Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo: Emigracija se može zaustaviti jedino zapošljavanjem


Ilustracija

Ilustracija

Većina Kosovara koji su prošle nedelje vraćeni iz Mađarske rekli su da su nezaposlenost i niske plate glavni razlog njihovog odlaska u inostranstvo.

Oni su uz pomoć ilegalnih organizovanih grupa preko Srbije ilegalno ušli u zemlje Evropske unije, gde bi potom tražili azil.

Vlasti u Prištini i ambasadori evropskih država na Kosovu u nekoliko navrata su poručili da Kosovari nemaju više razloga da traže azil u zemljama EU, te da će sve ostale snaći ista sudbina. Kosovari ipak smatraju da razlozi postoje.

Emir Haxhibeqiri, i pored finansijskih poteškoća, završio je pravni fakultet. Imao je samo jednu želju, da nakon studija uspe da se zaposli kako bi pomogao svojoj porodici koja se pobrinula za njegovo obrazovanje. Ali, posla nije bilo. Upravo je i to razlog zašto želi da napusti Kosovo.

„Želim da odem bilo gde, samo da sam van Kosova. Čovek ovde završi fakultet i ne može da nađe posao. Stanje je isto i za one koji imaju visoko obrazovanje, i za one koji su bez obrazovanja – svi smo bez posla“, kaže on.

Stepen nezaposlenosti na Kosovu i dalje je nepromenjen i visok.

Na osnovu poslednjih podataka sa popisa stanovništva, od 508.100 koji su sposobni za rad, 44.9 posto je bez posla. Odnosno, na Kosovu je 227.646 nezaposlenih, dok se za zaposlenim smatra 280.454.

Iz privrednih organizacija na Kosovu kažu da je, u ovoj situaciji, dosta teško doći do posla ili do otvaranja novih radnih mesta. Po rečima predstavnika, potrebne su konkretne politike koje bi podržale razvoj ekonomskog sektora.

Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu, Arian Zeka, kaže za RSE da bi pomoć kosovskih institucija privatnim biznisima doprinela otvaranju novih radnih mesta a time bi se poboljšalo i finansijsko stanje u porodicama. Međutim...

„Sve fiskalne politike koje postoje u ovom trenutku na Kosovu su na štetu privatnog sektora. Uvek postoji utisak da je javni sektor taj koji treba obezbediti zapošljenje, a sdruge strane znamo da mnoge finansijske i međunarodne instituticije, kontinuirano, upozoravaju da privatan sektor ne sme sebi da priušti da uveća javnu potrošnju, i u tom smislu ne sme da zaposli mlade ljude“, kaže Zeka.

Raste interesovanje za odlazak

Zaposlenost u javnom sektoru na Kosovu ostaje zamrznuta do kraja 2015. godine. Srednjoročni okvir rashoda od 2013 – 2015, koju je usvojila Vlada Kosova, ne predviđa nova zapošljenja do 2015. godine.

Po ovom, zamena ili nova radna mesta dolaze u obzir samo ukoliko to zakon zahteva, ili ukoliko se aktuelni radnici penzionišu ili nisu više vizički sposobni za rad.

U međuvremenu, otvaranje novih radnih mesta ostaje samo privatnom sektoru.

Predsednik kosovske Alijanse biznisa, Agim Shahini kaže da, kako bi se zaustavila migracija, svakako je potreban brz ekonomski razvoj. Privatni sektor, dodaje on, trudi se da uradi sve kako bi se smanjio stepen nezaposlenosti, ali sve to zavisi od kosovskih institucija.

„Institucije Kosova trebaju biti pažljive u integraciji onih koji su vraćeni, u stvaranju mogućnosti razvoj i otvaranja novih radnih mesta“, kaže Shahini.

Oni koji su i imali posao, kažu da su im plate bile minimalne. Shahini dodaje da je prosečna plata u privatnom sektoru 320 eura, što, u poređenju sa zemljama regiona i nije toliko niska.

Privatan sektor bi i povisio plate ali finansijski učinak utiče na nivo plata, kaže Arian Zeka iz američke privredne komore.

Na osnovu istraživanja koje je uradilo Udruženje sociologa Kosova, zainteresovanost za migraciju je sve više u porastu. Predsednik ovog udruženja, Fadil Maloku, kazao je da zbog velikog stepena nezaposlenosti i siromaštva, migracija nije želja, već potreba za preživljavanje.

Maloku kaže da ova pojava može postati još ozbiljnija ukoliko izvršna vlast ne poduzme mere u tom pravcu.

„Veliki broj i onih koji se zaposle nikada nisu izašli van granica Kosova. Ovo je negativan trend koje sada frustrira veliki broj omladine, i odlazak vani je ono što ih više interesuje. Obzirom da je u Evropi kretanje slobodno, kosovari su u jednom izolovanom ambijentu, u oazi, kojima se onemogućava da žive isto kao i njihovi vršnjaci“, kazao je on.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG