Dostupni linkovi

logo-print

Konferencija OEBS-a: Medije u regionu parališu pritisci


Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović na skupu, foto: OSCE/Milan Obradović

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović na skupu, foto: OSCE/Milan Obradović

Mada mediji u većini država Balkana imaju svoje specifične probleme koji variraju od države do države, medijsku sliku u regionu obeležavaju i neke manje-više slične tranzicione teškoće.

One se pre svega tiču različitih oblika pritisaka, pa su predstavnici medijskih kuća iz regiona, na konferenciji OEBS-a koja se održava u Beogradu, ocenili da trenutna situacija predstavlja u nekim aspektima čak koračanje unazad.

U ulozi zemlje domaćina skupa koji je okupio brojne novinare iz elektronskih i štampanih medija, predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović pre svega se obratila na adresu Vlade Srbije.

Ona je pozvala aktuelne vlasti da ubrzaju reforme koje garantuju slobodu medija, ali je istovremeno ohrabrila i novinare i da se odupru političkim i ekonomskim pritiscima i da rade za dobrobit javnosti i društva.

"Ono što moramo da uradimo je da nastavimo da vršimo pritisak na vlade", kazala je ona.

Vensan Dežer

Vensan Dežer

Najrazličitijih pritiska kojima su gotovo svakodnevno izloženi mediji u Srbiji, svestan je i predstavnik EU Vensan Dežer.

"Medijskom strategijom Srbija se obavezala da će se povući iz vlasništva u medijima. Očigledno je međutim da taj proces još nije počeo, niti je poznato kada će se to dogoditi", naglasio je Dežer.

Ta ocena visokog zvaničnika poslužila je ministru kulture i informisanja Branislavu Petkoviću iz redova Srpske napredne stranke, čiji je izbor uzburkao stručnu javnost i otvorio brojne kontroverze oko njegovih kompetencija za obavljanje tog posla, da za većinu problema optuži prethodnu vlast:

"Pred nama se ukazao neuređen medijski prostor, sa medijima kojima se ne zna pravi vlasnik, javnim servisom u krizi i nedovršenim zakonskim projketima", rekao je aktuelni ministar kulture i informisanja.

Privatni interesi, korupcija i manipulacije

No izvan tih lokalnih problema Srbije, koje pre svega obeležavaju upravo održani izbori i dolazak na čelne političke funkcije nekih od onih koje javnost pamti po krajnje kompromitujućim ulogama tokom devedesetih, i mediji u regionu se gotovo svakodnevno suočavaju sa različitim oblicima pritisaka.

Zakoni često sami po sebi nisu problem, tako da pravi problemi nastupaju kada oni moraju da se primene. Te vrste teškoća nisu pošteđene ni države koje su, poput Slovenije, otišle daleko ispre ostalih, što potvrđuju i reči ekspertkinja za medije iz Slovenije Sandre Bašić Hrvatin.
Ilustracija

Ilustracija


"Naša država je zatočena u privatnim interesima i prosto paralisana korupcijom. Živimo u sistemu koji počiva na zavisnosti i korupciji. Javne institucije koje formulišu javni interes za to više nisu zainteresovane. Umesto da se bave ljudima, one brinu isključivo za privatne interese", ocenjuje ona.

Sličnih problema nije pošteđeno ni Kosovo. Do razvitka medijskog prostora došlo je 1999. po završetku rata i dolaska UN i OEBS-a. Tada je formulisan zakonski okvir koji, kako kaže medijski analitičar, Ardian Arifaj lepo izgleda na papiru.

"Vlast na Kosovu nema direktnu kontrolu nad medijima, ali ima mogućnost manipulacije. OEBS je na Kosovu 2010. našao direktnu vezu jednog lista i reklame koji su dobili od vlade. Sve to je posledica toga što je vlada na teritoriji Kosova najveći oglašivač", zaključuje Arifaj.

Da nije sve tako crno, govori iskustvo Hrvatske. Tu je medijski prostor mnogo bolje uređen nego što je to bilo pre desetak do petnaest godina. To uverenje iznela je Sanja Mikleušević Pavić, koja trenutno obavlja dužnost urednika informativnog programa Hrvatske televizije. Kao primer pritisaka navela je bivšeg premijera Ivu Sanadera, kome se trenutno sudi zbog pronevere državnog novca.

"Ja sam živi svedok na koji je način bivši premijer uticao na kreiranje informativnog programa, dakle ključnog programa Hrvatske televizije i na koji način su želeli da kontrolišu medije. Međutim, naša praksa je pokazala, jer mi imamo Veće za elektronske medije, samo što do sada nisam primetila da regulišu neke mnogo važnije stvari", rekla je Mikleušević Pavić.

Oko 200 stotine novinara i medijskih stručnjaka nastavlja da se bavi izazovima slobode medija u jugoistočnoj Evropi, koji su kao što poručuje sam naziv skupa, neka vrsta osnova za kreiranje politike za budućnost.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

XS
SM
MD
LG