Dostupni linkovi

logo-print

Uspeh na dugom putu ka EU, Kosovo ostaje presudno


Zastave Evropske unije i Srbije ispred zgrade Vlade u Beogradu

Zastave Evropske unije i Srbije ispred zgrade Vlade u Beogradu

„Najveći uspeh u novijoj istoriji Srbije“ ocena je kojom vlast u Beogradu tretira otpočinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji u januaru, dok evropski zvaničnici i analitičari upozoravaju da je pred Srbijom dug put na kom će najvažnije pitanje biti Kosovo.

Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je da Srbija sigurnim putem ide ka Evropskoj uniji ali da će u pregovorima i dalje najteža tema biti Kosovo.

„Srbija ide u Evropu i siguran sam da više nema zaustavljanja na tom putu. Mogli smo da imamo državu blagostanja, savršeno uređenu, ali da nismo imali napredak u dijalogu sa Prištinom nikada ne bi dobili datum. Čvrsto verujem da ćemo brže od bilo koga postati zemlja članica EU. Čini mi se da je od otvaranja pregovora najbrže u EU ušla Slovačka. Mislim da mi možemo da oborimo taj rekord.“

Dačić se nakon odluke da se 21. januara sazove međuvladina konferencija EU - Srbija, čime počinju pregovori o članstvu, pred novinarima u Beogradu pojavio u prisustvu ministara u vladi, ali među njima nije bilo prvog potpredsednika Aleksandra Vučića. Ne objašnjavajući njegovo odsustvo, premijer se na naporima u evrointegracijama zahvalio Vučiću, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i svim političkim partijama koje čine vlast.

“Najvažniji iskorak do sada napravili u reformama i dijalogu sa Prištinom, ali pri tome nismo žrtvovali nacionalne i državne interese. Brzina napredovanja ka EU zavisiće od naše posvećenosti, dijalog u Briselu se nastavlja i Srbija ima nameru da normalizuje odnose sa Kosovom. Kada je reč o eventaulnom priznanju Kosova, kao mogućem uslovu za članstvo, mislim da o tome ne postoji konsenzus ni u samoj Uniji ali i naglašavam da Srbija po tom pitanju neće promeniti svoj stav.”

Među brojnim pitanjima za premijera na ovu temu bilo je i šta misli o navodno mogućoj inicijativi, o kojoj se ovih dana pisalo u beogradskim medijima, da zajedno sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton bude predložen za Nobelovu nagradu za mir.

Dačić je rekao da mu ta priča deluje vrlo neverovatno.

"Ništa mi ovde nismo radili ni za Nobelove nagrade, ni za svoj rejting, ni za fotelje, nego za Srbiju. I to nam je najveća nagrada."
Jelko Kacin

Jelko Kacin


Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je odluku Evropskog saveta i naveo da normalizacija odnosa s Kosovom i uspostavljanje pune vladavine prava "ostaje od presudne važnosti za brzinu procesa pregovora".

“Svakako je to značajna odluka za Srbiju jer još uvek ima skeptika koji se zaklinju kao Angela Merkel neće nikad dozvoliti da krene na put ka EU i sad se jasno pokazalo da ti ljudi pripadaju prošlosti i da je EU posvećena da Srbiju isprati na putu njezinih reformi i ubrzanom približavanju EU: Zato je Savet kroz usvojene zaključke i pregovarački okvir poslao poruku ohrabrenja Srbiji da nastavi reformskim putem i ujedno je odao priznanje za do sada postignute rezultate, naročito u procesu pregovaranja sa Kosovom.”

O tome šta konkretno znači pregovarački okvir, u koji je uvršćeno da Beograd i Priština do kraja pristupnih pregovora moraju potpisati pravno obavezujući sporazum, Kacin kaže da treba jasno reći da je EU u pregovorima sa Srbijom ambiciozna i da postavlja visoke ciljeve.

"Ne samo da članstvo u EU nije krajnji cilj pregovora, jer moramo biti ambiciozniji. Srbija može i treba da bude i punopravan član euro i šengenske zone. Ako želimo to postići, moramo stvoriti normalnu atmosferu između Srbije i Kosova. Zato samo na takav način stvaramo situaciju da je moguć pravno ekonomski oporavak i da se sprovedu reforme koje su obavezne za preuzimanje punopravnog članstva u EU. To prije svega važi za tržišnu utakmicu u EU. Ako u Srbiji svako ekonomsko pitanje bude postavljano pod politički upitnik zbog Kosova, Srbija može sama sebe svaki mesec zaustaviti. Poruka govori o tome kako treba krenuti racionalnim putem, a ne emotivnom istorijom. Treba se posvetiti budućnost, što predstavlja temu poglavlja 23 i 24. Zato pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom ostaje od presudne važnosti za brzinu procesa pregovora", istakao je Kacin.

Početak pristupnih pregovra sa Srbijom očekivana je nagrada Evropske unije za postignuto u briselskim pregovorima, ali pred Beogradom je još dosta posla pre nego što otprilike za desetak godina zemlja bude u prilici da postane članica Evropske unije, izjavio je za RSE Florian Biber, profesor na Univerzitetu u Gracu.
Florian Biber

Florian Biber


“Logično je da su odnosi sa Kosovom ostali jedan od uslova u evrointegracijama. Evropska unija nema nameru da u članstvo primi državu koja nema sređene odnose sa susednim zemljama. Možda će čak na samom kraju procesa, jednog dana, EU tražiti da Srbija prizna Kosovo. Postoje razne opcije kako će to izgledati ali zbog toga odnos Srbija – Kosovo mora da bude deo razgovora. Posao nije završen sa izborima i sporazumom od aprila.”

Biber ne veruje da će, kada je reč o dužini trajanja pregovora, Srbija doživeti sudbinu Turske.

“Ne verujem da Srbiju očekuje scenario Turske. Postoje veliki otpori u EU da ta zemlja postane članica, dok je sa Srbijom to drugačije. Iako je veliki broj građana EU skeptičan prema proširenju, vlade zemalja članica uglavnom su prihvatile i ne kritikuju ideju da sve zemlje zapadnog Balkana moraju da budu u Evropskoj uniji. U slučaju Hrvatske, na primer, pregovori su trajali oko šest godina, a proces ratifikacije još dve godine. Realno gledano, u slučaju Srbije to ne može da bude brže. Jer se svake godine oblasti o kojima se razgovara i funkcionisanje Evropske unije šire pa je rezultat toga da su pregovori sve teži”, kaže Biber.

On ocenjuje i da će Srbija teško pre 2022. godine ući u EU i ističe da su reforme bitnije od dužine samog procesa.

“Osam ili devet godina je neki minimalni i najrealniji rok. Ali, na kraju krajeva, taj dan kada zemlja pristupa Evropskoj uniji nije najbitniji. Put ka tome je najvažniji. Put koji vodi ka reformama u zemlji je ono što je mnogo važnije nego taj datum na kraju celog procesa.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG