Nakon ruske rublje, i kineska valuta juan uskoro bi mogla da se nadje na zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije. Ovu inicijativu pokrenuli su privrednici koji posluju sa Kinom, a u menjačnicama tvrde da bi koristi mogli da imaju i mnogi drugi gradjani.
Pored najjačih i najpopularnijih svetskih valuta kao što su dolar, evro ili funta, u menjačnicama i bankama gradjani od nedavno mogu da kupe i rusku rublju, dok bi uskoro na raspolaganju mogao da im bude i kineski juan.
Privredna komora Srbije najavila je da će predložiti da se trgovinske transakcije i investicije između Kine i Srbije obračunavaju u juanima i dinarima.
Milanka Stojaković, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore, kaže za RSE da je to važno da bi se smanjili troškovi trgovine izmedju dve zemlje.
“Inicijativa je potekla u trenutku kada smo videli da Kina to uveliko radi sa velikim brojem zemalja i da je takvu stvar moguće realizovati bilateralnim ugovorima. Ovo je posebno bitno za firme koje dugo rade sa Kinom jer neće morati da kupuju devize za bilo koju trgovinsku transakciju. Drugo, mislimo da će tako potencijalni kineski investitori imati lakši pristup fondovima u Kini za ulaganja u Srbiji.”
Iako Kina slovi za jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, sa kojom je saradnja u stalnom usponu, robna razmena sa tom zemljom je u velikoj nesrazmeri jer se mnogo više uvozi nego što se izvozi. U prvih devet meseci 2012. godine, izvoz na kinesko tržište vredeo je samo 4,7 miliona dolara dok je uvoz bio 1,1 milijardu.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nema velike potrebe za listiranjem juana i da ta valuta za srpsku privredu nema isti značaj kao rublja koja je nedavno uvrštena na kursnu listu.
“To nisu valute istog dometa i iste specifične težine. Sa Kinezima mi imamo slabu trgovinu, uvozimo mnogo više nego što izvozimo, izvoz nam je skoro nepostojeći. Dok sa Rusijom imamo mnogo življe ekonomske odnose. Ipak, kod nas bi moglo da bude uvoznika koji su zainteresovani da se informišu o kotiranju juana. Ali taj interes za sada ne može biti prevelik. Tako da kako god se vlast opredeli, da stavi juan na kursnu listu ili ne, neće proisteći neka velika greška. Prema tome, i sa prikazivanjem juana i bez njega efekti su relativno mali.”
Početkom oktobra ove godine, odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, rublja je uvrštena među ostale valute na zvaničnoj kursnoj listi u Srbiji. Dok je Kina na sredini liste izvoznih partnera Srbije na 66. mestu, Rusija je na visokoj šestoj poziciji.
Za devet meseci 2012. ukupna robna razmena sa Ruskom Federacijom iznosila je oko dve milijarde dolara, dok je izvoz na to tržište sa nominalnom vrednošću od 620 miliona u blagom porastu.
U privatnim menjačnicama kažu da podržavaju mogućnost da se nove valute nadju na kursnoj listi, jer imaju dobra iskustva sa rubljom.
Borislav Brujić, vlasnik jedne beogradske menjačnice, za RSE kaže da je ruska valuta tražena i da očekuje da tako bude i sa juanom.
“Sa rubljom sve ide kako je planirano i mislim da će nam ići još bolje. Gradjani koji idu u Rusiju od nas traže i kupuju rublje, dok oni koji iz Rusije dolaze ovde mogu da ih menjaju. Tako da je to obostrano jako dobra stvar. Onima koji u Rusiju putuju turistički ili poslovno više se isplati da rublje kupe ovde za dinare, nego da nose evre pa da ih tamo pretvaraju u rublje ili dolare. Tako će isto biti i sa juanom. Mislim da je u interesu svih koji idu u Kinu, ili njihovih gradjana koji ovde dolaze da rade, da mogu da funkcionišu na taj način. Tako da u svemu tome vidim samo pozitivne stvari.”
Srbija u Rusiju tradicionalno najviše izvozi voće i povrće, obojene metale, električne mašine, i medicinske i farmaceutske proizvode, dok u Kinu idu pluta, drvo i specijalne mašine za industrijska vozila. Iz Kine se uvoze razni gotovi proizvodi, odeća, električne mašine, aparati i uredjaji, a iz Rusije energenti, obojeni metali i djubriva.
Pored najjačih i najpopularnijih svetskih valuta kao što su dolar, evro ili funta, u menjačnicama i bankama gradjani od nedavno mogu da kupe i rusku rublju, dok bi uskoro na raspolaganju mogao da im bude i kineski juan.
Privredna komora Srbije najavila je da će predložiti da se trgovinske transakcije i investicije između Kine i Srbije obračunavaju u juanima i dinarima.
Milanka Stojaković, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore, kaže za RSE da je to važno da bi se smanjili troškovi trgovine izmedju dve zemlje.
“Inicijativa je potekla u trenutku kada smo videli da Kina to uveliko radi sa velikim brojem zemalja i da je takvu stvar moguće realizovati bilateralnim ugovorima. Ovo je posebno bitno za firme koje dugo rade sa Kinom jer neće morati da kupuju devize za bilo koju trgovinsku transakciju. Drugo, mislimo da će tako potencijalni kineski investitori imati lakši pristup fondovima u Kini za ulaganja u Srbiji.”
Iako Kina slovi za jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, sa kojom je saradnja u stalnom usponu, robna razmena sa tom zemljom je u velikoj nesrazmeri jer se mnogo više uvozi nego što se izvozi. U prvih devet meseci 2012. godine, izvoz na kinesko tržište vredeo je samo 4,7 miliona dolara dok je uvoz bio 1,1 milijardu.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nema velike potrebe za listiranjem juana i da ta valuta za srpsku privredu nema isti značaj kao rublja koja je nedavno uvrštena na kursnu listu.
“To nisu valute istog dometa i iste specifične težine. Sa Kinezima mi imamo slabu trgovinu, uvozimo mnogo više nego što izvozimo, izvoz nam je skoro nepostojeći. Dok sa Rusijom imamo mnogo življe ekonomske odnose. Ipak, kod nas bi moglo da bude uvoznika koji su zainteresovani da se informišu o kotiranju juana. Ali taj interes za sada ne može biti prevelik. Tako da kako god se vlast opredeli, da stavi juan na kursnu listu ili ne, neće proisteći neka velika greška. Prema tome, i sa prikazivanjem juana i bez njega efekti su relativno mali.”
Početkom oktobra ove godine, odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, rublja je uvrštena među ostale valute na zvaničnoj kursnoj listi u Srbiji. Dok je Kina na sredini liste izvoznih partnera Srbije na 66. mestu, Rusija je na visokoj šestoj poziciji.
Za devet meseci 2012. ukupna robna razmena sa Ruskom Federacijom iznosila je oko dve milijarde dolara, dok je izvoz na to tržište sa nominalnom vrednošću od 620 miliona u blagom porastu.
U privatnim menjačnicama kažu da podržavaju mogućnost da se nove valute nadju na kursnoj listi, jer imaju dobra iskustva sa rubljom.
Borislav Brujić, vlasnik jedne beogradske menjačnice, za RSE kaže da je ruska valuta tražena i da očekuje da tako bude i sa juanom.
“Sa rubljom sve ide kako je planirano i mislim da će nam ići još bolje. Gradjani koji idu u Rusiju od nas traže i kupuju rublje, dok oni koji iz Rusije dolaze ovde mogu da ih menjaju. Tako da je to obostrano jako dobra stvar. Onima koji u Rusiju putuju turistički ili poslovno više se isplati da rublje kupe ovde za dinare, nego da nose evre pa da ih tamo pretvaraju u rublje ili dolare. Tako će isto biti i sa juanom. Mislim da je u interesu svih koji idu u Kinu, ili njihovih gradjana koji ovde dolaze da rade, da mogu da funkcionišu na taj način. Tako da u svemu tome vidim samo pozitivne stvari.”
Srbija u Rusiju tradicionalno najviše izvozi voće i povrće, obojene metale, električne mašine, i medicinske i farmaceutske proizvode, dok u Kinu idu pluta, drvo i specijalne mašine za industrijska vozila. Iz Kine se uvoze razni gotovi proizvodi, odeća, električne mašine, aparati i uredjaji, a iz Rusije energenti, obojeni metali i djubriva.
