Dostupni linkovi

logo-print

Kineski put svile preko Beograda


Projekat mosta preko Dunava u Beogradu koji finansira Kina

Projekat mosta preko Dunava u Beogradu koji finansira Kina

Kina je odlučila da uloži u zemlje istočne i centralne Evrope deset milijardi dolara. O tome je bilo reči na dva dosadašnja evropsko - kineska samita, pre dve godine u Varšavi i prošle godine u Bukureštu. Kako javlja premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji se nalazi na Svetskom ekonomskom forumu u Kini, samit premijera Kine i 16 premijera istočno i centralnoevropskih zemalja će biti u decembru ove godine u Beogradu. Srbija, kažu analitičari, važna je destinacija za prodor Kine na evropsko tržište jer ima pristup i ruskom i tržištu CEFTE.

Iz Kine su, tokom ovonedeljnog boravka premijera Aleksandra Vučića, stizale vesti koje su podsetile na neka druga zlatna vremena jugoslovenske diplomatije. Većina projekata o kojima je bila reč, međutim, dogovorena je još prošle godine u Bukureštu. Šta je od svega najavljenog realno?

Decembarski samit u Beogradu, dogovoren ovih dana u Pekingu, biće krunisan otvaranjem takozvanog kineskog mosta koji povezuje Zemun i Borču, a koji je započet još u vreme prethodne vlasti.

Aleksandar Vučić javio je iz Pekinga:

„Veoma sam srećan i veoma sam zadovoljan zbog časti koja nam se ukazala i nadam se da ćemo biti dovoljno spremni i dovoljno umešni i uspešni da otvaranjem mosta Zemun-Borča pre kraja godine budemo dobri domaćini takvom skupu i da za Srbiju izvučemo najveću moguću korist.“

Premijer Vučić, u za njega neuobičajenom veselom tonu, još je poručio iz daleke Kine:

„Ja sam rekao u jednom trenutku: ne mogu da se vraćam u Beograd dok mi vi ( premijer Kine) ne obećate da dolazite u Srbiju u decembru, na šta su se njih dvadesetak u sali nasmejali. A on je odgovorio: da ne biste vi morali da ovde ostajete toliko, moraću ja da dođem do Beograda.“

A da bi uverio domaću javnost kakav tretman ima on ili Srbija, kako ko razume, Vučić se pohvalio.

„Činjenica da je kineski premijer insistirao da mu budem sa desne strane prvi do njega na zvaničnoj večeri posle Međunaordnog eknomskog foruma, govori o ugledu Srbije.“

Zašto je Kina zainteresovana da se samit sa premijerima 16 centralno i istočno evropskih zemalja održi baš u Srbiji? Profesor

Predrag Simić

Predrag Simić

koji je doktorirao na Kini i autor je nekoliko knjiga o toj državi, kaže:

„Mislim da je Srbija vrlo pogodno mesti za samit, bar u očima Pekinga, jer bi dolazak kineskog premijera da svečano otvori most bio i vrlo snažna preporuka Kine i njenih investicija i njenih gradjevinaca, ne samo na Balkanu, već i u čitavom regionu istočne Evrope.“

Kakav je interes Kine u Evropi? Njena strategija, „put svile“ kako kaže profesor Simić, jeste da sa mora predje na kopno, a tačka od koje polazi je grčka luka Pirej koju je Kina zakupila na 35 godina.

„Kina je u svom programu u 12 tačaka definisala svoju politiku prema zemljama istočne Evrope. I u okviru tog programa je najavila niz mera, između ostalog, i investicioni paket od 10 milijardi dolara za te zemlje. Ona bi želela zapravo da svoje investicije usmeri na zaledje Pireja. Vučić je upravo pomenuo da je o tome bilo reči, ne samo pruga Budimpešta-Beograd, nego i kompletna modernizacija Koridora 10. Znači, politika prema istočnoj Evropi i generalna politička orijentacija Kine ide upravo u tom pravcu. Tu je, čini mi se, naišla na dosta dobar odziv.“

Boris Tadić u vreme početka radova na Mostu prijateljstva 2010. godine

Boris Tadić u vreme početka radova na Mostu prijateljstva 2010. godine

Treba podsetiti da je većina paketa koje premijer Vučić donosi iz Kine, dogovarana već duže vreme. Još 2009. godine tadašnji predsednik Boris Tadić je potpisao sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom. Posao na koji je Kina veoma ponosna - most Zemun -Borča počeo je da se gradi u vreme prethodnog gradonačelnika Dragana Đilasa, a dogovor o brzoj pruzi Beograd - Budimpešta, takodje datira od ranije. Sadašnji potpredsednik Ivica Dačić je u svom stilu o bukureštanskom dogovoru ( u vreme kad je bio premijer) o brzoj pruzi jednom prilikom govorio:

„Moram da kažem da me je Viktor Orban zvao da me pita da li ću ja da podržim ideju koju je on dogovorio sa KInezima o pruzi izmedju Budimpešte i Beograda. Ja sam rekao, naravno da ćemo da podržimo, samo lud čovek kaže da neće to da podrži. Bilo je tu dve varijante, ili će biti 160 km/h ili 300km/h. I ja sam onda rekao novinarima, biće, hajde, 200km/h. Našao sam neku srednju vrednost. I onda su me stavili na naslovnu stranu da sam poludeo. Stavili su me u svemirskom odelu.. još da sam rekao 300, šta bi onda bilo? I onda smo imali sastanak u Bukureštu sa kineskim premijerom, i on me je pitao kolika je prosečna brzina voza (u Srbiji) ,a ja kažem 42km/h. Kineski premijer kaže, pa dobro, malo je bolje nego u Severnoj Koreji, tamo je 40. I mi smo ušli u taj projekat. I Kinezi, ne možete da živite od njih. Svake nedelje zovu, prave sastanke...“


Ostavimo šaljivog ili realističnog Dačića, kako ga ko razume, za sada po strani, tek brza pruga koja bi dalje išla prema Solunu ambiciozan je projekat, ali samo ako se dogovori finansiranje mimo kredita, jer je Srbija prezadužena preko guše, pa, za razliku od Madjarske, mora da nadje drugačije izvore finansiranja. A to nije lako. Premijer pominje koncesije, dok konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija upozorava da je Kina jedino ponudila kredit, nikada koncesiju. Ali, o svemu tome u narednim mesecima. Za sada izgleda jedino sigurno da će u decembru Srbija biti domaćin Kinezima i njihovim partnerima u ambicioznom projektu „Putevi svile“ koji vodi Kinu ka evropskom tržištu. Stručnjaci kažu da je Srbija važna destinacija jer ima pristup i tržištu CEFTA i Rusiji.

Medjutim, kaže Simić, Brisel na sve gleda pomalo sumnjičavo:

„Postoji strah da bi Kina mogla da podeli ponovo Evropu na istočnu i zapadnu. Primera radi, čak je i novo trgovinski ugovor EU i Kine odložen za neka bolja vremena.“

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG