Dostupni linkovi

logo-print

Kako će rast proizvodnje nafte u SAD promeniti svetsko tržište


Rafinerija nafte u Saudijskoj Arabiji

Rafinerija nafte u Saudijskoj Arabiji

Charles Recknagel (Priredio Dragan Štavljanin)

SAD će, prema proceni Međunarodne agencije za energiju (IEA), postati vodeći svetski proizvođač nafte do 2017 godine i tako preteći Rusiju i Saudijsku Arabiju. Međutim, oko 2035. godine Saudijska Arabija će ponovo preuzeti primat.

Tehnološki napredak u poslednjih 5 godina u eksploataciji gasa i naftnih škriljaca, revolucionisao je energetski sektor u SAD.

Međunarodna agencija za energiju predviđa da će SAD biti najveći izvoznik nafte do 2030. godine, a do 2035. godine skoro u potpunosti energetski nezavisne. To će biti dramatična promena sadašnje pozicije SAD. One trenutno uvoze 20 odsto energije.

Ričard Čajld (Richard Child), urednik londonskog magazina "Petroleum Argus”, ističe da će se to itekako odraziti na svetsko tržište energije.

"Sa rastom proizvodnje nafte u SAD i smanjenjem potražnje zbog povećane efikasnosti u korišćenju energije – pre svega poboljšanja efikanosti upotrebe goriva u vozilama što je zakonski obavezno – bićemo svedoci preusmeravanja uvoza nafte koja je ranije bila usmerena ka SAD”, rekao je Čajld.

Rusija, članica Organizacije izvoznica nafte (OPEC) i Evropa će osetiti tu promenu.

Evropa je trenutno zavisna pre svega od nafte iz Rusije i Bliskog istoka, jer se ovaj energent iz drugih, alternativnih izvora, kao što je Zapadna Afrika, uglavnom izvozi u SAD.

Međutim, kada Vašington prestane da uvozi naftu sa afričkog kontinenta, Evropa će moći da je kupuje.

To znači da će stari kontinent manje uvoziti iz zemalja OPEK-a i Rusije, koji će onda biti prinuđeni da potraže nova tržišta u Aziji.

Međunarodna agencija za energiju predviđa da će se do 2035. godine skoro 90 odsto nafte sa Bliskog istoka izvoziti u Aziji – u odnosu na 60 procenata u ovom trenutku – s obzirom na ekonomski rast ovog kontinenta koji predvodi Kina i Indija.

Džon Mičel (John Mitchell), ekspert za energiju iz londonskog Čatam hausa (Chatham House), ističe da će to pomoći u snabdevanju energijom ovog dela sveta.

"Mi smo već došli u situaciju da izvoz nafte sa Bliskog istoka nije dovoljan da pokrije potrebe Azije”, ističe Mičel.

Predviđa se dalji pad u korišćenju nuklearne energije

Pojedini analitičari ipak ne očekuju da će SAD postati vodeći proizvođač nafte u svetu. Jedan od razloga je ekonomski. Glavni pokretač eksploatacije iz škriljaca jesu cene, tačnije kada barel nafte pređe 80 dolara, onda ova vrsta proizvodnje postaje profitabilna. Ukoliko američka nafta iz škriljaca preplavi svetsko tržište, postoji rizik od pada njene cene ispod pomenute granice.

Problem je i što je nužna eksploatacija velikog broja izvora. Stoga Ričard Čajld upozorava:

"Iz prosečnog nalazišta u Saudijskoj Arabiji izvuče se 26 puta više nafte nego u Severnoj Dakoti (severozapadnoj državi u SAD), koja je najveće izvorište škriljaca u ovom trenutku”.

To znači da će SAD jedino moći da se nadmeću sa drugim velikim izvoznicima ako prekriju svoju teritoriju bušotinama, što nameće pitanje zaštite životne okoline.

“Veoma se brzo razvijaju tehnologije za eksploataciju nafte, a koje manje ugrožavaju prirodno okruženje. Međutim, pojedine države i lokalne sredine će se svakako protiviti instaliranju postrojenja za proizvodnju nafte iz škriljaca”, kaže Džon Mičel.

Procenjuje se da će SAD samo privremeno biti vodeći svetski proizvođač nafte.

Međunarodna agencija za energiju predviđa da će Vašington dostići maksimum 2020. godine sa 11,1 miliona barela eksploatacije dnevno pasti, koja će pasti na 9,2 miliona 2035.

Od početka ove godine SAD su dnevno dobijale 6,3 miliona barela nafte dnevno, što je za 24 odsto više u odnosu na 2008. godinu, kada su obezbeđivale pet miliona barela nafte dnevno.

Istovremeno, Saudijska Arabija će 2035. proizvoditi 12,3 miliona i biće vodeći svetski proizvođač, a Rusija nešto iznad 9 miliona.

To znači da će svet imati na raspolaganju ogromne količine nafte kao nikada ranije. Međutim, cene će i dalje ostati visoke jer će rasti i tražnja.

Potražnja za sirovom naftom će rasti po stopi od 14 posto do 2035., i dostići će 99,7 miliona barela dnevno. Predviđa se da će se cena barela, koja sada iznosi 107 dolara, oko 2035. godine kretati oko 125 dolara.

Sektor obnovljivih energija, pre svega sunčeva energija, razvijaće se ubrzano i trebalo bi da osigura trećinu proizvodnje struje 2035, dok se predviđa dalji pad u korišćenju nuklearne energije.
XS
SM
MD
LG