Dostupni linkovi

logo-print

Kad može Isus u Riju, što ne može krst u Kraljevu


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Posle Kragujevca, i Kraljevo je krenulo da gradi krst koji će, kažu, videti pola Srbije. Krst će biti visok 33,5 metra, težak 40 tona i biće osvetljen strujom iz solarnih ćelija ili mini-vetrenjače. Prilazni put je napravljen, iskopani su temelji. Čeka se da nikne krst, skoro dva puta viši od onog na ulazu u Kragujevac. Biće najvidljiviji pravoslavni simbol u ovom delu Balkana, s obzirom da se za sada, odustalo od 80 metara visokog, svojevremeno planiranog u Nišu. Ako, naravno, ne računamo onaj u susednoj Makedoniji, visok 67 metara. Ali. Kraljevčani su se dosetili, pa svoj duplo manji dižu na visinu od 1.375 metara. Zašto niču ovi pravoslavni simboli po zemlji Srbiji?

To je ideja lokalnog planinarskog društva. Milutin Vukosavljević, predsednik društva Gvozden objašnjava za RSE zašto baš krst iznad Kraljeva:

“Ovo je pravoslavna teritorija, zašto ne krst, kad možemo da imamo u Raškoj oblasti na svakih pet kuća džamije? Dok je krsta, mi ćemo postojati. To je srž samoodržanja. Tuđe vere kad naiđu, da vide. To je to!”

Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić kaže za RSE da podizanje krsta nije projekat grada Kraljeva, već Žičke eparhije koja je dala blagoslov i delegirala svog sveštenika na čelo Organizacionog odbora. Zemljište su, potvrdio nam je Ilić, ustupile Srbijašume. Ako, zatreba, kaže gradonačelnik, lokalna samouprava će pomoći:

“Koliko bude u mogućnosti, ako treba nekim donatorima, odnosno priložnicima, mi ćemo to da radimo. Ali, grad Kraljevo nije donelo nikakvu odluku da mi u tome učestvujemo”, kaže Ilić objašnjavajući da je ideja da se pravi simbol poput Isusa u Rio De Žaneiru ili kao hram svetog Save na Vračaru.

Kraljevo je grad koji su poslednjih godina zadesile mnoge nevolje od kojih se sporo oporavlja - zemljotres, poplave, o tranzicionom urušavanju da ne govorimo. Igrom slučaja, iz Kraljeva stiže slika dečje bolnice u kojoj je ovih vrućih dana, kako priznaju i sami lekari, pravi pakao, jer nema klima uređaja, u kojoj roditelji, kako svedoči jedna majka, moraju sami da kupuju sve, osim infuzije....

Zar ne bi u tako osiromašenoj Srbiji, još pri tom preplavljenoj imigrantima kojima je potrebna hrana i voda i medicinska nega, Crkva trebalo da promeni prioritete i umesto da blagosilja gradnju predimenzioniranih krstača, usmeri se na humanitarnu pomoć onima kojima je toliko potrebna?

Satirični Njuz odmah je reagovao tekstom pod naslovom: Krst kod Kraljeva moći će da vide svi nezaposleni u Srbiji.

“Da biste pomogli siromašnom čoveku bez nade u bolje sutra, morate izgraditi krst. Što veći i luksuzniji krst, to će mu vera u oporavak biti veća. Uostalom, gledanje u krst je besplatno i neće se naplaćivati”

Da se uozbiljimo.

Ni u samoj SPC svi ne misle isto. Djakon Ljubomir Ranković, poznat po svojim liberalnim stavovima, kaže da je njegov odnos prema ovakvim projektima ambivalentan. Kao hrišćanin, voli da vidi crkvene simbole, ali miliji su mu oni skromniji:

“Mom srcu nogo su bliži mali simboli. Recimo, kad se nađem na Vračaru, pre bih svratio u malu crkvicu Svetog Save, nego u veliki hram koji me rasipa i rasejava svojom veličinom i grandioznošću. Više bih voleo kad bi se hrišćanstvo i pravoslavlje bavilo podizanjem velikih ljudi. Bojim se da smo taj glavni zanat hrišćanstva , da gradimo velikog čoveka, izgubili. Više smo se okrenuli zidarskom zanatu, podizanju velikih hramova sa velikim zvonicima koji su katastrofalna disporpocija. Više se diže ruka, nego glava u nebo”, kaže đakon Ranković.

Srbija je samo deklarativno sekularna država, ono što se u stvarnosti dogadja je ubrzana klerikalizacija. Tako sociolog Božidar Jakšić objašnjava tu potrebu za što vidljivijim i grandioznijim simbolima pravoslavlja u jednom multietničkom i multireligijskom društvu.

“Na taj se način se država deklariše kao klerikalna zemlja. I to ima dalekosežne posledice za sve građane Srbije. Mislim da je to potvrda retrogradnog razvoja događaja u Srbiji. Ako se na neki način rehabilituje fašizam, onda je i taj krst deo ludila koji sada vlada Srbijom. Time se naglašava, što inače nije tačno, da je Srbija pravoslavna država. Ja protiv pravoslavlja nemam ništa. Ja ne govorim protiv pravoslavlja, nego govorim protiv klerikalizacije države koja uništava mogućnost da drugi i drukčiji budu ravnopravni”, kaže dr Božidar Jakšić.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG