Dostupni linkovi

logo-print

Ukrajinske snage uništile prorusku bazu, ultimatum Donjecka


Žena prelazi most pored ruskog militanta, Slavjansk, 15. maj 2014.

Žena prelazi most pored ruskog militanta, Slavjansk, 15. maj 2014.

U antiterorističkoj operaciji snaga bezbednosti koje su poslale vlasti u Kijevu prošle noći je uništena vojna baza proruskih separatista u blizini Kramatorska, izjavio je vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandr Turčinov.

Istovremeno, samoproglašene snage odbrane Donjecka uputile su ultimatum ukrajinskim snagama da se povuku iz toga regiona u roku od od 24 sata.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je ponovio na konferenciji o energiji u Moskvi da Ukrajina mora da plati utrošeni gas.

Turčinov je govorio u parlamentu o ofanzivi ukrajinskih snaga protiv proruskih pobunjenika na istoku zemlje.

“Prošle noći je uništena i potpuno očišćena od terorista njihova utvrđena baza kod Slavjanska kao i zona u krugu od pet kilometara oko TV tornja, preko koga se emituje signal ukrajinske televizije za gradove Kramatorsk, Slavjansk i druge rejone u Donjeckoj oblasti”.

Istovremeno, samoproglašeni komandant proruskih odbrambenih snaga u Donjecku Sergej Zdriljuk uputio je u četvrtak ultimatum ukrajinskim snagama bezbednosti.

“Ukoliko se oklopna vozila i kontrolni punktovi takozvane legitimne vlade – ponavljam takozvane legitimne, drugim rečima nelegitimne – ne uklone iz Donjecka, Mariupolja i drugih gradova, u kojima deluju naše snage, imaću dovoljno ljudstva i sredstava – a komandant me je danas podržao - da uništim i spalim sve”.


Medvedev: Mora da se plati utrošeni gas


Svi korisnici ruskog gasa, ukključujući Ukrajinu, moraju da se pridržavaju jednostavnog pravila da treba da plate utrošeno, kazao je ruski premijer Dmitrij Medvedev, pozivajući da se odvoje energetska i politička pitanja.

Na konferenciji u Moskvi na kojoj učestvuju ministri Organizacije za proizvodnju i izvoz nafte (OPEC), Medvedev je kritikovao stav zvaničnog Kijeva i zapadnih zemalja koji ga podržavaju, ali je nagovestio i zabrinutost ruske strane da sadašnja blokada u pregovorima oko snabdevanja ovim energentom može izazvati “novi gasni rat”.

“Razgovaramo o različitim kriznim situacijama i želim da ukažem na veoma jednostavnu, gotovo banalnu stvar – neophodno je da se plati isporučena energija. Nadam se da sve zemlje to uviđaju, uključujući one koje učestvuju na ovoj konferenciji kao i one čiji predstavnici iz bilo kog razloga nisu prisutni, uključujući Ukrajinu. Plaćanje u osnovi ne bi trebalo da na bilo koji način bude povezano sa politikom”.

Medvedev je izjavio prethodno u sredu da će Moskva nastaviti pregovore sa Ukrajinom o snabdevanju energijom ako plati makar deo duga, nagoveštavajući spremnost Rusije da razgovara o promeni cena, nakon što je Gasprom skoro duplirao cenu gasa nakon promene vlasti u Kijevu.

Ukrajina ne prihvata da plaća novu cenu od 485 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, optužujući Moskvu da koristi energiju za političke svrhe, odnosno da bi je kaznila zbog pokušaja da se oslobodi njenog uticaja i okrene Zapadu.

U Kijevu ističu da je korektna prethodna cena od 268.5 dolara, koju je Rusija odredila pre nekoliko meseci u cilju pomoći u međuvremenu svrgnutom ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču.

krajinske vlasti su najavile da će tužiti Rusiju međunarodnom sudu zbog naglog povećanja cene gasa.

Gasprom ističe da Ukrajina duguje oko 3,5 milijardi dolara za isporučeni gas.

Ukrajina uvozi više od polovine gasa iz Rusije i glavni je tranzitni koridor za ovaj energent namenjenog evropskom tržištu.

Višegradsga četvorka: Nužna energetska solidarnost

Premijeri zemalja višegradske četvorke pozvali su danas u Bratislavi na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti GLOBSEK da Evropska unija revidira svoje energetsku politiku ka većoj solidarnosti, a poljski premijer Donald Tusk zatražio je jače vojno prisustvo NATO u baltičkim zemljama, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji kao odgovor na agresivnu politiku Rusije.

"Ako NATO ne bude u stanju da pojača prisustvo u pograničnim članicama na istoku znači da se solidarnost svodi na puku deklaraciju. Vidimo danas da bi prisustvo NATO moralo da bude veće u baltičkim republikama, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, zato što se graniče sa nestabilnim regionom", kazao je Tusk.

Poljski premijer apelovao je da se Evropa odrekne licemerja, iako po njegovim rečima solidarna zajednička reakcija ne mora da bude uopšte radikalna.

"Svi vidmo da je izvor krize u Ukrajini agresivna politika Rusije, kao u Abhaziji a neki govore o izvesnim nemirima u Ukrajini, kao da ih nisu izazvali ruski koraci. Moramo da se odreknemo licemerja", kazao je poljski premijer.

Tuskovu ideju energetske unije unutar EU koja bi solidarno pomogla regionu Srednje Evrope koji suviše zavisi od ruskog gasa i nafte, podržali su danas i premijer Slovačke Robert Fico, Mađarske Viktor Orban i Češke Bohuslav Sobotka.

Neke od Tuskovih predviđenih mera u okviru neke buduće evropske energetske unije, kao što su zajedničke kupovine energenata i zajednički pregovori oko cene, podržali su uz oprez.

"Mislim da je Tuskov predlog dobra polazna tacka za dalju diskusiju. Za neke mere kao što je zajednička kupovina neophodne su dalje analize, zato što je to veoma osetljiva stvar", kazao je slovački premijer Robert Fico.

Tusk je danas u Bratislavi negirao da bi poljske zamisli o energetskoj solidarnosti bile neostvarive.

"Govore da je nemoguća, da je suviše teško ostvariti zato što ćemo platiti suviše visoku cenu. Moj jedini odgovor jeste da nijedna solidarnost nije za džabe", kazao je Tusk.

Hitno povećanje energetske bezbednosti preko većeg sufinansiranja energetske infrastrukture iz evrofondova, za terminale za tečni gas u Hrvatskoj i Poljskoj, konkektore u koridoru sever-jug, zatražili su i premijer Slovačke Robert Fico i Češke Bohuslav Sobotka.

"Sastavni deo jačanja energetske bezbednosti je i prihvatanje nuklearne energije", upozorio je mađarski premijer Viktor Orban i dodao da bi nuklearnu energiju trebalo tretirati kao i ostale obnovljive izvore energija.

Orban je upozorio i na još jedan problem u zavisnosti EU od ruskog gasa a to je da članice EU kada potpisuju sporazume o isporukama ne vode računa o tome da bi u njih trebalo uneti i mogućnost obrnutog toka gasa, kao što sada Slovačka, Poljska i Mađarska nastoje da pomognu Ukrajini obrnutim tokom kapaciteta od oko 17 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Evropska banka za obnovu i razvoj je saopštila da ukrajinska kriza ima negativan efekat ne samo po ovu zemlju i Rusiju, već i ostale države u istočnoj Evropi i na Kavkazu.

Pregovori o decentralizaciji bez proruskih separatista

Ukrajinska vlada počela je u sredu pregovore o decentralizaciji u okviru mirovnog plana koji podržava Evropska unija, ali bez prisustva glavnih protivnika, proruskih separatista koji su proglasili nezavisnost na istoku zemlje. Samoproglašena Narodna Republika Donjeck oformila je Vrhovni savet koji će imati ulogu skupštine, kao i Savet bezbednosti.

Prelazni ukrajinski predsednik Oleksandr Turčinov je otvarajuući skup rekao da su ukrajinske vlasti "spremne za dijalog", ali je da neće da razgovaraju sa separatistima koji su zauzeli državne zgrade i bore se protiv vladinih snaga širom istočne Ukrajine.

"Ti naoružani ljudi koji pokušavaju da ratuju protiv svoje sopstvene zemlje, koji sa oružjem u rukama pokušavaju da sprovode volju druge zemlje, protiv njih ćemo primeniti pravnu proceduru i biće im suđeno. Necemo im dozvoliti da terorisu u ucenjuju Donjeck I Luganjsk, kao ni Ukrajinu”, rekao je Turčenjev.

Turčinov je predsedavao prvim od niza okruglih stolova na kojima učestvuju duhovne vođe, poslanici, državni i regionalni zvaničnici o mirovnom planu koji je sastavila Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). OEBS-ov plan predviđa zaustavljanje borbi između vladinih snaga i proruskih separatista na istoku i smirivanje tenzija pre ukrajinskih predsedničkih izbora zakazanih za 25. maj.

Ukrajinski prelazni predsednik rekao je, međutim, da vlada neće prekinuti svoju ofanzivu da povrati kontrolu nad istočnim gradovima koji su sada pod kontrolom separatista. Separatisti su u ponedeljak proglasili nezavisnost u dve oblasti u istočnoj Ukrajini, Lugansku I Donjecku, gde živi 6,6 miliona ljudi.

Vršilac dužnosti premijera Arsenij Jacenjuk rekao je da njegova vlada neće skrenuti sa puta očuvanja nacionalnog jedinstva. On je takođe naveo i mere za deeskalaciju tenzija, uključucjući promenu ustava, decentralizaciju vlasti i dodatna ovlašćenja regionalnim vlastima.

"Naš ključni cilj je mir u zemlji i ovaj mir se mora i može postići političkim i diplomatskim sredstvima i mi ćemo imati dijalog sa svima koji nisu naoružani, ne pucaju, ne ubijaju i ne kidnapuju miroljubive građane", rekao je on.

Samoproklamovni lideri na istoku Ukrajine odbacili su ove pregovore kao beznačajne.

"Nismo dobili poziv da se pridružimo okrulom stolu i dijalogu. Ako vlasti u Kijevu hoće dijalog, moraju da dođu ovde, ako mi odemo u Kijev, uhapsiće nas", rekao je Denis Pušilin, jedan od pobunjeničkih vođa u Donjecku.

Rusija je podržala plan OEBS-a, a SAD, koje su ocenile da vredi pokušaj, ipak skeptične prema mogućem uspehu ovih pregovora. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je televiziji Blumberg da se na jugoistoku Ukrajine vodi “pravi rat”, dodajući da je pitanje da li je celishodno u takvoj situaciji održati predsedničke izbore zakazane za 25 maj.

Evropski zvaničnici su pozdravili početak pregovora. Evropski komesar za proširenje Štefan File izrazio je nadu da će sledeći sastanak da se održi u istočnoj Ukrajini.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da je bolje da što više predstavnika učestvuje u razgovorima, ali i da treba da učestvuju samo oni koji odbacuju nasilje.

Jedan od najbogatijih Ukrajinaca Rinat Ahmetov pozvao je sve strane da pronađu rešenje za krizu, ističući da većina stanovnika istočne Ukrajine podržava jedinstvo zemlje.

Ahmetov, koga smatraju najuticajnijom ličnošću na jugoistoku Ukrajine, kazao je da Donbaski i Luganjski region mogu samo da prosperiraju od jedinstva zemlje.

“Ni Rusija niti Donbas neće ništa dobiti od ovakve situacije. Suočićemo se sa ozbiljnim sankcijama. Nećemo biti u stanju da prodajemo ili proizvodimo. To znači masovnu nezaposlenost i siromaštvo”, upozorio je Ahmetov.

Ruska aneksija Krima košta Ukrajinu 60 milijardi evra

Vlada u Kijevu je saopštila da ruska aneksija Krima košta Ukrajinu ove godine 60.5 milijardi evra, prenosi BBC.

Istovremeno, potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin je izjavio da ne podržava predlog SAD i EU o produžetku rada međunarodne svemirske stanice posle 2020. godine. Međutim, američka agencija NASA, koja zavisi od Rusije za transport svojih astronauta do ove stanice, saopštila je da nije primila zvanični dopis o promeni uslova saradnje.

Ruske snage počele su da grade vodovod za snabdevanje Krima nakon što je Ukrajina obustavila snabdevanje vodom ovog poluostrva koje je aneksirala Rusija.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG