Dostupni linkovi

logo-print
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, šire objašnjava za RSE zašto sumnja u uverljivost iskaza zaštićenog svedoka o nelegalnom vađenju organa na Kosovu namenjenih transplantaciji.

Ona poručuje da bi bio koristan njen susret sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem kome bi htela da objasni značaj projekta REKOM, regionalne komisije čiji je zadatak prikupljanje dokumentacije za sve žrtve ratova u devedesetim. To je prilika, kaže, da se srpske žrtve izjednače sa bošnjačkim, hrvatskim, albanskim i drugim međunarodno priznatim žrtvama iz ratova 90-ih.

RSE: Vi ste prvi reagovali na snimak koji je pušten na RTS-u – priča navodnog svedoka i aktera o uzimanju organa živih ljudi u aranžmanu kosovske UČK. Zašto mislite da je to neuverljivo i politizovano?

Kandić: Reagovala sam na iskaz tog svedoka i objašnjenje koje pri tom daje Tužilaštvo za ratne zločine. Zdravorazumski ili kao laik reagujem na nešto što mi se čini da je nemoguće. Ta priča svedoka je veoma čudna. On je proveo dve nedelje na kursu, neko ko je gledao kako se vade organi i vežbao na lutki, a onda on treba da izvadi srce srpskom mladiću, koje je potrebno nekom visokom funkcioneru UČK. On, u prisustvu lekara, koji mu daje instrukcije, vrši vađenje organa. To je priča neubedljiva i neuverljiva. Ni u jeftinom horor filmu tako nešto ne može da se vidi. Ako je u pitanju organ koji je potreban za nekog visokog funkcionera UČK, onda je logično za pretpostaviti da su se oni postarali da ta operacija vađenja organa bude profesionalno sprovedena. Ne bi angažovali nekog vojnika, nego lekara koji im asistira. Meni to deluje kao nedovršena priča ili priča nekog najnižeg nivoa.

To je jedno od najtežih nivoa kršenja ljudskih prava, u vezi sa ratom na Kosovu. Veliko poverenje treba pridati Dik Martiju, specijalnom izvestiocu Saveta Evrope. On u svom izveštaju kaže da su se otmice događale na Kosovu i 1998, ali su naročito, u velikom broju, bile izražene od juna do oktobra 1999. Tada nestaje veliki broj Srba, izvestan broj Albanaca, onih koji su prepoznati od strane OVK i kosovske javnosti kao lojalni Albanci, i neki Romi. Ali, kaže se u izveštaju, u Albaniji, u tajnim logorima, završavaju i neki drugi, i devojke i muškarci, iz drugih zemalja, koji su dovedeni u te logore prisilno, radi obavljanja te krivične delatnosti - vađenja organa i preprodaje.

RSE: Tragom tog izveštaja Dika Martija, u Briselu je formirana jedna ozbiljna istraživačka komisija koja na tome radi. I pored toga, Tužilaštvo je ovo svedočenje pustilo u javnost sa objašnjenjem da se boje da se stvari ne zataškaju, kao što je, kažu, zataškan izveštaj Dika Martija. Postoji li opasnost da se to zataška?

Kandić: Izveštaj Dika Martija nikako nije zataškan. Posledica tog izveštaja je formiranje specijalnog operativnog tima koji vodi tužilac Klint Vilijamson, iza koga stoji EU. To je jedan najprofesionalniji tim koji može da se kreira u vezi sa takvim pitanjem. Ali taj tim ima u svojoj nadležnosti i mandatu, ne samo trgovinu ljudskim organima. Oni su pravilno postavili taj mandat. Pre vađenja tih organa dogodili su se teški zločini. Ljudi su kidnapovani, držani u logorima, mučeni. Još uvek se ne znaju lokacije tih logora. Posle su podvrgnuti tim operacijama radi preprodaja ljudskih organa. To je vrlo ozbiljan izveštaj iz ugla ljudskih prava. Kod nas se, u našoj interpretaciji u Srbiji, od strane Tužilaštva za ratne zločine, sve svelo na senzacionalizam koji daje tema trgovina ljudskim organima.

Zaštitnici generala

RSE: Zašto kažete da je to politički motivisano?

Kandić: Bilo bi normalno da je tužilac rekao koliki je broj nestalih. Postoje nestali i Srbi i Albanci i Romi. U ovom slučaju, kada se govori o Albaniji, o logorima, o vađenju organa, tu je ciljna grupa nestali Srbi. Njih ima 516. Njih ima negde između 20 do 25 u toj starosnoj dobi za koju se može reći da taj svedok priča o njima.

RSE: Kada ste reagovali na gest Tužilaštva i na iskaz svedoka, govorili ste o neuverljivosti tog svedoka. Niste govorili o tome koliko je uverljiva priča o transplantaciji organa.

Iskaz svedoka je neubedljiv jer govori nešto što je laiku neprihvatljivo, a to je lakoća i preciznost s kojom on vrši tu operaciju bez anestezije.

Kandić: Dik Marti je otkrio svedoke i on tvrdi da su te priče postojale iz pouzdanih izvora i ranije. Ne pominje stotine i stotine. Rekla sam da je iskaz svedoka neubedljiv jer govori nešto što je laiku neprihvatljivo, a to je lakoća i preciznost s kojom on vrši tu operaciju bez anestezije. Žrtvu drže za ruke i noge po dvojica iz UČK i on, u takvoj situaciji, bez greške vodi taj rez.

RSE: To je vrlo uznemirilo javnost, a mogu da zamislim kako reaguju rođaci nestalih. Zanimljivo je da nema reakcije stručne javnosti, lekara recimo.

Kandić: Potrebno je da lekari kažu. Pročitala sam u nekim novinama u kojima lekar kaže da je vrlo moguće da se na živo izvede takva jedna tortura najužasnijeg intenziteta. Volela bih da čujem više tih lekara.

RSE: Jednim drugim povodom ste već izjavili da je Tužilaštvo za ratne zločine „politička motivisana i nekompetentna ustanova“. Ono je dobijalo vrlo pozitivne ocene iz Evrope, kao najefikasnije u regionu. Vi ste sami imali periode dobre saradnje sa Tužilaštvom.

Kandić: To je 2003. godina, kada počinju ovde, pod pritiskom međunarodne zajednice, sa izmenjenom političkom klimom, suđenja za ratne zločine. Ali, kako je vreme prolazilo, videlo se da pri suđenjima za ratne zločine, koja u svakoj zemlji moraju da budu fokusirana na državljane te zemlje, oni štite generale. Oni se pojavljuju kao cenjeni svedoci na suđenjima. Nema ni jednog postupka protiv njih. Na sudu ne sme da se kaže ni jedna reč protiv njih jer tužilac odmah reaguje. Oni su zaštitnici svih tih generala.

Šta je to ovde sa nadležnim organima? Zašto štite Pelemiša, koji je bio i u grupi na Kosovu, 1992. je bio u BiH, 1995. u Srebrenici. On vodi odred koji likvidira oko 1.000 ljudi i on slobodno šeta.

Setimo se ubistva u Bijeljini, kada tamo ulazi Arkanova grupa, 31. marta, i onog čoveka sa čizmom koji stoji ispred žene koja leži na ulici. On je pripadnik Arkanove stranke. Pominje se da je to možda Maks, ali se on slobodno kreće po Srbiji.

Za jednak tretman srpskih žrtava

RSE: U javnosti postoji još uvek jedan raširen osećaj da su Srbi neravnopravni kada su u pitanju žrtve, da se zločini nad Srbima ne procesiraju u istoj meri kao zločini nad drugim narodima, da se time plaća ceh zbog Miloševićeve krivice za rat. Vidite li vi argumente za ovakav osećaj koji postoji?

Kandić: Na Kosovu nema suđenja za otmice Srba, nema suđenja za počinjene zločine nad Srbima. To je činjenica. Činjenica je da su tamo međunarodne sudije, međunarodni tužioci. Iz ugla ljudskih prava, vrlo je relevantno postaviti pitanje šta se događa na Kosovu, ako se međunarodni tužioci ne usuđuju da pokrenu postupke koji se tiču otmica i ubistava Srba? S druge strane, to ne opravdava odsustvo potpune strategije u procesiranju ratnih zločina u Srbiji. Ono što je bitno, Tužilaštvo ne radi.

Goran Radosavljević Guri se u svim suđenjima pojavljuje kao jedan od eksperata. On se poziva da nam objasni kako su funkcionisale posebne jedinice policije. Svi ga najpažljivije slušaju kada on bezočno laže da u Petrovom selu, gde je on bio upravnik tog policijskog terena, gde su se izvodili treninzi za pripadnike posebnih jedinica policije, nije bilo masovnih grobnica, da on o tome ništa ne zna, da nikada nije došao nikakav kamion s telima. To se sve odvija na terenu koji on kontroliše, kojim on upravlja.

RSE: Vi ste uputili posrednu poruku predsedniku Srbije, da očekujete susret sa njim i njegovu podršku REKOM-u.

Kandić: Moguće je da je današnji predsednik Republike Srbije u poziciji da razmišlja drugačije nego prethodni, da i on napravi jedan ozbiljan otklon prema prošlosti, da on sve to vidi iz ugla jedne komisije koja će biti regionalna, potpuno nezavisna u svom radu i da se ispravi nepravda prema srpskim žrtvama. Ne postoji drugi način da srpske žrtve dobiju jednak tretman kao što su druge, koje su međunarodno priznate. Tu nema spora. Albanske žrtve su međunarodno priznate, hrvatske i muslimanske takođe.

Na žalost, zbog toga što je čitav državni vrh Srbije osuđen u Hagu, srpske žrtve se posmatraju uvek u kontekstu toga. Ako je državni vrh Srbije osuđen, onda to znači da tu nema žrtava. To nije tačno.

Verujem da REKOM može da pokaže da su srpske žrtve, jednake kao i druge žrtve, koje su preživele istu patnju i nepravdu, kao što su preživeli svi oni drugi koji su ubijeni zbog imena i zato što su se nalazili na teritoriji koju treba osvojiti i zauzeti, ali bez onih koji su tu živeli.

RSE: Očekujete podršku nove vlasti i susret sa novim predsednikom Srbije?

Kandić: To je u njegovom interesu i interesu nove Vlade, upravo zbog njihove prošlosti. REKOM je prilika za njihov otklon. Suđenja to ne mogu da im donesu. Jedno regionalno telo za utvrđivanje činjenica i kazivanje istine može to da pokaže i ostvari.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG