BiH na državnom nivou ima preko 20.000 zaposlenih u više od 70 institucija, a kad se pogledaju entiteski i kantonalni nivoi, dolazi se do brojke od preko 180.000 zaposlenih u javnoj upravi. Sa ovako glomaznim i neefikasnim birokratskim aparatom pristupni put ka EU skoro je nemoguć, jer ne postoji kvalitetna koordinacija svih nivoa vlasti.
Upravo iz tog razloga je u Banjaluci 28. novembra održan okrugli sto na temu ˝Javne politike, uprava i efikasna administracija u procesu pridruživanja EU˝ kako bi se predstavnici BiH upoznali sa iskustvima Hrvatske u reformi javne uprave tokom njenih pretpristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
Andrea Metelko Zgombić, pomoćnica ministrice u Ministarstvu vanjskih poslova i europskih integracija Republike Hrvatske, kaže da proces pridruživanja EU sa sobom neminovno vodi i ka reformi javne uprave, što podrazumijeva i smanjenje broja zaposlenih, ali i bolju koordinaciju različitih nivoa vlasti:
„Javna uprava je nešto što se tijekom cijelog postupka pregovaranja transformira. Ona postaje učinkovitija. Ljudi koji rade na istim i sličnim poslovima u raznim ministarstvima prepoznaju se, pronalaze zajednički jezik i na taj način se radi na učinkovitosti javne uprave, a onda to, naravno, pomaže učinkovitosti države", kaže Andrea Metelko Zgombić.
Marija Kapitanović, voditeljica službe za zemlje jugoistočne Evrope pri Ministarstvu vanjskih poslova Hrvatske, kaže da je jedan od načina za efikasnu reformu javne uprave edukovanje kadrova:
„Jedan od način kako smo se s tim nosili je bio da smo ljude slali na stipendije u inozemstvo. Vlada je imala jedan kompletni program stipendiranja ljudi koji su učili o europskim integracijama itd..Ti su se ljudi vraćali i svoja dragocjena znanja koja su tamo stekli, sa jednim tzv. briselskim pogledom na stvari, onda upotrebljavali u svakodnevnom radu", navodi Marija Kapitanović.
Kapitanović dodaje da mora postojati jedno koordinaciono tijelo od kojeg će se proces reforme uprave dalje širiti:
„Ključna je saradnja između tog koordinicaijskog tijela i drugih resornih ministarstava, jer je proces europskih integracija ponajprije proces usklađivanja u nizu sektorskih politika. I ta su ministarstva pri svojim tijelima osnovala posebne jedinice koje su se bavile EU poslovima, ili međunarodnim poslovima.“
Reforma javne uprave u konačnici dovodi do jasnog definisanja politike i do političkog konsenzusa, ističe Kapitanović:
„Ono što je bitno jeste politički koncenzus na razini države da se zna što je u nacionalnom interesu, što zemlja zastupa prema Briselu. I druga stvar je da je taj kanal komunikacije prema Briselu jasan, jednogalasan, jer je to zalog funkcionalnosti, zalog da će zemlja izboriti ono što je u tom trenutku u njenon nacionalnom interesu.“
Zdravko Miovičić, iz Evropske agencije za razvoj, smatra da su javne politike u BiH nedjelotvorne, a reforme javne uprave neuspješne:
„Reforma javne uprave, makar formalno, traje od 2005. i 2006. godine. I nije da para za to nema - ima i fond za reformu javne uprave. I nije da nisu odvojeni ljudski resursi za to - formirana je Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave. I nije da nije snažna međunarodna podrška u tome - naprotiv. Ali kad vi usporedite ono što je planirano i ono što je ostvareno u reformi javne uprave to su razlike, otprilike, kao nebo i zemlja", ocjenjuje Miovičić.
Nonšalantan odnos prema funkcijama je takođe jedan od faktora koji koči evropski put BiH, ističe Miovčić:
„Oni koji zauzimaju vodeće uloge čini mi se da olako shvataju - prvo olako prihvataju tu ulogu i onda je olako izvode i ne vode računa o tome šta će ostati iza njih, koliko će reformisati sredinu koju vode i kakve će efekte ostvariti.“
Upravo iz tog razloga je u Banjaluci 28. novembra održan okrugli sto na temu ˝Javne politike, uprava i efikasna administracija u procesu pridruživanja EU˝ kako bi se predstavnici BiH upoznali sa iskustvima Hrvatske u reformi javne uprave tokom njenih pretpristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
Andrea Metelko Zgombić, pomoćnica ministrice u Ministarstvu vanjskih poslova i europskih integracija Republike Hrvatske, kaže da proces pridruživanja EU sa sobom neminovno vodi i ka reformi javne uprave, što podrazumijeva i smanjenje broja zaposlenih, ali i bolju koordinaciju različitih nivoa vlasti:
„Javna uprava je nešto što se tijekom cijelog postupka pregovaranja transformira. Ona postaje učinkovitija. Ljudi koji rade na istim i sličnim poslovima u raznim ministarstvima prepoznaju se, pronalaze zajednički jezik i na taj način se radi na učinkovitosti javne uprave, a onda to, naravno, pomaže učinkovitosti države", kaže Andrea Metelko Zgombić.
Marija Kapitanović, voditeljica službe za zemlje jugoistočne Evrope pri Ministarstvu vanjskih poslova Hrvatske, kaže da je jedan od načina za efikasnu reformu javne uprave edukovanje kadrova:
„Jedan od način kako smo se s tim nosili je bio da smo ljude slali na stipendije u inozemstvo. Vlada je imala jedan kompletni program stipendiranja ljudi koji su učili o europskim integracijama itd..Ti su se ljudi vraćali i svoja dragocjena znanja koja su tamo stekli, sa jednim tzv. briselskim pogledom na stvari, onda upotrebljavali u svakodnevnom radu", navodi Marija Kapitanović.
Kapitanović dodaje da mora postojati jedno koordinaciono tijelo od kojeg će se proces reforme uprave dalje širiti:
„Ključna je saradnja između tog koordinicaijskog tijela i drugih resornih ministarstava, jer je proces europskih integracija ponajprije proces usklađivanja u nizu sektorskih politika. I ta su ministarstva pri svojim tijelima osnovala posebne jedinice koje su se bavile EU poslovima, ili međunarodnim poslovima.“
Reforma javne uprave u konačnici dovodi do jasnog definisanja politike i do političkog konsenzusa, ističe Kapitanović:
„Ono što je bitno jeste politički koncenzus na razini države da se zna što je u nacionalnom interesu, što zemlja zastupa prema Briselu. I druga stvar je da je taj kanal komunikacije prema Briselu jasan, jednogalasan, jer je to zalog funkcionalnosti, zalog da će zemlja izboriti ono što je u tom trenutku u njenon nacionalnom interesu.“
Zdravko Miovičić, iz Evropske agencije za razvoj, smatra da su javne politike u BiH nedjelotvorne, a reforme javne uprave neuspješne:
„Reforma javne uprave, makar formalno, traje od 2005. i 2006. godine. I nije da para za to nema - ima i fond za reformu javne uprave. I nije da nisu odvojeni ljudski resursi za to - formirana je Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave. I nije da nije snažna međunarodna podrška u tome - naprotiv. Ali kad vi usporedite ono što je planirano i ono što je ostvareno u reformi javne uprave to su razlike, otprilike, kao nebo i zemlja", ocjenjuje Miovičić.
Nonšalantan odnos prema funkcijama je takođe jedan od faktora koji koči evropski put BiH, ističe Miovčić:
„Oni koji zauzimaju vodeće uloge čini mi se da olako shvataju - prvo olako prihvataju tu ulogu i onda je olako izvode i ne vode računa o tome šta će ostati iza njih, koliko će reformisati sredinu koju vode i kakve će efekte ostvariti.“
