Dostupni linkovi

logo-print

Ko će upravljati granicama između Kosova i Srbije


Žičana ograda kod prelaza Jarinje, septembar 2011.

Žičana ograda kod prelaza Jarinje, septembar 2011.

Ideja o integrisanom upravljanju granicama između Kosova i Srbije, koja je proizašla iz nekoliko odvojenih sastanaka Roberta Kupera sa šefovima pregovaračkog tima Prištine i Beograda, nema politički konsenzus u Prištini.

Predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi, navodi da je ova ideja u suprotnosti sa rezolucijom Skupštine Kosova o dijalogu, kao i sa Ustavom. On je zatražio da se tako nešto razmotri u Skupštini.

Ono što zasad izgleda kao rešenje, moguće je da će ponovo naići na zastoj.

Moguće je da predlozi za postizanje sporazuma između Prištine i Beograda o integrisanom upravljanju granicama između Kosova i Srbije neće imati politički konsenzus u Prištini.

Pored opozicije, u sprovođenje jednog takvog predloga sumnja i Krasniqi. On navodi da pitanje granica nije u nadležnosti kosovskog pregovaračkog tima, te da takav eventualan predlog treba najpre razmotriti u Skupštini Kosova.

„Svi sporazumi koji su u vezi sa granicama zemlje usvajaju se u Skupštini Kosova. Eventualni sporazum ne samo da nije u skladu sa rezolucijom, već je u suprotnosti i sa Ustavom Republike Kosova, a mi smo za poštovanje Ustava“, izjavio je Krasniqi.

Ideja o integrisanom upravljanju granicama nije novina u regionu, pošto Kosovo istu situaciju ima sa svim zemljama u okruženju, sem sa Srbijom. Ali, kada je ova zemlja u pitanju, razlika je u tome što Srbija ne priznaje Kosovo, te što granicu sa Kosovom smatra administrativnom linijom.

Nezvanično je rečeno da je taj sporazum o organizaciji zajedničkih carinskih prelaza na granici takav da Srbija neće morati da prizna Kosovo, dok će se upravljanje vršiti od strane kosovskih i srbijanskih carinika, kao i onih iz misije EU – EULEX-a.

Konjufca: Skandalozan sporazum

Dok je srbijanski predsednik Boris Tadić prethodno izjavio da je ovakva ideja potekla iz Srbije, šefica kosovskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri je pak izjavila da je predlog o integrisanom upravljanju granicama izneo kosovski premijer Hashim Thaçi.
Glauk Konjufca

Glauk Konjufca


„Kada je najpre ova ideja potekla iz EU, premijer Thaçi je bio prvi koji je podržao pitanje integrisanog upravljanja granica. Čak, mogu reći da je inicijator ove ideje i sam premijer Thaci. Dok se propagandna politika gospodina Tadića kako bi dobio zaslugu tiče njegovih napora za dobijanja statusa kandidata u EU“, kazala je Tahiri.

Ideji o postizanju sporazuma za integrisano upravljanje granicama oštro su se usprotivili i u opoziciji.

Poslanik Samoopredeljenja Glauk Konjufca izjavio je da ovaj predlog ima za cilj upravljanje samo jednom stranom granice, one kosovske, ali ne i one koja pripada Srbiji. Prema tome, prema njegovom mišljenju, to prestavlja direktno mešanje u suverenitet Kosova.

„Ovo je skandalozan sporazum, uzimajući u obzir da se Srbija meša u u upravljanje kosovskima granicama. Sporazum je jednostran i nema reciprociteta. Upravlja se samo granicama Kosova, ali ne i onima Srbije“, kaže poslanik Konjufca.

Dijalog Prištine i Beograda odvija se uz posredstvo EU. Ovaj proces ima za cilj uspostavljanje saradnje i smanjenje napetosti između dve susedne zemlje, koje tvrde da se kreću ka evrointegracijama.

Predlog o integrisanom upravljanju granicama Kosova i Srbije predstavlja i napor o rešavanju situacije na severu Kosova, u kom delu su kosovske institucije zajedno sa međunarodnim mehanizmima poslali carinike i graničnu policiju. Srbi u znak protesta skoro četiri meseca drže taj deo pod blokadom, gde je ograničena sloboda kretanja.
Ešton očekuje skori nastavak dijaloga

Visoka predstavnica Evropske unije Katrin Ešton izjavila je u ponedeljak u Briselu da uskoro očekuje nastavak dijaloga Beograd-Priština, naglasivši da veruje da će predsednik Srbije Boris Tadić u tome potvrditi "svoju lidersku sposobnost", javlja dopisnik RSE iz Brisela.

"Iskreno se nadam da ćemo novu rundu dijaloga videti uskoro. Rekla sam predsedniku Tadiću nekoliko puta da verujem o njegove liderske sposobnosti u Srbiji i da verujem da on iskreno želi da vidi Srbiju kao deo Evropske unije, i on zna da postoje stvari koje treba da se urade kako bi do toga došlo", kazala je Ešton i dodala:

"Nije lako biti lider. Biti lider u ovim okolnostima podrazumeva da on (predsednik Tadić) mora da da prednost dugoročnim interesima svojih građana, što je uverena sam Evropska unija. Ako je sposoban da to uradi, EU će biti vrlo raspoložena da mu pruži podršku kako bi to postigao".

Ešton je rekla da o dijalogu Beograd-Priština i zategnutosti na severu Kosova u ponedeljak nije razgovarala sa šefovima diplomacija EU.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG