Dostupni linkovi

logo-print

Kako je Erdogan postao „putinovac“


Piše: Dejzi Sindelar, priredio Slobodan Kostić

Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u posetu Ankari gde sa svojim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovara o spoljnoj politici, energetici i trgovinskom sporazumu vrednom 100 milijardi dolara. Sastanak se održava u trenutku kada se dvojica lidera razmimoilaze oko nemalog broja spoljno-političkih pitanja, posebno o Siriji – gde je Putin usamljen u podršci tamnošnjem predsedniku Bašaru el Asadu, čvrsto ukupanom u svom izolacionizmu, ali i Ukrajini, s obzirom da je turski predsednik više puta izražavao zabrinutost zbog sudbine Tatara na anektiranom Krimu. Uprkos svim tim razlikama, može se naći i mnogo sličnosti između šezdeset dvogodišnjeg Putina i dve godine mlađeg Erdogana.

Nemaština i sport

Obojica su odrasli u nemaštini i bili su posvećeni sportu. Ruski predsednik stasavao je u oronulom kvartu posleratnog Sankt Petersburga, tadašnjem Lenjingradu, tako da često se pominju njegova sećanja na obračune sa pacovima koji su jurili stepeništem. Kao nestašni dečak Putin je u ranim godinama počeo da trenira sambo i džudo stekavši crni pojas, da bi kasnije objavio čak i video pod nazivom „Učimo džudo sa Vladimirom Putinom“.

Erdogan je odrastao u skromnom kraju Istambula – Kasimpašiju gde je zarađivao za džeparac prodajući limonadu i hlepčiće od susama, ali on navodno i dalje ide kod jednog lokalnog brice na šišenje. Proveo je bezmalo 13 godina kao profesionalni fudbaler u dresu Kasimpaše, a nedavno je napravio pravi het-trik dajući čak tri gola na jednom egibicionom meču tokom predsedničke kampanje.

Obojica su gradili svoje političke karijere na „velikonacionalnoj“ retorici, napadajući Zapad. Putin se istovremeno „poigravao“ i sa ustavom zemlje, uspevajući da produži svoj politički vek tako što se prebacivao sa predsedničke na premijersku poziciju, uspostavljajući kontrolu moći.

Njihove vremešne karijere – Putin je na vlasti već 15, a Erdogan 11 godina praćene su sve upadljivijim razlikama u odnosu na druge, dok se Rusija i Turska sve češće nalaze na istoj strani u kritikama na račun ponašanja Zapada prema Siriji, Ukrajini ali i, navodno, nedovoljno čvrstim demokratskim principima.

Erdogan, za čiju se Partija pravde smatra da nameće neku vrstu islamske vladavine u tradicionalno sekularnoj Turskoj, nagovestio je da će njegova zemlja možda čak odustati od pridruživanja Evropskoj uniji u korist Šangajskog saveza čiju osovinu čine Rusija i Kina. Istovremeno je i Putin, koji tvrdi da štiti ruske interese u Ukrajini od NATO uticaja, optužio Zapad da podstiče novi hladni rat. Obojica lidera koriste svoju religiju – Erdogan sunitski islam, a Putin pravoslavlje, da bi ojačali svoj uticaj.

Palate i dače

Obojica imaju palate, mada je mnogo veću pažnju poslednjih nedelja izazvala Erdoganova nova predsednička rezidencija od 150.000 kvadratnih metara podignuta na prostoru nekadašnjeg parka u turskoj prestonici. Na ovo velelepno zdanje sa 1000 prostorija, mermernim podovima i najsavremenijim sistemom zaštite potrošeno je bezmalo 615 miliona dolara, mada neke njegove pristalice tvrde da ono predstavlja dokaz prosperiteta same države i ujedno odražava značaj samog Erdogana kao ličnosti koja je obeležila modernu Tursku.

Za razliku od Erdoganove monumentalne palate, Putinovo utočište je mnogo skrovitije – luksuzna vila na Crnom moru na koju je navodno potrošena čak milijarda dolara iz različitih izvora. Za „Putinovu palatu“ se zna da je sagrađena u baroknom stilu sanktpetersburgškog Zimskog dvorca, sa potpuno osmišljenim okolišem, kazinom, bazenom i heliodromom. Pritom Kremlj uporno negira bilo kakvu vezu Putina sa ovom palatom čiji je arhitekta – Italijan Lanfranko dobio u avgustu rusko državljanstvo.

Rasturanje protesta

Obojica su se obračunavala sa demonstrantima.

Rusija je bila suočena sa masovnim izlivom nezadovoljstva tokom 2011. i 2012. godine kada je Putin prigrabio svoj treći mandat. Nakon izborne pobede, ruski lider je iskoristio predsedničku moć da slomi organizacije civilnog društva, nezavisne medije i rastera učesnike protesta sa moskovskog trga Bolotnaja 2012. kada su digli svoj glas zbog izbornih manipulacija i Putinovog ponovnog izbora. Više od 400 ljudi je uhapšeno i pretučeno tokom demonstracija, dok desetak učesnika protesta i dalje čeka u zatvorima na izricanje kazne.

S druge strane u Tuskoj, Eroganovi planovi da poruši centralni gradski park Gezi kako bi se na tom mestu podigle nove zgrade, postakli su širom zemlje masovne proteste tokom 2013. i 2014. godine kada je više od tri miliona Turaka izašlo na ulice buneći se zbog autoritarnosti Erdoganove vlade i ugrožavanja osnovnih sekularnih principa države. Erdogan je odgovorio nasiljem dajući ovlašćenja policiji da se obračunaju sa građanima suzavcem i vodenim topovima. Desetak ljudi je ubijeno, a više od 5.500 procesuirano.

Kako u Rusiji, tako i u Turskoj, zabrane su desetkovale opoziciju, tako da Putin sada može mirno razmišlja o četvrtom mandatu, dok je Erdogan postao prvi turski predsednik koji je izabran na direktnim izborima u avgustu mesecu.

Mizoginija i predrasude

Erdogan je izazvao pravu buru u Turskoj prošle nedelje kada je rekao da majčinstvo treba da bude prioritet žena u islamu, i da žene i muškarci ne mogu biti tretirani jednako „jer je to protivno ljudskoj prirodi“. To nije prvi put da turski lider pokušava da nametne svoje konzervativne religiozne stavove o ženama: on je isto tako govorio da Turkinje treba da imaju po troje dece zahtevajući da se ograniči pravo na abortus i kontrolu rađanja.

Putin je, sa svoje strane, šokirao publiku kada je izgovorio krajnje neumesnu šalu tokom debate sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o monetarnoj politici Evropske unije rekavši – „Šta god radili bračne noći rezultat bi trebalo da je uvek isti“. Ruski predsednik se nije suzdržao ni od obezvređujućeg tona kada je bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton uporedila njegove i Hitlerove postupke: „Bolje je ne raspravljati se sa ženama“, sugerišući kako je valjda krhkost jedina poželjna ženska osobina, mada se na kraju ništa bolje nije provela ni njegova bivša žena Ljudmila koju je sveže razvedeni ruski lider počastio rečima, da svako ko može da živi sa njom dve nedelje – zaslužuje spomenik.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG