Dostupni linkovi

logo-print

Kameron: Škotskoj je bolje u Ujedinjenom kraljevstvu


Britanski premijer Dejvid Kameron i čelnica Škotske konzervativne stranke Rut Dejvidson

Britanski premijer Dejvid Kameron i čelnica Škotske konzervativne stranke Rut Dejvidson

Priredile: Žarka Radoja i Biljana Jovićević

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je u sredu uveče pred put u Edinburg da će nezavisna Škotska, ako se građani na referendumu izjasne na taj način, biti manje uticajna u svetu nego što je sada u sastavu Velike Britanije i da će izgubiti vojnu podršku Ujedinjenog Kraljevstva.

Pre odlaska u Edinburg britanski premijer je veoma strastveno govorio o želji da sačuva uniju i insistirao da želi da ostanak Škotske u UK bude pozitivan primer, piše The Guardian.

Međutim, potezanje pitanja kako će Škotska izgubiti kao deo Velike Britanije svoje mesto u Savetu bezbednosti UN, može se, kako navodi bitanski list, protumačiti kao pretnja glasačima pre izlaska na referendum o nezavisnosti koji bi trebalo da se održi 2014. godine.

Kameron je istakao da će se “boriti svim raspoloživim sredstvima kako bi očuvao Ujedinjeno kraljevstvo” opisujući ga kao “nešto veoma dragoceno”.

“Za mene ovo nije pitanje politike, strategije ili kalkulacije - ovo je pitanje razuma, srca i duše”, kazao je Kameron i dodao da će njegov glavni argument u razgovorima sa vlastima u Škotskoj biti “Bolje nam je zajedno”.

Kameron u četvrtak u Škotskoj razgovara o referendumu o nezavisnosti sa škotskim liderom Aleksom Salmondom, čija stranka vodi kampanju za odvajanje od Britanije. On će u Škotskoj održati govor u kojem će upozoriti da bi izglasavanje nezavisnosti moglo da ugrozi status UK u Evropi, NATO-u i Savetu bezbednosti UN.

Kameron tvrdi da će Škotska biti bezbednija i bogatija ako ostane u sastavu Velike Britanije, zajedno sa Engleskom, Velsom i Severnom Irskom.

Glavni kamen spoticanja između Londona i Edinburga je prenos ovlasti i činjenica da bi na referendumu mogli da glasaju i mladi od 16 i 17 godina.

Škotski lider Aleks Salmond smatra da će nezavisnost doneti veći prosperitet Škotskoj i omogućiti joj da bolje koristi svoje energetske resurse. On želi da referendum o nezavisnosti bude održan u septembru 2014. godine, uz nadu da će odvajanje od Londona biti dovršeno izborima za škotski parlament u maju 2016. godine.

Salmond predlaže da pitanje na referendumu bude “Da li se slažete da Škotska bude nezavisna zemlja?”.

Ankete pokazuju da u ovom trenutku samo trećina Škota podržava odvajanje od Britanije. Kameron i ostali britanski lideri vrše pritisak da referendum bude održan što pre.

Prema poslednjem istraživanju javnog mnenja koje je sprovedeno pre mesec dana glasači u Škotskoj su se izjasnili 60:40 kad je u pitanju davanje većih ovlašćenja Škotskoj, ali su brojke bile obrnute kad je postavljano pitanje o nezavisnosti – 39 odsto je bilo za, a 61 odsto protiv.

U analizi dopsinika RSE iz Brisela, se navodi da niko u ovom trenutku ne zna kako bi stvari odvijale ako bi Škotska dobila nezvisnost: Da li bi automatski postala članica EU i da li bi je ostale članice odmah prihvatile te da li bi privatila euro ili zadržala britansku funtu.

Jedno je prema analitičarima sigurno: razlaz Škotske i UK izgledao bi kao „plišani razvod“ . To znači da bi formalno Škoti zadržali kraljicu Elizabetu II kao šefa države i najvjerovatnije britansku funtu za neko vrijeme.

Ali postoje i pitanja oko kojih imaju dijametralno suprotne stavove, kao što su posjedovanje nuklearnog oružja.Škoti poručuju da ne žele nuklearni potencijal Britanije na svojoj teritoriji.

Škotska i Engleska ujedinile su se 1707. godine i formirale Veliku Britaniju, ali je Škotska 1997. godne dobila značajnu autonomiju i svoj parlament, koji ima ovlaštenja u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu i donekle u oblasti poreske politike.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG