Dostupni linkovi

logo-print

Zakon o amnestiji oslobađa više od hiljadu osuđenika


Centralni zatvor u Srbiji

Centralni zatvor u Srbiji

Više od hiljadu osuđenika u Srbiji uskoro bi moglo da bude oslobođeno kazne ukoliko parlament usvoji zakon o amnestiji o kojem se raspravljalo u utorak, ali opozicija strahuje da bi se na slobodi mogle naći osuđene ubice i drugi izvršioci najtežih krivičnih dela.

Višegodišnji problem prebukiranosti zatvora u Srbiji vlast je rešila da prebrodi zakonom kojim bi jedan broj osudjenika trebalo potpuno ili delimično da bude amnestiran.

Nikola Selaković, ministar pravde Srbije, izjavio je da će država time smanjiti gužve u zatvorima i poboljšati položaj osuđenih.

“Ovim zakonom biće obuhvaćeno 3.600 lica, od ukupno 8.000 osuđenih. To znači da će 1.100 osuđenih u ovom trenutku biti otpušteno. A efekat stupanja na snagu ovog zakona doveo bi do neposrednog smanjenja budžetskih troškova za 127 miliona dinara.”

Zatvorski kapaciteti u celoj zemlji su 7.500 ljudi, ali se iza rešetaka trenutno nalazi više od 11.500 osuđenika i pritvorenika među kojima, ukoliko prođe predloženo rešenje, slobodi ili skraćenju kazne ne bi mogli da se nadaju osuđeni na 30 do 40 godina robije, za organizovani kriminal, preprodaju droge ili porodično nasilje.

Poslanici opozicionih partija ocenili su da se sa takvom amnestijom može desiti da na slobodu budu pušteni i oni koji su osuđeni za ubistva, zbog čega su u skupštinskoj raspravi Snežana Malović i Borislav Stefanović uputili žestoke kritike predstavnicima vlasti.




Bivša ministarka pravde Snežana Malović upozorila je da bi amnestija, osim na Draškovića i Jocića koji su osuđeni za ubistva, mogla da se odnosi i na Uroša Mišića, kažnjenog na 5,5 godina zatvora zbog napada na policajca, Miladina Kovačevića, osuđenog na dve godine i tri meseca zbog nanošenja teških telesnih povreda Amerikancu Brajanu Štajnhaueru, ili na deo navijača Partizana koji su osuđeni za ubistvo Francuza Brisa Tatona.

Vladimir Cvijan, iz vladajuće Srpske napredne stranke, oštro je za RSE demantovao tu mogućnost.

“Miladin Kovačević ostaje u zatvoru. Ubice Brisa Tatona ostaju u zatvoru. Pojedini poslanici opozicije lažu da će Andrija Drašković izaći iz zatvora. To jednostavno nije tačno. Ta dezinformacija je krajnji bezobrazluk pojedinih opozicionih stranaka koje samo plaše javnost umesto da pročitaju predloženi zakon. Odmah će biti oslobodjeni samo ljudi koji su za lakša dela osuđeni do tri meseca zatvora. Ako je promocija kriminala to što će na slobodu izaći oni koji su kažnjeni na mesec dana zatvora, onda ja zaista ne znam o čemu pričam.”

Novi zakon predviđa da kazna bude prepolovljena osuđenima od tri do šest meseci zatvora, dok će ostale kazne biti umanjene za četvrtinu, na šta zbog humanih razloga posebno mogu da računaju stariji od 70 godina.

Bojan Đurić, funkcioner Liberalno demokratske partije kaže za RSE da takav zakon nije sistemsko rešenje i da bi posledice mogle biti štetne po pravdu.

“Nesumnjivo je da će mnoge osobe koje su osudjene za ozbiljna krivična dela sa elementima nasilja, a čiji slučajevi su dugo zaokupljali pažnju javnosti, biti oslobodjene po ovom zakonu ili će im kazna biti skraćena. A upozoravajuće je i to da ima i mnogo drugih opasnih ljudi koji su učinili veoma teška krivična dela, za koja mi nismo čuli i čija imena nam nisu poznata, na koje će se primenjivati ovaj zakon.”

Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union, kaže da je amnestija rešenje koje se primenjuje u demokratskim državama ali upozorava da je, obzirom na prethodna pravosudna iskustva u Srbiji, treba pripremiti temeljno i vrlo obazrivo.

“Bilo bi jako dobro da ovim zakonom zaista budu obuhvaćene samo osobe koje su počinile lakša krivična dela. Kada se o kaznenoj politici radi, trebalo bi primenjivati iskustva razvijenih zemalja i prema njima primenjivati alternativne kazne bez upućivanja u zatvor. Tako se radi u svetu i pokušaj amnestije vidim kao jednu od tih mera. Ali, sa druge strane, ovde se često palijativna rešenja donose i primenjuju brzo i nepromišljeno. Zato su umesna sva upozorenja, kako se ne bi dogodilo da se naprave greške koje će kasnije biti veliki problem ili čak možda podsticaj kriminalcima da vrše krivična dela.”

Istraživanja domaćih nevladinih organizacija pokazala su da je potrebna hitna reforma zatvorskog sitema u Srbiji jer je trenutno stanje u kaznenim ustanovama daleko ispod evropskih kriterijuma. Kuriozitet srpskih zatvora je da je medju onima iza rešetaka čak 35 odsto pritvorenika, odnosno osoba protiv kojih je pravosudni postupak u toku, po čemu je Srbija neslavni evropski rekorder.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG