Dostupni linkovi

logo-print

Kako suzbiti govor mržnje na internetu


Skup o govoru mržnje na internetu, Beograd, 22. maj 2013.

Skup o govoru mržnje na internetu, Beograd, 22. maj 2013.

Bez slobode govora i mišljenja, nema ni demokratije, a internet, kao najdostupniji medij, sa mogućnostima, donosi i brojne negativne pojave. Jedna od najozbiljnih je govor mržnje, čiji je osnov različita verska, politička, seksualna, navijačka pripadnost i drugi oblici diskriminacije, a koji su u Srbiji posebno uočljivi uoči približavanja, na primer datuma Parada ponosa, dešavanja u vezi sa Kosovom ili izbora.

„Naše je legitimno pravo da kao građani Srbije tražimo da teroristima koji su okupirali Kosovo, leti glava“, „Pacifizam je za zaludne sanjare i genetske mlakonje“, „Od kada je Adolf Hitler dao svoj život za našu rasu u berlinskom bunkeru, nacionalni rasni belci su u defanzivi“, - ove citate je, uz pitanje „Da li vas ovo brine?“, prikupila i prezentovala profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković.

Osim tih primera, uglavnom preuzetih sa ultradeničarskih portala od kojih se neki vode i kao mediji, još mnogo sličnih poruka, često direktno usmerenih na određene grupe ili pojedince, može se pronaći na društvenim mrežama. Kada se govor mržnje prenese u realni svet, neretko preraste u nasilje, a nasilje je na ulicama Beograda viđeno već mnogo puta.

Podsetimo da je pokušajima nasilnog sprečavanja ili prekidanja Parade ponosa, uvek prethodila otrovna retorika, pre svega sa foruma i društvenih mreža. Jedan od načina da se ova negativna pojava suzbije, prema rečima Milana Antonijevića, izvršnog direktora JUKOM-a, jeste da se prekine sa politikom nekažnjivosti takvih dela.

„Odakle govor mržnje? Od te nekažnjivosti o kojoj smo govorili, pa do samih poruka – kako političara, tako i drugih segmenata društva, takozvanog delova civilnog društva kao što je Crkva, odakle stvarno dobijamo stavove koji podstiču na govor mržnje i koji kasnije kada pročitate, naročito u komentarima, imate izuzetno veliki broj otvorenog govora mržnje koji ne nailazi na bilo kakvu osudu. Mi smo ovde govorili o Romima, o seksualnim manjinama, ali ja mislim da bi trebalo, s obzirom na ekstremne stavove koji postoje prema Albancima, o tome bi takođe trebalo voditi računa. Tu su poruke političara - da li ste nekada čuli afirmativnu poruku o albanskom narodu, koja ne promoviše one stereotipe koji postoje?“, kaže Antonijević.
Sa skupa o govoru mržnje na internetu, Beograd, 22. maj 2013.

Sa skupa o govoru mržnje na internetu, Beograd, 22. maj 2013.


A da govor mržnje ne dolazi samo od anonimnih komentatora, potvrđuje i Lazar Pavlović, predsednik Gej strejt alijanse, koji navodi da je nedavno čak dobijen i sudski spor protiv funkcionera Demokratske stranke Srbije i odbornika u parlamentu grada Beograda, Nebojše Bakaraca, zbog teksta koji je objavio o LGBT populaciji, a čiji su elementi okarakterisani kao govor mržnje.

„Uživanje Ustavom zagarantovane slobode govora na taj način, upravo može voditi degradaciji određenih ustavnih prava pojedinaca ili grupa ljudi, što svako civilizovano društvo mora sankcionisati. Sud još smatra da svako ko javno iznosi svoje mišljenje mora odgovorno i sa savešću proceniti gde su granice između slobode govora i govora mržnje i da je iznetim stavovima u tekstu „02. oktobar“, tuženi Bakarec prekršio zabranu govora mržnje“, glasilo je obrazloženje Suda, koje je pročitao Pavlović.

Polje za skalpel

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, ukazao je zato da je, pored praćenja govora mržnje i donošenja zakonskih okvira, važno da i mediji i ličnosti iz političkog i javnog života uopšte, budu svesni svoje odgvornosti i uticaja koji imaju na javnost.

„Bilo da se radi o političarima, poslanicima, pripadnicima crkve... Trebalo da bi da budu svesni reči koje izgovaraju“, rekao je Dežer.

U Srbiji je, međutim, na delu suprotno - relavitizacija govora mržnje i poziva na nasilje, upozorava Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Istovremeno, dodaje Sejdinović, „nizak nivo medijske pismenosti, kao i dugogodišnje robovanje stereotipima u medijima, kod velikog broja građana je, u najboljem slučaju, stvorilo neku vrstu otupelosti prema govoru mržnje, a o podložnostima stereotipnom odnosu prema stvarnosti izlišno je i govoriti, pošto je to, na žalost, konstanta našeg javnog govora i mejnstrim medija“.

Srbija se, kako bi suzbila ovu negativnu i učestalu pojavu, prema rečima Nenada Borovčanina, državnog sekretara u Ministarstvu omladine i sporta, priključila evropskoj kampanji borbe protiv govora mržnje zajedno sa još 37 zemalja i formirala Nacionalni komitet za borbu protiv govora mržnje na Internetu.

„Jedna od prvih akcija bila je na nedavno završenom fudbalskom derbiju između fudbalskih klubova Partizan i Crvena Zvezda, gde su fudbaleri na teren izašli u majcama protiv govora mržnje i mislim da je to bila jedna snažna poruka bez obzira šta se kasnije dešavalo. Svakako, javne ličnosti i ljude koji imaju uticaja na širu populaciju, treba što više uključivati kako bi oni slali poruku protiv govora mržnje na internetu“, kaže Borovčanin

Čini se da je suzbiti govor mržnje i druge, slične negativne pojave, a istovremeno ne narušiti slobodu razmene mišljenja koju internet pruža, veoma težak zadatak. Šef misije OEBS u Srbiji Peter Burkhard, ocenio je da bi zato trebalo uspostaviti ravnotežu između onoga što želimo da ograničimo kako bi se zaštitili od govora mržnje, a sačuvali slobodu medija.

„Ovo je polje u kome se ne može koristiti čekić, već skalpel“, ocenio je Burkhard
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG