Dostupni linkovi

logo-print

Debata u Beogradu: Kako promišljamo instituciju muzeja?


Panel diskusija o muzejima

Panel diskusija o muzejima

U Kulturnom centru Beograda u četvrtak je održana diskusija na kojoj su radnici u kulturi razgovarali o položaju muzeja u Srbiji. Kako treba promišljati rad ovdašnjih muzeja, da li postoji kulturna politika u ovim institucijama i na koji način kustosi mogu na nju da utiču – neka su od pitanja o kojima se diskutovalo.

Nada Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije naglašava da je jedan od osnovnih problema nepostojanje sistema.

“Kada nemate sistem, onda je ‘velika moć’ data ljudima koji su postavljeni kao direktori, to jest oni imaju slobodu da se prema celoj kući i kustosima odnose kao da je to njihov privatni sektor. Kada bi postojao sistem i strategija države u kojoj živimo taj čovek bi mogao da da svoj lični pečat, neku viziju, ali ne bi mogao da ‘cima’ instituciju i kustose”, objašnjava Kneževićeva.

Kulturna politika na državnom nivou još uvek je nedefinisana, čemu doprinosi i neoliberalni sistem koji je danas dominantan, smatra Katarina Mitrović, kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije.

Ona, međutim, dodaje da to ne mora biti nužno loše, jer kustosima ostavlja prostor da se u konzervativnim institucijama kulture realizuju atipični projekti.

“Sada je, sa tim oslabljenim dirigovanjem odozgo, sami kustosi i istraživači imaju slobodu da realizuju neke svoje ideje i programe koje ranije, u onim tvrdim ideološkim vremenima nikad ne bi mogli. Zato se i moglo desiti da se u Istorijskom muzeju Srbije organizuje izložba kakva je ‘Žene srpskih vladara’. Te ženske teme nikada nisu bile prisutne u toj tvrdoj ideološkoj naraciji nisu imale prostora”, kaže Mitrovićeva.

Uloga kustosa u odnosu prema kulturi

Kustos u Muzeju savremene umetnosti Zoran Erić smatra da je jako važna uloga negovih kolega u definisanju odnosa prema kulturi:

“Mi smo ti koji proizvodimo društvenu javnu sferu kroz obrazovne programe, izložbe, kroz politiku muzeja. Ne treba samo da prenosimo ideje kulturne politike ako ona uopšte postoji. Mi smo ti eksperti koji treba da proizvode publiku. Moja pozicija na kojoj sam bio u muzeju sedam godina bila je da stvaramo mikrozajednice koje ćemo mobilisati i osposobljavati da prate ono što je naša politika kuće.”

Ministarstvo kulture i informisanja otvorilo je 1. aprila, prvi put u poslednjih 10 godina, konkurs za finansiranje umetničkih radova iz oblasti vizuelne imetnosti. Za taj projekat Ministarstvo je izdvojilo nešto više od 860.000 evra. Dimitrije Tadić, savetnik u Ministarstvu kulture, naglašava da će konkurs, između ostalog, pokazati i kakav je odnos kustosa prema njihovom radu.

“Upravo zato što znamo da su neki kustosi, iz različitih razloga, po institucijama nezainteresovani. Prijave za otkup radova dolaze u jako skromnom broju. Kada je reč o umetnicima, postoji taj stav da samostalni umetnik u svom ateljeu treba da pravi te svoje divne radove, a da neko drugi treba da obezbedi i gde će taj rad stajati i u kojoj će kolekciji biti, a neko drugi da za sve to plati”, ističe Tadić.

Domaćin tribine, Kulturni centar Beograda, od nedavno je pokrenuo osnivanje sopstvene kolekcije umetničkih radova. Mia David, direktorka ove institucije, kaže da je KCB prinuđen na ovakav potez zbog manjka sredstava.

“Kolekcija je bila odgovor na situaciju da para nema, da mi već godinama radimo izložbe bez sredstava. Tako da umetnici, ne samo da ne dobijaju honorare, nego često ulažu u svoje izložbe. Ideja je da napravimo nekakav fundus, zbirku koja će nam omogućiti da reagujemo onda kada se stvore uslovi”, ističe Mia David.

Konferencija “Kako promišljamo instituciju muzeja 2014. godine u Srbiji” je organizovana u sklopu projekta “Muzej Objekata – devedestete kroz sećanje građana Srbije”, koji se bazira na aktivnoj saradnji posetilaca koji su donirali lične predmete iz poslednje decenije prošlog stoleća.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG