Dostupni linkovi

logo-print
MMF, Svetska banka, ali i Fiskalni savet Srbije šalju alarmantna upozorenja da zemlja mora da zauzda alarmantno loše ekonomske pokazatelje. Nivo javnog duga već je prešao 60%, a budzetski deficit preti da dostigne 8% BDP-a. Vladi se preporučuje ako ne smanjenje, ono bar zamrzavanje plata i penzija, ali evidentno je da hrabrosti pokazane pri rešavanju kosovskog čvora, kad je reč o povlačenju nepopularnih ekonomskih mera – u aktuelnoj koaliciji nema. Ili je tačnije da je nema u onom segmentu vlade koji na podršci penzionera politički opstaje. O tome da li će vlast, ipak, morati da se poduhvati zamrzavanja plata i penzija sagovornici Radija Slobodna Evropa nemaju jedinstveno mišljenje.

Kosovsku žabu je hrabro progutao, ali ovu drugu, fiskalnu, izgleda ne sme jer bi mu, procenjuje, mnogo više naljutila biračko telo, odnosno, ugrozila i samu njegovu vlast. Premijer Ivica Dačić, dakle, ne usuđuje se da zamrzne plate i penzije, čak ni posle alarma MMF i Fiskalnog saveta Srbije da se moraju smanjiti ili zamrznuti plate u javnom sektoru jer će u suportnom minus u državnoj kasi dostići osam odsto BDP-a, koji neće moći da se finansira.

Ali, ako u Srbiji sebično zidanje dugova koje će morati da otplaćuju sirote naredne generacije nijednoj vlasti nije bilo problem, što bi onda bilo ovoj? - kao da rezonuje Dačić. A objašnjenje premijerovo, utisak je, nije odviše daleko od već toliko puta sviranih srpskih populističkih nota solidarnosti sa najsiromašnijima.

„Nije dogovoreno bilo kakvo smanjivanje ili zamrzavanje plata i to – neće biti – jer to nije u programu ove vlade Srbije. Koliko će plate i penzije rasti, zavisiće u narednom periodu od nivoa ekonomske aktivnosti, ali, kao što znate, nama nije cilj da se teret krize prebacuje na najsiromašnije slojeve stanovništva... Narod očekuje da se živi bolje, a ne da se živi lošije“, kazao je Dačić.

Iz vrha Srpske napredne stranke, daleko nadmoćnijeg koalicionog partnera, stižu, međutim, jedva prikriveni, kritički tonovi. Vicepremijer Aleksandar Vučić stavio je do znanja da je čovek koji podržava teške i nepopularne mere, dodavši, ipak, da o zamrzavanju plata i penzija odluku mora da donese i stranka kojoj pripada i Vlada. Ali, kome je upućena poruka koja sledi – u to nema nikakve sumnje, čisto je retoričko pitanje.

„Ja mislim da mi nemamo pravo da obmanjujemo javnost u Srbiji, da nemamo pravo da zarad sopstvenih političkih poena danas ukidamo budućnost našoj deci. I, znate, to je pitanje izbora. Ja ne mislim da je najvažnije da imam, ili da imamo, 40 ili 50% podrške, biću mnogo srećniji ako budem imao 20 ili 30 posto, a narod imao neuporedivo veće plate ili bolje živeo u roku od dve ili tri godine. Ja mislim da je taj izbor veoma jasan“, poručio je Vučić.

Između zaduživanja i rezova

Iako ocenjuju da je zamrzavanje plata i penzija neophodno, stručnjaci su podeljeni u procenama da li će se Vlada Srbije odlučiti na takav korak. Ekonomista Dragomir Janković kaže:

Ilustracija

Ilustracija

“Aktuelna vlada pre je spremna da se zaduži i finansira svoj deficit nego da radi nepopularne mere koje bi dodatno produbile krizu. Zamrzavanje plata i penzija, ograničavanje potrošnje znači nove nezaposlene, novi pad standarda. Sve to, čini mi se, u ovim okolnostima kad postoji dosta političkih problema i krupnih pitanja kao što je evropska i kosovska agenda, Vlada ne bi bila u stanju da sprovede”, smatra Janković, a na opasku da aktuelna vlada ima najsnažniju većinu do sada, što bi joj olakšalo preduzimanje nepopularnih mera, odgovara da nije odlučujuća većina nego politička volja:

“Nije potrebna apsolutna većina ukoliko imate volje da napravite takve ozbiljne ekonomske rezove, koji su zaista neophodni, da se razumemo, jer svaki dan njihovog odlaganja čini da će oni u budućnosti biti sve bolniji. Međutim, da bi prihvatila sugestiju MMF-a, Vlada bi morala da sa MMF-om ima određeni čvrsti fiskalni dogovor, odnosno, finansijski aranžman. S obzirom da ga nema, preporuke MMF-a Vladu i ne obavezuju”, konstatuje Janković.

Ekonomista Milojko Arsić, pak, očekuje da će Vlada tokom ove godine morati da pristupi zamrzavanju plata i penzija.

“Ja verujem da će ipak pristupiti zamrzavanju plata i penzija u toku ove godine, a da će u narednoj godini obezbediti da one relativno sporo rastu. Uštede koje su do sada ostvarene, od kojih se jedan deo ostvaruje kroz promene raspodele poreza između Republike i lokalnih zajednica, a drugi kroz neposredne uštede u ministarstvima nisu dovoljne, pa je zato neophodno uštedeti još oko jedan odsto bruto društvenog proizvoda. A u kratkom roku takve uštede je moguće ostvariti pre svega nekim kratkoročnim merama kao što je zamrzavanje plata i penzija, smanjivanjem subvencija i slično”, ocenjuje Arsić i podseća da reforme koje su mogle biti pokrenute još početkom ove godine nisu sprovedene, a i ako se čak i započne njihovo sprovođenje u drugoj polovini ove godine, neke značajnije efekte one mogu dati tek u narednoj godini.

Arsić podseća da se ove nepopularne mere primenjuju samo u krajnjoj iznudici, a tako bi se mogla opisati situacija u kojoj je Srbija upravo sada.

“Tek onda kada zapreti bankrot države i kriza javnog duga, primenjuju se mere kao što je zamrzavanje plata i penzija”, ali se i tada, naglašava Arsić, odlaže i izbegava rešavanje problema viška zaposlenih u javnom sektoru, odnosno, reforma penzijskog sistema, restrukturiranja preduzeća i drugih nedaća. Ispostavlja se tako da nikada nije vreme za to.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG