Dostupni linkovi

logo-print

Koliko Srbiju košta Er Srbija


Aleksandar Vučić (u sredini) i prvi čovek Etihada Džejms Hogan (desno), Beograd, 1. august 2013.

Aleksandar Vučić (u sredini) i prvi čovek Etihada Džejms Hogan (desno), Beograd, 1. august 2013.

Er Srbija (Air Serbia) - renesansa propalog JAT-a ili ne baš isplativ projekat, pitanje je koje se postavlja nakon što je javnost obaveštena da država plaća 158 miliona evra na ime dugova nacionalne aviokompanije. Samo godinu dana nakon osnivanja Er Srbija zarađuje, i to je neosporna činjenica, ali su neke velike dileme za sada bez odgovora.

Godinu dana nakon prvog leta Erbasa-319 u bojama Er Srbije, koji je uz budno oko snimatelja, fotoreportera i u pratnji MiG-ova srpske vojske preleteo Beograd, novi nacionalni avioprevoznik počeo je da posluje u plusu, uz očekivani profit od milion evra u 2014, dok je broj putnika povećan za 70 odsto.

Brojke jesu dobre, kaže za RSE Slobodan Georgiev, iz Balkanske novinarske istraživačke mreže BIRN, ali problem je to što se ne zna koliko se za ovaj projekat izdvaja iz državne kase.

"Uopšte nije važno da li je u pitanju sto, trista ili šesto miliona dolara ili evra. Radi se o tome da vlast građanima Srbije treba da kaže da ulaže novac, u tom i tom iznosu, i da objasni za koliko očekuje rezultat. Dakle, da obznani kada će ta firma biti na zelenoj grani. Do sada smo samo dobili obećanje da ćemo biti ponosni na super nacionalnu aviokompaniju koja će biti najbolja u regionu", ističe Georgiev.

Odgovor na to pitanje je, kako kažu sagovornici RSE, najblaže rečeno nejasan. Zna se da je Srbija sklopivši strateško partnerstvo sa Etihadom, koji sada u vlasništvu ima 49 odsto nekadašnjeg JAT-a, na sebe preuzela obavezu da plati njegove dugove procenjene na više od 200 miliona evra, dok je planirano da gigant iz Abu Dabija uloži 40 miliona dolara u Er Srbiju i još 60 miliona kroz kreditne linije.

Revizija poslovanja pokazala je da JAT u 2013. ima dug od 73 miliona evra, pa su se neki zapitali šta predstavlja ostatak od 85 miliona evra, od ukupno 158 miliona koliko je prebačeno u javni dug.

Zoran Živković

Zoran Živković

"Očigledno je da su u pitanju novi dugovi koje je stvorila Er Srbija, a ne samo istorijski dugovi kompanije JAT. Mi nemamo specifikaciju tih dugova. Kada, šta i koliko se plaća... Mogu samo da kažem da sam kao poslanik uspeo da vidim da se tu, recimo, pominje i neki dug od nekoliko hiljada turskih lira. To znači da su preuzeti svi, pa verovatno i neki kafanski dugovi", kaže za RSE Zoran Živković, poslanik opozicione Nove stranke.

Kritičari aranžmana sa Etihadom, jednim od vodećih avioprevoznika u svetu, ističu da je ugovor još pod velom tajne, odnosno da je najveći problem što nije objavljen njegov najvažniji deo - biznis plan. Manjak transparentnosti doprineo je i sumnjama da i obaveze nove firme, koja posluje od 1. oktobra 2013. i koju vodi menadžment Etihada, sada plaćaju građani Srbije.

"Dug od 158 miliona evra proteklih decenija napravio je JAT, on je sastavni deo ugovora potpisanog sa Etihadom i nije ga napravila nova avio kompanija", rekao je Siniša Mali, predsednik Nadzornog odbora Er Srbije.

Na tragu te tvrdnje je izjava Zorana Babića za RSE, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke, koji smatra da je Er Srbija kompanija za primer jer državnom budžetu donosi samo prihode.

"Licemerno je kada kritike dolaze od onih što su napravili ugovor sa Fiatom koji državu košta milijarde. Ugovor sa Etihadom je transparentan posao. Nemamo čega da se stidimo ili da bilo šta krijemo. Tih 158 miliona su svi dugovi koji se vezuju za JAT i nastali su do dana formiranja Er Srbije. Obaveze i dugovi ne mogu gumicom da se izbrišu već moraju da se plate. I tačka", reči su Babića.

Većina tih dugova je prema bankama, Aerodromu Beograd, JAT Tehnici i, kako ističu u vladajućim strukturama, kompanijama koje su u vlasništvu države Srbije.

Početkom avgusta 2013, posle sedam decenija postojanja, JAT je kao veliki gubitaš neslavno otišao u istoriju. Na glamuroznom potpisivanju sporazuma o osnivanju Er Srbije, u stilu svetskih dogadjaja i prisustvo stjuardesa, uz rukovanje, osmehe i zagrljaje, Džejms Hogan, prvi čovek Etihada, i tadašnji potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić u Beogradu su proklamovali glavni cilj - profitabilno poslovanje.

Džejms Hogan

Džejms Hogan

"Nastojaćemo da unapredimo kompaniju i dovedemo je u optimalno stanje. Moramo doneti i teške odluke, restrukturirati je i dovesti na pravu meru. Hoću posebno da kažem da mi ne bi bili ovde da ne verujemo da Er Srbija ima svetlu budućnost", rekao je Hogan.

Tako je gubitaš JAT za partnera dobio Etihad, najbrže rastućeg avioprevoznika u svetu, sa udelom u vlasništvu u kompanijama Air Berlin, Air Seychelles, Virgin Australia i Aer Lingus.

"Mi pravimo novu uspešnu kompaniju, tako ćemo pokušati da napravimo i uspešnu Srbiju. Primimo Er Srbiju sa čvrstim uverenjem da će naš avion, naša Srbija, leteti dugo, visoko i sigurno na sopstvenim krilima", konstatovao je tada Vučić.

Er Srbija danas je nacionalna aviokompanija sa ukupnim prihodom od 57 miliona evra u trećem kvartalu 2014, što je za 54 procenta više u odnosu na 2013, uz rast od 66 procenata od januara do septembra prevezla je 1,8 miliona putnika i 2.000 tona tereta, što se u poslovnom bilansu navodi kao impresivan rezultat. U floti, koju najvećim deom čine letelice Erbas, je 15 aviona, a putna mreža proteže se na 39 destinacija u 29 zemalja.

Slobodan Georgiev iz BIRN-a, ipak, ne veruje da je strateško partnerstvo Srbije i Etihada dobar posao.

Slobodan Georgiev

Slobodan Georgiev

"Tačno je da je u floti više letelica, da ima više linija i putnika, ali sve dugove mi plaćamo. Dakle, neko vodi kompaniju a sve što treba da se plati platiće neko drugi. Verujem da za takvo vođenje firme nije potreban neki spektakularno moćan menadžment, kako hvale rukovodstvo iz Etihada, već da bi to mogli da rade i ljudi koji su ovde ranije vodili JAT", tvrdi Georgiev.

Kompletan ugovor sa Etihadom od potpisivanja nije predstavljen javnosti, u političkim prepucavanjima svojevremeno se govorilo da je pohranjen u vladi u sefu ministra privrede, ali se na osnovu onoga što je kasnije delimično objavljeno saznalo da je Srbija u obavezi da do 2016. u novu aviokompaniju investira ukupno 82 miliona dolara, i to kroz gotovinske uplate ili kroz neplaćanje aerodromskih taksi.

Zoran Živković smatra da će država tako do 2017. davati subvencije Er Srbiji, u čemu ne vidi ekonomsku logiku.

"Tačno je da je JAT u oslednjih deset godina bio, ako je ta metafora pristojna, kanta od kompanije. Ali nije rešenje u tome da joj promenite ime, nađete strateškog partnera, i da nastavite da je finansirate iz budžeta. Jedino rešenje je da se posluje po normalnim principima, da to više ne bude javno preduzeće", kaže Živković.

Kritičari navode da postoje i ekonomski jake zemlje koje više nemaju nacionalnu aviokompaniju, na primer Holandija, i podsećaju na mogućnost osnivanja privatnih avioprevoznika i prevoz lou-kost firmama. Sa druge strane, zagovornici projekta sa partnerom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata navode da Er Srbija, prema nekim studijama, doprinosi bruto društvenom proizvodu sa više od 700 miliona dolara, odnosno sa 1,5 odsto, ogromnom rastu prometa na Aerodromu Nikola Tesla i indirektno zapošljavanju 20.000 ljudi.

Zoran Babić kaže da je ponosan na novu aviokompaniju koju vidi kao simbol uspeha.

"Posao sa Etihadom više je nego dobar za Srbiju. Meni je kao građaninu zadovoljstvo da letim avionima Erbas 319 i 320. A posebna mi je čast što neki od njih nose imena Novaka Đokovića, Emira Kusturice, Vlada Divca, jer ti ljudi su sinonim za uspeh", navodi Babić.

Najbolji odgovor koliko je Er Srbija uspešna priča, da li se radi o poslu veka ili možda nečemu što bi se moglo opisati poslovicom ‘skuplja dara nego mera’, moglo bi da pokaže vreme.

Mada i odmah sve može da bude jasno, zaključuje Slobodan Georgiev, ukoliko država objavi kompletan ugovor Vlade Srbije i Etihada.

"Odgovor još nismo dobili. Nismo ga dobili zbog toga što bi to značilo da kroz tri godine možemo da postavimo pitanje kakav je rezultat posle toliko uloženog novca u Er Srbiju. A to je vrlo neizvesno. I zbog toga se, zapravo, sve vreme skrivaju potpuni podaci o ovom aranžmanu", zaključuje Georgiev.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG