Dostupni linkovi

logo-print

Kašnjenja u otplati kredita u Srbiji sve veća


Ilustracija

Ilustracija

Pad standarda, strah od ekonomske krize i gubljenje posla, razlozi su realnog pada kreditne zadužnosti i sve većeg kašnjena u otplati pozajmica i kredita kod građana i preduzetnika u Srbiji. Ekonomisti upozoravaju na oprez prilikom zaduživanja, ali i na sve teže uslove poslovanja i nepredvidivost budućnosti evrozone.

Zaduženost građana i privrede u Srbiji po bankarskim kreditima nastavila je u maju trend stagnacije, doduše reklo bi se nikakva novost u poslednjih nekoliko meseci pa i godina.

Kada se oduzmu uticaji inflacije i kursa na stanje zaduženosti, radi se o realnom padu koji je nešto veći kod stanovništva, pojašnjava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

"Nažalost, kreditna aktivnosti bankarskog sektora se održava na nekom dostignutom nivou, ali je to više realni pad po svim parametrima koji su relevantni. Kada se pogleda stanje kredita na dan 3. maj ove godine, kompanije i pravna lica su imala uvećanja od 4,5 procenata, ali tolika je bila inflacija i kada se uzme u obzir kurs dinara, to je praktično realan pad. Ono što nije dobro je što stalno raste docnja kod građana, ovog puta čak izrazitije 0, 3 procenta. Nismo ranije imali takav skok”, upozorava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Krediti čija otplata kasni imali su udeo od 11,4 odsto u ukupno uzetim kreditima, što je za 0,2 procenta poena manje nego na kraju aprila.

Upozoravajući su i podaci da je dug stanovništva po bankarskim kreditima povećan za 1,9 odsto, a kod preduzeća rast je bio 4,5 odsto.

Upitali smo građane da li i koliko kursne razlike utiču na kašnjenje u otplatu kredita i ostalih finansijskih dugovanja:




Paprene zatezne kamate koje građani plaćaju zbog kašnjenja u otplati i kursnih razlika vrlo često dovode do neke vrste privrednog ali i ličnog bankrota, upozorava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

„Građani postaju manje kreditno sposobni činjenicom da je opterećenje porodičnog budžeta veći i da su nesposobni da refinasiraju svoje obaveze.Tada dolazi do onog starog pravila da ako nema stabilnog izvora finansiranja iz koga će se to finansirati, onda dolazi do ovoga što je trenutna situacija.jedino dobro za Srbiju je to što se građani nisu toliko zadužili kao u okolnim zemljama i to je neki spas. Međutim, za one koji su ušli u neki takav odnos situacija je zaista, zaista, da ništa na horizontu nemožete videti kao svetlo za olakšavanje njihovih obaveza”, upozorava profesor ekonomije Đorđe Đukić.

Ilustracija:B92.net

Ilustracija:B92.net

I dok u finansijskom sektoru sve stagnira a otplate kasne, procenat aktiviranja hipoteke na nekretnine kreće se oko jedan odsto. Do sada je od stanovništva oduzeto oko 400 stanova ili kuća.

Udeo nenaplativih kredita kod privrede kreće se oko 24 odsto, što je svakako upozoravajući podatak, skeptičan je Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka.

„Ta neizvesnost u pogledu sledećih događanja - posla, kursa, sigurnosti, nove vlade, sve to utiče na usluge i planove koje građani i investitori imaju pre svega kod banaka”, kaže Dugalić

Očigledno je da su mogućnosti tolerancije, usled produženog dejstva krize, sve manje. Banke i građani postaju oprezniji i zbog krize koja potresa evrozonu, podseća profesor ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

“Tu ne postoji alhemija. Jedanput prezaduženo domaćinstvo ili preduzeće ulazi u vrtlog, po dva osnova. Prvo pogoršana ekonomska situacija zbog sve većeg rizika gubitka posla. Realno se smanjuju plate, a pored toga rizik gubitka posla čini faktički tu situaciju nesnosnom. U tom vrtlogu stvar se dodatno pogoršava činjenicom, to je moje predviđanje da nikako neće doći do smanjenja kamatnih stopa zbog ukupne situacije u okruženju i ošte neizvesnosti sudbine evro zone”, podvlači profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Ono što je novost u finansijskom i bankarskom sektoru Srbije je da će banke od 1. jula Poreskoj upravi slati podatke o isplaćenim zaradama svakoga dana, tako da će ta državna institucija na dnevnom nivou moći da kontroliše da li poslodavci plaćaju poreze i doprinose, što je jedan od bitnih preduslova stabilnog punjenja državne kase.
XS
SM
MD
LG