Dostupni linkovi

logo-print

Ko je ubio Luku Jovanovića: Zašto mali auto izmiče velikoj poteri?


Ilustracija

Ilustracija

„Ko je ubio Luku Jovanovića“, pitanje je na koje nema odgovora više od dve nedelje nakon što je nepoznati vozač u Beogradu usmrtio dvadesetjednogodišnjeg mladića. Ova tragedija ustalasala je javnost i podsetila na slične slučajeve u prošlosti koje su obeležili pokušaji počinilaca da ostanu nekažnjeni.

Luka Jovanović (21) stradao je na beogradskom Brankovom mostu kada ga je, dok je stajao pored svog auta u kvaru, udario automobil „mini moris kantrimen“. Vozač „minija“ velikom brzinom pobegao je sa lica mesta i do danas, uprkos snimcima sigurnosnih kamera, nije pronađen.

Sanja Jovanović, Lukina majka, kaže da ima poverenja u policiju ali da je muči činjenica da je vozač ubica i dalje na slobodi.

„Pa glavni problem što ovo sve ide ovako, pravo da kažem, sada ne bih znala da vam objasnim. Nešto tu ne štima. Kod nas se pojavljuje sumnja, kao i svakom roditelju, šta se tu dešava. Imamo još četvoro dece i oni očekuju odgovor zašto im je brat poginuo“, navodi Lukina majka.

Misterija je svakim danom sve veća ali i dilema „ko je moćniji - policija ili kantrimen“, posebno i zbog činjenice da postoje video snimci tog automobila i trenutka ubistva, koji su posle dve sedmice podeljeni medijima, kao i podatka da su na mestu nesreće pronađeni otpali crni retrovizor, delovi plastike branika i deo žutog migavca.

Nebojša Marković, načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda, tvrdi da se čini sve kako bi slučaj bio rasvetljen.

“To je strahovito obiman posao. Mi bi slučaj završili vrlo brzo da imamo neki početni parametar. Bilo je tu i očevidaca, ali nikakvu pomoć nemamo jer nam se niko nije javio. Značio bi nam bilo koji broj sa tog auta, bilo koje slovo…”, naglašava Marković.

Iz MUP-a navode da je u istrazi do sada pregledano stotinak automobila tog tipa, da nijedan nije onaj za kojim se traga, i da veliki problem predstavlja to što su snimci nejasni.

Pitanja kako je moguće da kamere na mostu ne mogu da “pročitaju tablice”, iako to lako obavljaju kod prekršaja za koje kazne vozačima sa sve fotografijama stižu na kućnu adresu, kao i zašto je tako komplikovano pronaći počinioca, kod jednog dela javnosti inicirala su sumnju da možda neko štiti počinioca i da je vozač ubica neko ko ima jake veze ili moćne roditelje.

Božo Prelević, bivši kooministar policije, zaključuje da prethodna iskustva u sličnim slučajevima ukazuju gde može biti problem.

“Jednim delom može biti nestručnost policije da utvrdi ko je to učinio. A može biti i da neko vrši uticaj na policiju, iz ovog ili onog centra, da se krene drugim putem i ne istražuje u pravom smeru. To je posebno izraženo u manjim sredinama, ali se dešavalo i u Beogradu. To je samo dokaz priče da smo daleko od ozbiljno uređene države”, konstatuje Prelević.

Kako je istraga tapkala u mestu, roditelji mladića poginulog na Brankovom mostu bili su prinuđeni da izađu u medije i na proteste na mestu ubistva. Njima su se pridružili i roditelji čija su deca na slične načine stradala ranijih godina, koji i danas traže pravdu.

Miodrag i Snežana Tripković, majka i otac Ognjena Tripkovića koji je vozilom usmrćen u beogradskoj Cvijićevoj ulici, kažu da ih Lukina smrt podseća na stradanje njihovog sina.

“Ognjena je ubio džip mercedes, a Luku mini moris. To su vozila koja su skupa, nije neki jugo, nije to bila neka sirotinja. Znači da to nije neki običan svet već neko ko ima jake veze koje pokreće kada mu trebaju. Čovek koji je ubio naše dete imao je 2,26 promila alkohola u krvi. I on je dan danas na slobodi."

Petomesečno veštačenje

Posle svega, raznih nagađanja i sumnji, oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekavši da je rešavanje ubistva na Brankovom mostu apsolutni prioritet.

“Policija nikoga neće štititi. Maksimalno smo posvećeni poslu i učinićemo sve da u najkraćem roku pronađemo počinioca ovog zločina”, tvrdi ministar.

Novi podatak koji je iznela policija je da je “mini kantrimen” za kojim se traga najverovatnije imao strane registarske oznake zbog čega je na ovom slučaju uspostavljena saradnja sa Interpolom. Vozač tog automobila ubio je Luku Jovanovića kada se on, vraćajući se iz grada sa drugovima, na mostu zaustavio da popravi točak na svojoj staroj “ladi nivi”.

Njegova majka Sanja Jovanović kaže da se nada da će ubica biti pronađen da se drugoj deci tako nešto više nikada ne bi desilo.

“Nećemo dozvoliti da slučaj našeg Luke bude zataškan. Našoj deci moramo dati odgovor ko ga je ubio. U krajnjem slučaju, danas ih moramo vaspitavati i sutra samostalno bezbedno pustiti na ulicu. Zato apelujemo da se počinilac pronađe i da se više završi ova noćna mora”, poručuje Lukina majka-

Tragedija na Brankovom mostu podstakla je još neke ljude čija deca su imala sličnu sudbinu kao Luka da se oglase. Pre nešto manje od godinu dana na prometnoj beogradskoj raskrsnici poginuo je dvadesetogodišnji Mišel Perišić. Stradao je kao suvozač u nesreći u kojoj je devojka koja je vozila automobil prilikom skretanja na semaforu udarila u banderu.

Njegova majka Jasmina Obradović Perišić požalila se da sudski proces protiče traljavo.

“Veštačenje je trajalo skoro pet meseci. Međutim, kada je konačno završeno bilo je potpuno neupotrebljivo. Nalaz nije sadržao rezultate alko testa vozača, niti podatak kakva je u trenutku nesreće bila signalizacija na semaforu. Mi znamo da se Mišel više vratiti neće, ali nam ostaje da se nadamo da će bar po službenoj dužnosti proces biti obavljen kako treba“, kaže Mišelova majka.

Poslednjih godina u Srbiji sve više mladih strada u saobraćaju. Bahata i brza vožnja, alkohol i neiskustvo uzimaju danak u životima. Odsustvo svesti o opasnostima mnoge je koštalo.

Muzičar Igor Lazić, poznatiji kao Niggor, u saobraćajnoj nesreći davno je izgubio najboljeg prijatelja a danas za nove generacije ima samo jednu poruku:

“Pamet u glavu i ne brže od života… Moraju da shvate da jedan nepromišljen trenutak može sve da okrene naopako. Pred njima je život i treba to da znaju. Treba da čuvaju i sebe i druge. Često razmišljaju da se to dešava nekom drugom, ne vode računa, misle da se tako nešto njima ne može dogoditi. A onda kada se izgubi neko bližnji, onda je već kasno.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG