Dostupni linkovi

logo-print

Ko sve radi u policiji Srbije: Incidenti i mahanje oružjem


Fotografija devetorice polaznika policijske obuke u Sremskoj Kamenici

Fotografija devetorice polaznika policijske obuke u Sremskoj Kamenici

Ko sve radi u policiji i da li su svi policajci podobni za rad u uniformi pitanje je koje javnost Srbije postavlja nakon što je šokirana poslednjim incidentima u kojima su glavni akteri predstavnici zakona. Loša selekcija i kontrola kadrova su problemi na koje ukazuju stručnjaci.

Građani su nedavno ostali zatečeni fotografijom devetorice polaznika policijske obuke u Sremskoj Kamenici koji su se u uniformama i sa službenim pištoljima u rukama slikali u mafijaškim pozama, što je osvanulo na društvenim mrežama, kao i vešću da su policajci u civilu u rutinskoj kontroli u jednom klubu u Beogradu brutalno pretukli nedužne mladiće.

Sociolog Ratko Božović rekao je za RSE da pojava da u policijskim redovima, u kojima bi trebalo da rade časni zaštitnici reda i zakona, ima ljudi koji se ponašaju kao gangsteri pokazuje da srpska policija još nije reformisana.

„Mislim da se u struci i institucijama što pre mora uspostaviti pravilo da je najvažnije koji i kakvi ljudi ulaze u policiju. Mora se znati kakvi su njihovi karakteri, biografije i lične osobine. U tim službama najgore je imati posla sa ljudima koji su inferiorni, frustrirani, inhibirani... Zbog toga se često dešava da u prilici koja im se pruži idu ka agresiji. Tako se sama borba protiv nasilja pretvara u jednu formu nasilja. Samo što je ona službena i što dolazi od ljudi iz institucije. To je, naravno, jako loše.“

U nizu sumnjivih slučajeva u kojima su učestvovali policajci je i incident u Valjevu od pre par meseci, kada je inspektor u civilu osumnjičen da je van dužnosti ispred diskoteke pretukao trojicu maloletnika, dok je u pomenutoj gruboj intervenciji ovih dana u Beogradu, kako su svedočile žrtve, glavnu reč vodio istetovirani policajac za kog kolege tvrde da je žestok borac protiv kriminala.

Vladan Joldžić, naučni savetnik beogradskog Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja, kaže za RSE da su nestabilni ljudi sa oružjem „tempirana bomba“, i da je praksa pokazala da je neophodna jača interna kontrola kako bi incidenata bilo manje.

„Potrebno je da u našoj policiji, kao i u svim drugim državama, sa zaposlenima rade timovi psihologa. A u sadašnjoj situaciji, kada često fali kadrova i novca, dešava se da nedostaje takva preventiva. Na primer, ekipa policajaca je pregledana, prebačena u specijalnu jedinicu ili javnu bezbednost, oni rade na terenu, ali je pitanje koliko mogu da izdrže rad pod pojačanim stresom. Može se desiti da bukvalno tokom posla policjac „pukne“, da je pritisak toliko jak da dospe u stanje u kom nije podoban da nosi oružje. U opterećujućim uslovima, kao što su posledice nedavnih ratnih dešavanja, nemaština i slično što nam se dogadjalo, procenat onih koji mogu da popuste naglo raste. Zato je svakako potrebno više ljudi i novca u budžetu kako bi kontrola bila adekvatna.“

Šestomesečni kurs pa u policiju

Zbog sve većeg siromaštva i sve manje posla u Srbiji mnogi mladi uhlebljenje traže u policiji pa se dešava da se na konkurs za 50 policijskih službenika javi po nekoliko stotina kandidata. U takvoj situaciji prođu i oni koji možda ne zaslužuju da nose uniformu, pa zbog loše slike koju šalju pojedinci skloni nasilju i nelegalnim radnjama trpe njihove kolege koje rade po pravilima.

Momčilo Vidojević, policajac sa 18 godina staža u službi i sindikalni aktivista, kaže da propusti u organizaciji po pravilu idu na štetu većine.

„Mnogo puta sam se osećao poniženo kada sam video loša ponašanja nekih policajaca i starešina. Verujte da sam stavljao prst na čelo i razmišljao da, kao častan i pošten policajac, skinem uniformu i odem iz ove priče nakon nekih postupaka kolega. Ipak, devedeset posto policajaca na dostojanstven način radi policijski posao. A kod ostalih je problem što se nadležni i država ne odnose na adekvatan način prema njima. Prvo, nema kvalitetnih i redovnih psiholoških pregleda. Na primer, kada sam počeo da radim 6.2.1994. imao sam takav pregled i samo još jedan sličan 2003. godine. Jednostavno nema psihološke prevencije. Sa druge strane, institucija unutrašnje kontrole izgubljena je u vremenu i prostoru. Oni samo selektivno policajce stavljaju na stub srama. I ako nepodoban policajac ima podršku nekog jakog čoveka iz vrha MUP-a ili države on se ostavlja po strani dok se sve slomi na običnim policajcima koji nemaju nikoga i koji rade krajnje časno i pošteno", navodi Vidojević.

Sporna fotografija mladih budućih policajaca, koji bi uskoro trebalo da se nadju na ulicama gradova sa zadatkom da štite gradjane, posebno je interesantna jer u detaljima i atmosferi podseća na fotose čuvenih kriminalaca iz vremena devedesetih što, prema mišljenju sociologa, ukazuje da su im ljudi sa one strane zakona neka vrsta uzora.

Vladan Joldžić smatra da je takav mentalni sklop posledica raspada sistema vrednosti poslednjih decenija.

„Svakom ko misli da ga uniforma pokriva da radi ono što bi recimo radila mafija, ili najobičniji ulični nasilnik, treba ekspresno oduzeti službenu značku i oružje i doživotno ga udaljiti iz policije. Jer se u društvima koja su u krizi problemi sa takvim ljudima samo umnožavaju. Često se dešava da u policiju udju neobrazovani ljudi, jer poznato je da ovde policajac može postati svako ko završi šestomesečni kurs. A važno je znati da su, po psihologiji, ljudi sa redovno provedenim procesom školovanja mnogostruko manje nasilni, i da imaju više samokontrole, nego oni koji nemaju školu", kaže Joldžić.

Policajci koji prave incidente često nastavljaju sa radom u službi bez posledica jer se najčešće interne sankcije svode na opomene ili privremene suspenzije, uprkos tome što na njihove nepravilnosti u radu po nekada ukazuju i gradjani i mediji.

Sociolog Ratko Božović zaključuje da će policija biti bolja tek kada društvo bude napredovalo i kada prorade institucije sistema:

„Najvažnije u odabiru profesionalaca i onih koji bi trebalo da nas štite je da se shvati da oni nisu ti koji mogu biti nasilnici. Već da bi morali da budu na potpuno suprotnoj strani, zaštitnici reda i pravde, što znači da po svaku cenu moraju da budu drugačiji od nasilnika.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG