Piše: Julia Petrovskaja
Zvanična Moskva i ruski mediji posmatraju rezultate parlamenatarnih izbora u Crnoj Gori, pre svega, u kontekstu pristupanja te zemlje NATO-u i borbe Moskve i Zapada za uticaj na Balkanu. Trenutna politička situacija u Crnoj Gori iz Moskve se vidi kao napeta i rizična, a ruska državna propaganda čak tvrdi da je režim Mila Đukanovića blizu kolapsa i stoga anti-NATO bitka još nije izgubljena.
Crnogorske vlasti očekuju da će zemlja do sredine 2017. godine postati punopravna članica NATO-a, ali Rusija ne smanjuje svoje protivljenje evroatlantskim integracijama. Iz zvaničnjih izjava ruskih državnika i ocena provladinih medija može se zaključiti da će Moskva uložiti dodatne napore u podršku anti-NATO snagama, a to će direktno uticati na razvoj političke situacije u Crnoj Gori.
U Mosvi ignorišu optužbe od strane Đukanovića o mešanju Moskve u unutrašnje stvari Crne Gore i o finansijskoj podršci opoziciji, te pisanje pojedinjih medija o mogućoj povezanosti sa ruskim strukturama srbijanskih građana uhapšenih uoći izbora u Crnoj Gori.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije (MIP) smatra da Crnoj Gori predstoje složeni pregovori o formiranju koalicije, pošto nijedna stranka nije dobila neophodnu većinu.
Zvanična Moskva je obratila pažnju na izjavu crnogorskih stranaka, koje su dobile 39 mandata, o nepriznavanju rezultata izbora zbog saopštenja o hapšenju 20 lica pod sumnjom da su pripremala državni udar.
"To pitanje mora da bude detaljno i transparentno istraženo", navela je Marija Zaharova, portparolka ruskog MIP-a.
Međutim, glavni akcenat ruska diplomatija stavlja na pitanje evroatlantskih integracija. U Moskvi se nadaju da će crnogorske vlasti uzeti u obzir mišljenje "skoro polovine građana Crne Gore koji su podržali partije koje se zalažu za sprovođenje referenduma" o pristupanju NATO-u. Rezultati crnogorskih izbora u Moskvi su shvaćeni kao "duboki rascep" crnogorskog društva, pre svega, po pitanju spoljne politike te države i pripajanja NATO-u.
Moskva je, naravno, kritikovala režim Đukanovića i uoči izbora zbog "upornog nepoštovanja" mišljenja građana i nesprovođenja referenduma o NATO-u što, prema oceni ruskih vlasti, može dovesti do "destabilizacije situacije u Crnoj Gori i na Balkanu".
Mogućnost destabilizacije često spominju ruski državni mediji, posebno poslednjih godina, kada su se odnosi Rusije sa Crnom Gorom znatno pogoršali usled pridruživanja Podgorice antiruskim sankcijama zapadnih zemalja zbog aneksije Krima 2014. godine.
Ne samo tokom predizbornog perioda u Crnoj Gori, nego i posle izbora, ruska propaganda vodi otvorenu kampanju protiv Mila Đukanovića, koristeći pogrdne primedbe na njegov raćun, čak i lažne iz nepostojećih medija ne bi li diskreditovala njegov politički režim i sav izborni proces.
Recimo, državna agencija TASS objavila je saopštenje gde stoji da Evropska komisija sumnja u falsifikovanje izbora u Crnoj Gori zbog velikog broja fantomskih birača. Pritom, TASS navodi tekst ad hoc formiranog sajta CGNA (Crna Gora Novinska Agencija), koji nema kontakt adresu. Na tom sajtu, očigledno namenjenom izborima, objavljeni su tekstovi, koji pravopisno ne odgovaraju crnogorskom jeziku. "Informacija" o zabrinutosti Evropske komisije i dalje je dostupna bez obzira na izlaganje lažnog sajta i demanti iz Brisela.
Druga državna agencija RIA NOVOSTI objavila je analizu novinara Sputnika koji smatra da Milo Đukanović "nikada nije bio tako blizu neuspehu".
"Nakon 25 godina apsolutne vlasti on može izgubiti svoj položaj a time evroatlanska integracija može biti zaustavljena", smatra autor članka.
"Najveći problem Đukanovića nije samo neuspeh NATO-integracije nego i istraga o švercu duvana u Italiji i Švajcarskoj koju za sada sprečava njegov diplomatski imunitet", stoji u toj analizi, koja se završava podsmehom crnogorskom lideru zbog "odbijanja suvereniteta".
Pogrdne uvrede i istragu o švercu duvana pominje i jedan od najčitanijih moskovskih listova – Moskovski komsomolec. Crnogorske izbore taj list smatra "kontroverznim", a samog Đukanovića naziva "diktatorom azijskog tipa, koji ne može biti prihvaćen u Evropi".
Autor tog članka, koji je inače poznat po antiukrajinskoj propagandi, smatra da Crnu Goru očekuje "majdan" (odnosno revolucija). Tvrdi da čak 80 odsto građana te zemlje se protivi ulasku u NATO, ali ne navodi izvor te brojke.
S druge strane, mediji liberalnog tipa u Rusiji se uzdržavaju od kategoričnih i radikalnih ocena.
Internet-novine "Gazeta" smatraju da su izbori potvrdili podele u crnogorskom društvu, a opozicija ne može ponuditi alternativu ulasku u NATO-savez.
"Crna Gora će nastaviti put ka NATO-u, ali verovatno sporijim tempom", zaključuje "Gazeta".
Dnevni list "Kommersant" objavio je članak pod naslovom "Crna Gora je glasala za EU i NATO". Prema oceni autora, glasanje se faktički pretvorilo u neku vrstu političkog duela između Đukanovića i proruskog Demokratskog fronta (DF).
"Pristalice NATO-a imaće u novom parlamentu značajnu većinu jer, pored vladajuće koalicije, članstvo u NATO-u podržava i deo opozicije", stoji u tom listu.
Ova ocena je suprotna stavu vladajuće ruske partije "Jedinstvena Rusija", koja govori o "značajnom porastu podrške patriotskim snagama" koje "se protive nasilnom pretvaranju zemlje u protektorat NATO-a". Predstavnik te stranke Sergej Železnjak, koga smatraju "portparolom" ruskog uticaja na Balkanu, govorio je o "brutalnom kršenju demokratskih standarda i prava građana" od strane crnogorskih vlasti i otvoreno podržao odluku opozicionih snaga da ne priznaju rezultate izbora.
Facebook Forum