Dostupni linkovi

logo-print

Kijev osudio posetu Medvedeva Krimu


Dmitrij Medvedev u Sevastopolju

Dmitrij Medvedev u Sevastopolju

Uporni diplomatski pokušaji da se nađe rešenje za ukrajinsku krizu, ostali su u senci najnovijih poteza Kremlja, koji su na anektirani Krim doveli i samog ruskog premijera Dmitrija Medvedeva. Na oštre proteste Ukrajine i kritike međunarodne zajednice Moskva je odgovorila u svom stilu – formiranjem posebnog Ministarstvo za Krim i daljim pripajanjem u pravni sistem Rusije.

Dok je ruski predsednik Vladimir Putin ponavljao da su Ukrajini neophodne ustavne reforme, prva poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva anektiranom Krimu protekla je uz niz obećanja o tome kako će građani ovog ukrajinskog poluostrva živeti bolje čim su odlučili da se priklone Rusiji. “Krim će postati specijalna ekonomska zona sa niskim poreskim stopama i smanjenom birokratskom procedurom da bi privukla investiture” nabrajao je ruski premijer pogodnosti koje će uslediti, uključujući povećanje plata, penzija, bolju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje:

“Ljudi na Krimu moraju jedino da imaju jedino koristi od priključenja Rusiji. Naša zajednička dužnost je da im to osiguramo.”

Nenajavljenu posetu ruskog primijera Krimu, najoštrije je osudio zvanični Kijev, nazvavši je “grubim kršenjem pravila ponašanja” koja vladaju u svetu. Vršilac dužnosti predsednika Oleksandar Turčinov poručio je moskovskim čelnicima da mogu da predlažu kakve god hoće projekte, ali u njihovoj Ruskoj Federaciji.

“Čini mi se da bi ruski lideri trebalo da bave problemima Ruske Federacije, a ne Ukrajine. Ukrajina ima Vladu, Parlament i građane koji će odrediti svoju budućnost.”
Zvanična Moskva međutim, ne odustaje od pokušaja da nameće svoju volju susednoj državi. U telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel predsednik Vladimir Putin zatražio je sprovođenje ustavnih reforme koje bi, navodno, trebalo da zaštite interese stanovništva u različitim regionima. Zapadni partneri Kijeva poručuju da odluku o ustrojstvu Ukrajine treba da prepustiti građanima ove zemlje, o čemu oni treba da odluče na miru i bez bilo kakvih pritisaka. Korak ka tome bilo bi povlačenje nagomilanih ruskih trupa sa ukrajinske granice. To bi mogao biti i retkih gestova dobre volje na koji je, bar deklarativno spremna Moskva. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je počelo povlačenje trupa, mada još uvek nema potvrda se terena da se to i radi. Ukrajinci i dalje strahuje od invazije istočnog dela zemlje, posebno oni koji žive u neposrednoj blizini granice:

“Ne verujem ni u jednu jedinu reč koju Rusi govore, posebno Vladimir Putin. Ukoliko nas napadnu, biće žestoko odbijeni, vratiće se u Rusiju u kovčezima. Već smo ovde srušili jednog diktatora. Oni treba da dostignu zrelost i sruše njihovog vlastitog diktatora – Putina.”

“Ja sam muzičar i trenutno ne razmišljam o tome da se priključim vojsci, ali ako dođe do ozbiljnih pretnji i ako to bude potrebno, svakako ću obući uniformu.”

“Ako se Rusija usudi da napadne Ukrajinu, dobiće adekvatan odgovor.”


Konsolidaciju uzdrmanoj Ukrajini trebalo bi da donesu predsednički izbori, mada se na tom planu otvaraju i unutrašnji frontovi. Ukrajinski opozicioni političar Vitalij Kličko pozvao je Juliju Timošenko da odustane od predsedničke kandidature i na izborima podrži Petra Porošenka. Ovaj poziv za unutrašnjim jedinstvom ostao je bez odgovora
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG