Dostupni linkovi

logo-print

Kada političari pokušavaju učiniti Balkan boljim


Hašim Tači položio cveće na spomenik srpskim žeteocima u Grackom, 20. jul 2016.

Hašim Tači položio cveće na spomenik srpskim žeteocima u Grackom, 20. jul 2016.

Bilo je i prethodnih godina brojnih izvinjenja, žaljenja i saosećanja za žrtve ratova devedesetih koje su upućivali čelnici balkanskih zemalja. Bilo je još više i rezervi: da su ti gestovi zakasneli, neiskreni, relativizujući, nedovoljno eksplicitni, oportunistički, iznuđeni... i da svi oni zajedno ne znače gotovo ništa žrtvama.

Ipak, predsednik Kosova Hašim Tači stao je na kraju ispred spomenika u Grackom, pre njega predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović odao počast ubijenima na Kazanima, a nešto ranije premijer Srbije Aleksandar Vučić pogledao u oči majkama Srebrenice na mestu gde su streljana njihova deca.

Iako ovi gestovi možda nisu dovoljni, oni su ipak trenutak u kome su političari pokušali da učine Balkan boljim i, kako ocenjuju sagovornici RSE, početak izgradnje temelja mira na Balkanu.

Predsednik Kosova Hašim Tači odlučio je da u sredu položi cveće na spomenik 14 srpskih žetelaca ubijenih nakon rata na Kosovu 1999. u selu Gracko, kod Lipljana, u blizini Prištine.

"Ovaj zločinački akt nije bio samo protiv žrtava i njihovih porodica, već je bio uperen i protiv slobodne i demokratske budućnosti", kazao je Tači nakon polaganja cveća.

Iz Predsedništva Kosova se takođe dodaje da je rekao da se svaki zločin treba rasvetliti i kazniti bez obzira protiv koga je počinjen i ko ga je počinio.

"Bol svake majke je isti zbog gubitka članova njene porodice", rekao je Hašim Tači dodajući da je važno raditi na izgradnji mira, na pomirenju i na saradnji između naroda u regionu.

"Samo pomirenje i saradnja Kosovo i region čine evropskim", zaključio je Tači.

Iako Tačija nije niko od lokalnog stanovništva sačekao u sredu, te i pored kritika javnog mnjenja što je odlučio da položi cveće ispred ploče na kojoj se koriste pogrdni termini za Albance (Šiptar), kosovski dramaturg Jeton Neziraj smatra da jedino ovakvi gestovi mogu dovesti do unapređenja međuetničkih odnosa.

"Ne verujem da možemo da idemo prema budućnosti ako se kačimo za sitnice, ili neke detalje kao što je – šta piše na toj ploči. Da li je ova poseta bila iskrena ili ne – je nebitno, bitno je da se poduzme taj korak i da se on kao takav ceni. Politike pomirenja ne trebaju da počnu time da druga strana treba da poduzme prvi korak. Obe strane trebaju da poduzmu korake", navodi Neziraj.

Tači polaže sveće ispred spomenika u Grackom, 20. jul 2016.

Tači polaže sveće ispred spomenika u Grackom, 20. jul 2016.

Jeton Neziraj ocenjuje da je predsednik Tači ovim činom otvorio taj put da, možda, i druga strana ispoštuje nevine ljude kojih ima na obe strane.

"Mislim da je ovo dobar signal za političare u regionu da konačno počnu da prevazilaze nacionalističke politike, da ih osuđuju i da se bave zločinima koji su se desili na Kosovu ili u regionu. Na taj način naša društva idu napred. Uvek će jedna grupa ljudi biti uvređena time, ali to je jedini način ka pomirenju i ka oslobađanju od mržnje", ističe Neziraj.

Neziraj dodaje da i političari u Beogradu trebaju da pronađu snagu da urade nešto slično.

Jedan od poslednjih primera izvinjenja i odavanja počasti civilnim žrtvama rata u Bosni i Hercegovini dogodio se pre nešto više od mesec, kada je predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović posetio Kazane, mesto na kojem su pripadnici Desete brdske brigade Armije BiH ubijali sarajevske Srbe i Hrvate.

Bio je to prvi put da jedan član Predsedništva i lider Stranke demokratske akcije (SDA) poseti ovo stratište. Ukazao je, između ostalog, da mu je žao što ranije nije došao na Kazane da iskaže poštovanje žrtvama.

(RSE/Video: Bakir Izetbegović posetio stratište na Kazanima)


Nidžara Ahmetašević je novinarka koja se godinama bavi temama ratnih zločina, tranzicijske pravde i pomirenja. Smatra da su izvinjenja političara uglavnom usmerena na dobijanje glasova ili odvlačenje pažnje sa aktuelnih pitanja kojima se ne bave. S druge strane, veruje da je od velike važnosti o prošlosti razgovarati i na taj način prevazići mržnju koja je ostala.

"S obzirom na ponašanje političara ovdje trenutno, ali i proteklih dvadeset i nešto godina, apsolutno ne vjerujem da ta njihova izvinjenja imaju bilo kakvu težinu. Sigurna sam da je to za njih jedino i isključivo način ili da pridobiju glasove ili da odvuku pažnju sa aktuelnih pitanja kojih je puno, a kojima se oni apsolutno ne bave niti sada, niti su se ikada bavili. Jer oni, naime, pokušavaju politizirati svaku moguću situaciju i iz toga izvući ličnu korist ili korist za svoju političku partiju", kaže Ahmetašević.

Ona dodaje da je o temama pomirenja i oprosta važno razgovarati kako bi se prevazišli konflikti i mržnja zaostala iz prethodnog rata.

Nidžara Ahmetašević

Nidžara Ahmetašević

"Svakako je jako dobro da nalazimo načine kako razgovarati o onome što se dogodilo u prošlosti i prevazići konflikte i mržnju koja je ostala i koju političari stalno naglašavaju pokušavajući nas držati zarobljene u toj mržnji. Tako da ohrabrujem svaki kontakt i svaki razgovor o prošlosti i o ratu, koji naravno ne vodi konfliktu, nego vodi ka nečemu što eventualno jednog dana nekim budućim generacijama može stvoriti prostor i neku zemlju u kojoj zaista mogu biti sretni jer u ovoj i ovakvoj oni to nisu", navodi Ahmetašević.

Cveće i sveće isključivo iz interesa

U srpskoj javnosti vladajuća vizura, kad je reč o odnosu prema zločinima u 90-im godinama, i dalje je da se zločini nad Srbima ne priznaju i minimiziraju a da se srpski zločini favorizuju i preuvaličavaju. To je stereotip pa su zato važni najnoviji gestovi koje su počinili Hašim Tači, poklanjajući se srpskim žrtvama u Starom Grackom, i Bakir Izetbegović odlaskom u srpsko stratište Kazani.

Književnik Filip David, međutim, skreće pažnju da su ti gestovi u Srbiji prošli, za sada, bez adekvatnih reakcija. OPŠIRNIJE

"Ova dva gesta su za poštovanje, jer pokazuju saučešće prema žrtvama koje su druge nacionalnosti i etničke pripadnosti. U našim prilikama svaka vrsta izvinjenja nad grobovima deluje iznenađujuće, a bilo ih je i u nešto bližoj i u nešto daljoj prošlosti i sa srpske strane, što takođe treba pozdraviti. Odnosi među novim državama na prostoru bivše Jugoslavije se ne mogu popraviti, ukoliko nema te vrste gestova. Oni su neophodni", kategoričan je David i dodaje da je sada važno da se pružena ruka prihvati.

"Što se tiče gestova Izetbegovića i Tačija, čini mi se da još nema ozbiljne reakcije kod srpskih političara i u srpskoj javnosti. Ta reakcija se očekuje. Bilo bi jako loše ukoliko bi se ovi gestovi prećutali i bilo bi za žaljenje ukoliko se ne bi ova prilika iskoristila da se ozbiljno razgovara o pomirenju", reči su Filipa Davida.

David se osvrće na efekte sličnih gestova sa srpske strane, odlaska predsednika Borisa Tadića a zatim i premijera Aleksandra Vučića u Potočare, kao i svojevremeno Tadićevo odavanje počasti streljanim Hrvatima u Ovčari kraj Vukovara.

Boris Tadić odaje počast streljanim Hrvatima u Ovčari kraj Vukovara, 4. novembar 2010.

Boris Tadić odaje počast streljanim Hrvatima u Ovčari kraj Vukovara, 4. novembar 2010.

"U prvi mah se činilo da će to doprineti otopljavanju odnosa. Međutim, dogodilo se ono što se događa uvek kad se tako nešto učini – prihvatanje sa velikom sumnjom, sa oprezom, pa se taj efekat brzo izgubi i potroši. Sad je prilika, kad su izvinjenja došla sa svih strana, da se to iskoristi i da se zaista započnu razgovori koji su neophodni", kaže za RSE beogradski književnik.

Deo intelektualne javnosti Srbije, koja se takođe nije uprljala služenjem Miloševićevoj ratnoj mašineriji, međutim, ne prihvata izvinjenje balkanskih političara kao iskrene korake ka pomirenju. Među njima je i Radoslav Milenković, glumac, reditelj i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

"Mislim da se oni svi kaju, kleče, klanjaju, pale sveće, krste... isključivo iz interesa. Golog interesa da ostanu na vlasti. Njih ne zanima narod, mir, pokajanje, normalizacija... To može da, eventualno, pruži nadu da će biti pameti jednog dana i iskrenog pokajanja na ovim prostorima", kaže Milenković koji ne vidi pomake od 90-ih.

"Gestovi izvinjenja nikada nisu dovoljni"

Crnogorski pisac Andrej Nikolaidis ocenjuje da izrazi žaljenja i gestovi izvinjenja visokih državnih funkcionera, kao što je poslednji predsednika Kosova Hašima Tačija pred spomenikom 14 srpskih žetelaca, predstavljaju ipak dobar početak za izgradnju temelja za stvaranje dugotrajnog mira, ali da nisu dovoljni.

Nikolaidis smatra da takvi gestovi mogu najaviti promenu politike, kao što je to u slučaju prvog izraženog žaljenja u regionu, koje je učinio Milo Đukanović 2000. godine, uputivši izvinjenje Hrvatskoj zbog napada na Dubrovnik.

"Fer je reći da gestovi izvinjenja nikada nisu dovoljni. Bilo da predsjednik Srbije, Crne Gore, bilo predsjednik ili potpredsjednik Vlade Kosova, Hrvatske... bilo koje države napravi takav gest, to je tek dobar početak. Stvar mora ići po dubini. Mora da se radi politički, kulturološki i kroz institucije i medije, da bismo imali nešto što je stvarni izraz žaljenja i da bismo imali nešto što je zaista čvrst temelj dugotrajnog mira na ovim prostorima", navodi Nikolaidis.

Gestovi poput onog Hašima Tačija, ističe Nikolaidis, treba pozdraviti.

Andrej Nikolaidis

Andrej Nikolaidis

"Ti gestovi, iako su performativni, ipak imaju stanoviti značaj i oni po pravilu ili ne po pravilu, mogu najavljivati neku vrstu promjene politike i neku vrstu tektonskog slijeganja unutar jednoga društva. Podsjetiću vas 2000. godine, kada je to učinio Milo Đukanović i uputio izvinjenje zbog napada na Dubrovnik, to je stiglo kao iznenađenje ali svi smo svjedoci da se u tom smislu, Crna Gora od tog vremena nadalje jeste mijenjala i da danas Crna Gora ne stoji na pozicijama na kojima je bila 1999, a kamoli 1991. kada je izveden napad na Dubrovnik", napominje Nikolaidis.

Zbog toga, zaključuje crnogorski pisac, takvi gestovi jesu dobrodošli, ali ih treba pozdraviti "uz napomenu da to nikada nije dovoljno i nadu da ćemo svi, sa svih strana učiniti sve što možemo, što je u ljudskoj moći, da se nikada više ne ponovi ono što smo jedni drugima napravili u prethodnom periodu".

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

  • 16x9 Image

    Marija Arnautović

    U novinarstvu od 1998, a od 2004. novinar-reporter i urednik vijesti u sarajevskom birou RSE i urednica i voditeljica magazina TV Liberty.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG