Dostupni linkovi

logo-print

Ekonomija na Kosovu je u krizi a može se još više pogoršati, ocenjuju stručnjaci ekonomskih pitanja u Prištini. Ekonomski rast od samo 3 posto, nezaposlenost od 40 posto, eksremno siromaštvo od 10 posto, kao i visoki trgovinski deficit - cifre su koje ukazuju da je ekonomija u dubokoj krizi već nekoliko godina, ističu stručnjaci.

Kosovo je tokom 2013. godine zabeležilo najveći ekonomski rast u regionu, od 3.5 posto, ali to nije bilo dovoljno za kreiranje novih radnih mesta.

Izvršni direktor Instituta za napredne studije, GAP, Agron Demi, kaže da ekonomski rast zavisi od javnih investicija, a ne od privatnog sektora, a treba da bude obrnuto.

U poduzetim ekonomskim politikama na Kosovu, godinama se prave greške.

Agron Demi

Agron Demi

"Jedna od prvih faza pogrešne ekonomske politike potiče od privatizacije društvenih preduzeća, a koja nije donela potrebne ekonomske prednosti. Visok nivo korupcije uticao je da Kosovo ne postane atraktivno mesto za strane investitore, ali na to utiče i radnička snaga koja nije dovoljno kvalifikovana za poslove koji se traže u 21. veku. Sve ovo doprinosi na to da Kosovo ne bude ekonomski razvijeno i da se suočavamo sa svim ovim problemima", tvrdi Demi.

Strane investicije, koje su se smatrale neophodnim za opšti ekonomski razvoj u zemlji, poslednjih godina zabeležile su i pad. Dok su te investicije 2007. godine, na osnovu podataka Centralne banke Kosova, imale vrednost iznad 400 miliona eura, 2013. godine one su pale na 250 miliona. Više od pola milijarde eura su doznake kosovskih emigranata a koje godišnje stignu na Kosovo.

Zbog toga najviše pate građani Kosova.

Vehbi Dragusha (56) je grafičar, ali kaže da već godinama ne radi u svojoj profesiji.

"Dosta je teško. I kad se radilo bilo je teško a ne sada. U šestočlanoj porodici većina ne rade, velika su posupljenja, a sada je još poskupela i struja a Vlada ništa ne poduzima", kaže on.

Novac, ilustrativna fotografija

Novac, ilustrativna fotografija

Poboljšanje ekonomske i socijalne situacije ne može se očekivati ove godine. U redovonom izveštaju Svetske banke za Jugoistočnu Evropu, ovaj mehanizam je za Kosovo predvideo rast od 3.5 posto. Iako su zvaničnici Vlade Kosova govorili o velikim ekonomskim dostignućima i vidnom poboljšanju ekonomske situacije, bivše minisitar finansija, Haki Shatri, navodi da Kosovo još uvek nije na pravom putu ekonomskog razvoja.

"Ukoliko se nastavi ovako, imaćemo velike budžetske krize i mogu se očekivati i socijalni nemiri. Kako vreme teče, ljudi su potrošili i svoje poslednje rezerve i suočavaju se sa egzistencijalnim problemima", navodi Shatri.

Stručnjaci ekonomije upozoravaju da ukoliko se ne poduzmu hitne mere za poboljšanje politika koje bi doprinele ekonomskom razvoju, Kosovu prethodi još teža ekonomska situacija.

"Potreban je sveobuhvatni pristup, ne samo što će se dodirnuti samo određena oblast ekonomije, već svi koraci trebaju biti paralelni u sprovođenju a kako bi izašli iz ove ekonomske krize koja je od rata konstantna", zaključuje Agron Demi iz Instituta GAP.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG