Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo alibi za Krim


Pro-ruske demonstracije ispred administrativnih vlasti u Sevastopolju 6. mart 2014.

Pro-ruske demonstracije ispred administrativnih vlasti u Sevastopolju 6. mart 2014.

U Srbiji je nedavna Putinova izjava, uprošćeno rečeno, kad može Kosovo da se odcepi od Srbije, zašto ne bi mogao Krim od Ukrajine, izazvalo različite reakcije. Od pokušaja da se to objasni omaškom, da je ruski predsednik u brzini napravio pogrešnu analogiju, do otvorene kritike da je uporedio neuporedivo.

Iza takvih reakcija stoji bojazan da Rusija menja stav prema Kosovu: neće valjda Moskva sada priznati Kosovo? Sagovornici RSE u Beogradu, Prištini i Zagrebu, međutim, primećuju Putinovu neprincipijelnost “ne priznaje Kosovo, a poziva se na taj presedan” ali ne štede ni zapadne zemlje koje priznaju Kosovo ali ne podržavaju zahtev za odcepljenje ruske manjine na Krimu. Može li se porediti otcepljenje Kosova od Srbije i moguće otcepljenje Krima od Ukrajine?

Vatroslav Vekarić, član beogradskog Foruma za međunarodne odnose najpre je postavio pitanje koje sugeriše Putinovu neprincipijelnost u odnosu na Kosovo sa jedne i delova bivšeg Sovjetskog saveza sa druge strane: “A zbog čega onda ne priznaje Kosovo? U čemu je stvar?” On je pri tom dodao da je neprincipijelnost uočljiva i na strani SAD i drugih zapadnih država. A onda nastavlja da poredi Kosovo i Krim:”Prvo, sličnost je što Krim, kao autonomna jedinica u okviru Ukrajine, što je bilo Kosovo u okviru Srbije, ima većinsko stanovništvo koje je različito od stanovništva u matičnoj državi. To je zajedničko i Kosovu i Krimu. Na obe strane ta manjina u okviru države želi povećanu autonomiju, odnosno otcepljenje, to je zajedničko.”

Azem Vlasi, kosovski advokat, a nekadašnji visoki jugoslovenski funkcioner ne vidi nijednu sličnost već samo razlike izmedju Kosova i Krima. Ustavni položaj Krima u okviru Sovjetskog saveza i Kosova u Jugoslaviji su savim različiti. Kosovo je bilo deo Srbije, ali i konstitutivni deo federacije, kaže najpre Vlasi.

Azem Vlasi

Azem Vlasi

“Takav ustavni položaj Kosova je narušen silom, represijom, zato se situacija zaoštravala i došlo je do intervencije 1999. pa se veliki rasplet dogodio na poznati način. Krim je druga priča, Krim nije bio federalna jedinica nego neka provincija, autonomija Ukrajine. Dakle, razlike su bitne i u pogledu istorijske prošlosti, i momenta kada je i zbog čega nastala država Kosovo i šta se sad dogadja u Krimu.”

Stara polemika o tome da li je ustavni položaj Kosova omogućavao da tadašnja pokrajina po istom principu kao republike, ostvari pravo na otcepljenje, za trenutak je i povodom Krima sevnula, ali na relaciji Priština-Zagreb.

“Pozicija Kosova u Ustavu SFRJ iz 1974. godine bila je sigurno puno jača nego pozicija Krima kao jedne podautonomije u okviru SSSR, ali činjenica koja se tamo zaboravlja je da je po Ustavu iz 1974. godine Kosovo bilo ravnopravno, poput Vojvodine, sa svim republikama u svemu, osim u pravu na otcepljenje”, kaže profesor Žarko Puhovski.

Priznanje Kosova otvorilo je vrata za secesije širom sveta, stav je Predraga Simića, profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, i tako učinilo otcepljenje Krima nespornim sa stanovišta primene medjunarodnog prava. A ruski predsednik se nije sada prvi put pozvao na primer Kosova, već i 2008. godine prilikom secesije Osetije i Abhazije od Gruzije.

“Ja sam još 2007. godine objavio u Londonu poglavlje u jednoj knjizi u kome sam najavljivao da će posle ovog presedana na Kosovu biti otvoren jedan široki front primene tog načela širom sveta. Očekivao sam da će se to dogoditi u postsovjetskom prostoru, Osetiji i Abhaziji pre svega. I čini mi se da ćemo imati još prilike da vidimo, ne samo na postjugoslovenskom i postsovjetskom prostoru, nego i drugde u svetu da će to načelo, tako protumačeno kao u slučaju Kosova, postati presedan za sva druga potencijalna kosova na svetu.”

Žarko Puhovski

Žarko Puhovski

Slučaj Krima ukazuje na neprincipijelnost i Rusije koja ne priznaje Kosovo, a traži priznavanje prava Krima na otcepljenje, ali i Zapada koji je podržao otcepljenje Kosova, a nije spremno da prizna vecinsku volju ruskog stanovništva na Krimu, kaže zagrebački profesor Žarko Puhovski.

Putin je napravio strategijsku grešku, jer da su prije dve godine priznali Kosovo, oni su se mogli ponašati principijelno i u ostacima Jugoslavije i u Gruziji i u Ukrajini: kad većina stanovništva na jednom teritoriju hoće samostalnost, mi to priznajemo, uz nastojanje da to bude bez rata ili sa što je manje moguće žrtava. S obzirom na to da nije priznao Kosovo, on se nalazi u jedno neugodnoj situaciji, kao i druga strana, SAD i tzv. zapadni saveznici, koji bi hteli priznati Kosovo a ne bi hteli priznati Abhaziju ili Krim.

Da ne bude nikakvih nesporazuma, postoje velike razlike izmedju tih područja, i teritorijalne i populacijske i ustavnopravne, ali postoji razina u kojoj se tu radi o sličnom problemu i ona pokazuje da obe strane, i Zapad i Istok (da upotrebim hladnoratovski rečnik) vode jednako neprincipijelnu politiku”,
kaže Puhovski.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG