Dostupni linkovi

logo-print

Zavlačenje ruke u džep autora: Kako stati u kraj pirateriji


Ilustracija

Ilustracija

Čuvene tezge ispred beogradskog SKC-a, koje su devedesetih i ranih dvehiljaditih bile glavno mesto za trgovinu i razmenu piratizovanih muzičkih kaseta, a potom i diskova, preselile su se na internet.

U Beogradu se, doduše, tu i tamo, i dalje na ulici mogu naći prodavci najnovijih filmskih hitova, ali se većina mladih najnovijim filmskim i muzičkim izdanjima i kompjuterskim softverom snabdeva sa nekog od svetskih torrent portala.

A koliko se muzička izdanja na tradicionalnim nosačima zvuka – pre svega disku, danas uopšte prodaju?

„Starije kolege, koje su sada u zasluženoj penziji, sećaju se vremena kada su ovde bili redovi, kada su puštali po desetak ljudi da kupuju ploče. Ulice su se zatvarale kada su primali robu i kada su izlazili neki noviteti. Mnogo se vreme promenilo...“, rekla nam je Maja Kasalović iz Jugotona, dok prebiramo po policama beogradske prodavnice nekada kultnog jugoslovesnkog izdavača.

Jugoton vinil, ilustrativna fotografija

Jugoton vinil, ilustrativna fotografija

„Promenilo se... Mislim da piraterija dosta utiče. Diskografske kuće se trude da imaju dobra izdanja ili da cenom privuku ljude“, dodaje Kasalović.

Piraterija, pored muzičke, potresa i filmsku industriju, kao i proizvodnju i prodaju kompjuterskog softvera.

Prema nedavnim rezultatima IDC studije, čak 69 odsto softvera instaliranog na računarima u Srbiji u 2013. godini nije imalo odgovarajuću licencu.

Poređenja radi, prosečna stopa piraterije u Evropskoj Uniji, ka kojoj Srbija teži, iznosi 33 odsto.

Kako dakle, privući ljude da plate nešto što im, uz malo truda, može biti dostupno besplatno i to u državi u kojoj većina stanovnika balansira na ivici siromaštva, u kojoj još uvek nisu dostupni svi on-line servisi za prodaju muzike i u kojoj nije razvijena ni navika da se za intelektualnu svojinu plaća?

Izdanja besplatno, zarada na koncertima

Novi trend u svetskoj muzičkoj industriji jeste da sami izvođači svoja izdanja postave na internet i učine ih dostupnim za besplatno preuzimanje.

Predrag Ivanović, vlasnik produkcijske kuće „Odličan Hrčak“ na čijoj se etiketi nalaze neka od najvećih imena srpske alternativne scene, objašnjava da albumi tako sve više služe za promociju, dok se profit traži na koncertima.

„Naše poslednje izdanje, novi album grupe Kanda, Kodža i Nebojša ’Volja za noć’ smo izbacili pre nekih 20, 25 dana u saradnji s EXIT-om i ideja je bila da prve dve nedelje bude besplatan download na exitmusic stranici. Paralelno sa tim, album smo distribuirali na sve sisteme prodaje – Deezer, Itunes, Spotify itd. i sledeće nedelje ćemo izbaciti i fizičko izdanje, CD. Eto, to je sada neki način gledanja na posao, promovisanja i svega toga. Drugu ideju stvarno nemamo“, rekao nam je Ivanović.

U Srbiji je od 4. novembra moguća kupovina aplikacija preko Google play store, a od nedavno na naše tržište je legano došao i Iphone, te se može očekivati da će u Srbiji uskoro zaživeti i Apple servis za prodaju muzike Itunes.

Predrag Ivanović se nada da će razvoj digitalne ponude, pospešiti i digitalnu prodaju u Srbiji.

„Meni se najrealnijom čini ta digitalna prodaja, da se to uzdigne na neki nivo na kome bi se moglo išta zaraditi i isplatiti uloženi trud i troškovi producenata, studija i tako dalje“, kaže Ivanović.

Sankcije za pirateriju retke

U Srbiji je do sada zabeleženo svega nekoliko slučajeva u kojima je zbog distribucije piraterije reagovalo nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Najviše pažnje, svojeveremeno, privukla su privođenja zbog piratizovanja filma „Turneja“.

Svetozar Cvetković

Svetozar Cvetković

Čuveni glumac Svetozar Cvetković, inače i jedan od producenata ovog filma, rekao nam je da su on i njegovi saradnici odustali od daljeg gonjenja uhapšenog maloletnika. Kako kaže, želja im je bila samo da skrenu pažnju da piraterija smanjuje profit filma.

Pitali smo ga da li su nakon tog slučaja ljudi počeli da u većoj meri shvataju da je piratizovanje autorskog dela, zapravo zavlačenje ruke u nečiji džep?

„Ne, ne. Ja mislim da se to ne shvata. Mislim da minoran deo ljudi, minoran deo populacije to uopšte može da shvati. Ljudi misle da je to zabava i da zabava sama po sebi ne košta, tako to vode. I ako mu kažete da košta i da to košta milion i nešto bilo čega taj će da vam kaže ’bolje da to niste ni radili nego što ste trošili tolike pare od ovog naroda’. Eto, to je otprilike tako i još će da smatra da ste vi njemu zavukli ruku u džep. Mislim da ljudi smatraju da zabava danas ništa ne treba da košta, a pogotovu da se ne tretira kao neko kulturno ili umetničko dobro. To ljudi uopšte ne shvataju“, rekao je Svetozar Cvetković za RSE.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG