Dostupni linkovi

logo-print

Brisel: Razgovori okončani bez konkretnih rezultata


Federika Mogerini sa premijerima Kosova i Srbije - Isom Mustafom i Aleksandrom Vučićem

Federika Mogerini sa premijerima Kosova i Srbije - Isom Mustafom i Aleksandrom Vučićem

Premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa nisu uspeli doći do konkretnih dogovora na sastanku u Brisleu, ali je šefica diplomatije EU Federika Mogerini, koja je bila domaćin sastanka, saopštila da je "dobar napredak postignut po svim pitanjima".

Kako stoji u njenom saopštenju nakon višesatnog sastanka, timovi će nastaviti da rade na rešavanju spornih pitanja u sve četri oblasti o kojima se razgovaralo već u narednim satima, te najavila da će se premijeri ponovo susresti narednih dana da finalizuju dogovor.

U ovoj rundi dijaloga teme su bile implementacija sporazuma o energetici, telekomunikacijama, uspostavljanju Zajednice srpskih opština na Kosovu i slobodi kretanja, konkretno o "Parku mira" na mitrovičkom mostu.

Sledeći susret premijera Srbije i Kosova zakazan je za ponedeljak 29. juna, takođe, u Briselu.

Kako je Vučić rekao za RTS, određeni napredak je postignuti u pregovorima o zajednici srpskih opština, ali nikakav dogovor nije postignut.

Premijer Srbije je rekao da su pregovori bili teški i i da će se nastaviti narednih dana.

"Tehnički razgovori su nastavljeni, a biće nastavljen i dijalog na nivou premijera", rekao je Vučić.

Edita Tahiri, kosovska ministarica za dijalog, saopštila je da je u Briselu u utorak na tehničkom nivou postignut sporazum o priznavanju polisa za osiguranje vozila.

Đurđević: Epilog poslednje runde očekivan

Učinak postignut tokom poslednje runde razgovora delegacija Beograda i Prištine koje su predvodili premijeri Vučić i Mustafa nije iznenađujuć, kaže za RSE Nenad Đurđević, iz Foruma za etničke odnose i dobar poznavalac pregovaračkog procesa. Đurđević podseća na vakuum koji prati period od postizanja Briselskog sporazuma od potpisivanja u proleće 2013. godine pa sve do danas.

„Nije moglo ono što se nije sprovelo u poslednjih godinu i po dana da bude dogovoreno u jednom danu. Razlike su tu velike naročito oko statuta Zajednice opština, a i ulozi su veliki. Dva pregovarača su ušla sa dosta visokim stavovima oko Zajednice opština i tu nije lako postići dogovor. Takođe, ono što je zaista naporno i teško za dogovoriti, je status jezera Gazivode, odnosno termoeletrane Valač. Da li se tu radi samo o dogovoru oko upravljanja trafostanicom i Gazivodama – odnosno formiranju zajedničke kompanije koja će da upravlja, ili je dogovor oko imovine?. Tu su se očigledno lomila koplja“, smatra Đurđević.

Upitan kako tumači suprotstavljene stavove posrednika u dijalogu Evropske unije i premijera Vučića o učinku razgovora, Đurđević odgovara da bi se očigledne razlike mogle tumačiti kao taktika pripremanja javnosti na moguće kompromise Beograda i Prištine.

„Čini mi se da su svi svesni koliki je ulog i da do nekog zajedničkog sporazuma mora doći ukoliko Kosovo i Srbija žele da odblokiraju dalje procese evrointregacija i političku dinamiku i na Kosovu i u Srbiji. Jer nastavkom dijaloga bez dogovora mogu ili prolaskom vremena bez dogovora mislim da mogu da budu uzdrmane političke snage proevropske orijentacije i na Kosovu i u Srbiji“, zaključuje Đurđević.

Da li od ishoda ove runde zavisi otvaranje poglavlja za Srbiju?

Od razmatranih tema, najtvrđi orah svakako je Zajednica srpskih opština. Dok Kosovo traži da se ona formira prema postojećem zakonu o lokalnoj samoupravi i da bude privatno-pravni subjekt bez ikakvih izvršnih ovlašćenja, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić tvrdi je da je predlog Zajednice srpskih opština koji je srpska delegacija dobila u Briselu, potpuno neprihvatljiv za Beograd jer predviđa da ZSO bude svedena na vrstu nevladine organizacije.

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić na odvojenom sastanku sa Mogerini

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić na odvojenom sastanku sa Mogerini

Uoči sastanka u utorak, nije bilo velike verovatnoće da će se u ovoj rundi pregovora dvojice premijera doći do saglasnosti o sve četiri teme na agendi, pa su izgledni bili daljnji sastanci, javio je dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak.

“Nemačka će zahtevati da se u nekom trenutku Srbija postigne dogovor o sve četiri tačke, ali i da ih implementira. To će biti ključno za Berlin, koji postaje sve skeptičniji kad je u pitanju Zapadni Balkan, ne samo Srbija. Dakle, Nemačka će biti tvrda."

Da li Ishod ove runde pregovora za Srbiju može značiti otvaranje ili neotvaranje prvih pregovaračkih poglavlja ove godine?

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za RSE kaže da Evropska komisija za otvaranje poglavlja 35 i ne traži da se dve strane dogovore o Zajednici opština nego samo da se statut Zajednice predstavi.

“Ja mislim da će njima trebati puno vremena i međusobnog uslovljavanja i ne očekujem da će se taj dogovor o Zajednici srpskih opština postići u ovoj godini. Međutim, postoji jednaodredba Briselskog sporazuma da to ne može da bude osnov za opstrukciju početka pregovora Srbije o pridruživanju. Dakle, pregovori o poglavlju 35 mogu da počnu čak i ako se ne primeni u celini dogovor o Zajednici srpskih opština“.

RSE: Ali, ako se ne dogovore o sadržaju statuta Zajednice srpskih opština, je li to kočnica Srbiji za otvaranje prvih poglavlja ove godine:?

Janjić: Nije jer je i inače predviđeno da u septembru bude merenje, dakle, oni će dobiti mogućnost da do septembra raščiste to pitanje. Ukoliko bi se u septebru pokazalo da je u pitanju samo opstrukcija Kosova, a ne i skrivena namera koja postoji kod Beograda da se preko Zajednice opština napravi entitet poput Republike Srpske u Bosni – u tom slučaju bi počeli pregovori. Ukoliko Beograd ne bi revidirao u odnosu na nameru o entitetu, onda bi to zaustavilo pregovore.

Isa Mustafa stiže na pregovore

Isa Mustafa stiže na pregovore

Tanjug u svom izveštaju navodi da bi prema Briselskom sporazumu Zajednica, u koju bi trebalo da uđu opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, morala da ima značajne nadležnosti u zdravstvu, obrazovanju i drugim oblastima važnim za život srpskog življa na Kosovu.

Ne pominju se nadležnosti na polju energetike, što je takođe jedno o ključnih pitanja pregovora. Očekuje se dogovor o upravljanju i imovini energetskih postrojenja na severu Kosova, kao što su akumulaciono jezero i elektrana Gazivode kao i trafostanica Valac.

U oblasti telekomunikacija, glavna tačka neslaganja ostaje zasebni pozivni broj za Kosovo, pitanje tarifa između centralne Srbije i Kosova i rad srpskih operatera na Kosovu. Kako je ranije poručeno iz beogradskog pregovaračkog tima, srpska strana je spremna da od nadležnog međunarodnog tela zatraži još jedan pozivni broj i potom ga ustupi Kosovu, ali prištinska strana insistira da broj dobije preko treće zemlje (Austrije), a ne direktno od Beograda.

Kao novo pitanje otvara se problem "Parka mira", odnosno žardinjera postavljenih na mostu između južnog i severnog dela Mitrovice. Park je podignut nakon što su uklonjene barikade na mostu. No, kakvo god mu njegovi tvorci ime dali, za Prištinu je ovo pitanje iz korpusa onih koji se odnose na kršenje slobode kretanja, dok druga strana tvrdi da bi upravo njegovo uklanjanje izazvalo nove bezbednosne probleme.

Od napretka u dijalogu zavisi otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU, a na insistiranje Nemačke, prvo od tih poglavlja trebalo bi da bude poglavlje 35, koje se odnosi na proces normalizacije Beograda i Prištine.

Prema izjavama evropskih zvaničnika, u slučaju uspeha u pregovorima, Srbija bi prva poglavlja mogla da otvori već na jesen, a najkasnije do kraja tekuće godine.

Kada je reč o Prištini, od napretka u dijalogu zavisi stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosova i EU, koje se u slučaju povoljnog ishoda takođe očekuje na jesen.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG