Dostupni linkovi

logo-print

Knjiga o Saši Markoviću Mikrobu: Umetnik koji je verovao u ljude


Saša Marković Mikrob

Saša Marković Mikrob

Ovog meseca navršile su se tri godine od smrti Saše Markovića Mikroba, čuvenog beogradskog multimedijalnog umetnika, novinara i radio voditelja, koji je nedavno dobio i monografiju “Zbogom andergraund”, čija je priređivačica Darka Radosavljević Vasiljević. Tokom višedecenijske karijere ovaj dobri duh Beograda istraživao je različite forme umetnosti. Ostao je najpoznatiji kao autor više hiljada umetničkih maski kojima se kroz niz ciklusa bavio različitim temama: od društveno-političkih do ličnih emocija.

O jednoj od najautentičnijih ličnosti na ovdašnjoj umetničkoj sceni u obimnom zborniku tekstova pišu Mikrobove kolege, saradnici i prijatelji, među kojima su Uroš Đurić, Antonije Pušić, Velimir Ćurguz Kazimir i mnogi drugi. Posebnu celinu, prema rečima urednice monografije Darke Radosavljević Vasiljević, čine Mikrobovi tekstovi u kojima je opisivao svoj umetnički credo.

“Najbolje je opisivao sam sebe. Njegova osnovna premisa u stvaralaštvu je da rad mora biti narativan i da mora pričati priču; da produkcija mora biti jednostavna i jeftina, a rad pristupačan svim ljudima, bez obzira na kulturu, sistem vrednosti ili nivo obrazovanja. Umetnost mora biti lokalna, da bi eventualno postala globalna. Obrnut smer od toga, po njemu, je laž. Umetnost, smatrao je, mora biti zabavna i smešna. Eto, to je ujedno i opis sadržaja ove knjige”, ističe Vasiljevićeva.

Svoju umetničku filozofiju Mikrob je dosledno sprovodio. Bilo da je u uličnom foto-automatu, u društvu prijatelja ili slučajnih prolaznika, izrađivao serije fotografija ili poklanjao ručno pravljene maske, Saša Marković je težio ostvari socijalnu interakciju sa okolinom. Na taj način njegov je rad, ma koju formu poprimio, postajao performans, objašnjava teoretičar umetnosti i medija Dejan Sretenović.

“Ta performativna dimenzija je vidljiva u njegovom radu, sa idejom da umetnost nije nešto što je statično, nešto što izaziva pasivnu reakciju posmatrača, već je zapravo neka vrsta društvenog događaja. To stvaranje veza je užasno bitan aspekt njegove umetnosti i pokretačka sila onoga što je radio”, ističe Sretenović.

Mikrosvet pun nade

Osim vizelnom umetnošću, Saša Marković se bavio i radijskim novinarstvom. Slušaoci Radija B92 sećaju se njegovog glasa iz danas ugašene emisije “Ritam srca”. U ovom radijskom kolažu, Mikrob je zajedno sa ekipom saradnika, kroz različite uređivačke eksperimene pripremao priloge o događajima i gradskim marginalcima. Iako je emisija emitovana tokom turobnih devedesetih, muzičar i jedan od autora “Ritma srca”, Daniel Kovač, sa radošću se seća rada sa Mikrobom.

“To je bila hiperinflacija i potpuno društveno rasulo, pa smo mi na neki način družeći se uspeli da preguramo taj period, a naš ‘poglavica’ je bio Saša Marković. Mikrob je svakako bio čovek vedrog duha. Imao je dobar glas koji je zračio nečim pozitivnim, bar u mom slučaju. Bio je radoznao i kreativan, voleo je ljude, što je retkost danas. Kad naiđete na nekog takvog u životu, onda to pređe i na vas”, seća se Kovač.

Iako bez formalnog umetničkog obrazovanja obrazovanja, Marković je još devedesetih bio prihvaćen u artističkim krugovima. Izlagao je svoje radove i van beogradskih galerija, od Ljubljane do Glazgova. No, bez obzira na umetničku formu kojom se bavio, Saša Marković je u svoj rad unosio humor i autoironiju koja se oslikavala već u odabiru pseudonima: ovaj krupni momak, koji je težio i preko 100 kilograma, svrstao je sebe među mikroskopske organizme. To je objasnio sledećim rečima:

“Mikrob je biće tipično za savremenu Istočnu Evropu, može da jede koliko god mu date, a kada ga primorate na glad, može preživeti više meseci gladujući, da bi potom pristao na bilo kakav politički sistem, na bilo kakvu svinjariju.”

Ipak, Marković nije žmurio pred “svinjarijama”, naročito ne tokom devedesetih. Dejan Sretenović naglašava da je i pored note duhovitosti, Mikrob nije bežao od posmatranja i komentarisanja stvarnosti.

“Kada se pogleda danas retrospektivno, njegovo delo jeste svojevrsna refleksija stanja duha devedesetih godina. Ali ono je i stalna potreba da se kroz igru i humor, kroz ljudsku interakciju prevaziđe sav taj sumorni ambijent i da se fotrmira mikrosvet pun vere, nade, optimizma i ako hoćete – utopije”, zaključuje Sretenović.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG