Dostupni linkovi

logo-print

Južni tok neće 'poteći' bez pravila EU


Ceremonija početka radova na gasovodu "Južni tok", novembar 2013.

Ceremonija početka radova na gasovodu "Južni tok", novembar 2013.

“Mi smo više puta predočili zemljama potpisnicama da Južni tok ne može profunkcionisati samo na osnovu ugovora sa Rusijom”, kaže za Radio Slobodna Evropa zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržiste u Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhart (Klaus-Dieter Borchardt). On ističe da su ovi ugovori u suprotnosti sa zakonima Evropske unije i o njima mora da se ponovo pregovara iz početka.

Istovremeno, neophodno je da “Srbijagas” i “Yugorosgaz’” razdvoje delatnosti prenosa i prodaje, kaže za RSE Dirk Bušle (Buschle), zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice.

“Mi smo upravo pokrenuli postupak protiv Srbije jer smatramo da je prekršila pravila odbijanjem da to uradi”.

Borhart smatra da se to neće direktno odraziti na evropske integracije Srbije.

“Međutim, Evropska komisija je u četvrtak definisala svoju poziciju, odnosno okvir za moguće pregovore, u kome je između ostalog precizirano da Srbija treba da u trenutku kada uđe u EU usaglasi sa evropskim zakonodavstvom sve međunarodne ugovore koje je dosad potpisala”.

Klaus Diter Borhart ukazuje da su problem najvidljiviji u tri oblasti.

“Na primer, sporna je odredba da će Gasprom biti vlasnik cevovoda iako je, istovremeno, i proizvođač i distributer gasa. Prema pravilima EU, kompanija koja je proizvođač gasa, ne može istovremeno da ga distribuira odnosno upravlja transportnom mrežom i da bude njen vlasnik. Drugi problem je tarifna politika za korišćenje gasovoda. Prema pravilima EU, to utvrđuje regulatorno telo na osnovu utvrđene metodologije, dok je u bilateralnim ugovorima koji su potpisani sa Rusijom predviđeno da te tarife određuje Gasprom. Treće, prema ovim ugovorima, Gasprom je jedini dobavljač, dok evropska regulativa predviđa da svi dobavljači imaju pravo na nediskriminatorni pristup gasovodu. Smatramo da pomenuti ugovori treba da se prilagode evropskom zakonodavstvu. Treba reći iskreno da Rusija nije odbila da to uradi. U stvari mi još ne znamo kako će ona reagovati”.

Borhart podseća da je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger nedavno poslao pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku u kojem je objasnio celu situaciju i zamolio ga da "zauzme pozitivan stav" o ponovnim pregovorima s državama koje su partneri u projektu Južni tok.

“U suprotnom, ovaj gasovod neće moći da funkcioniše pod uslovima predviđenim bilateralnim sporazumima Rusije i ostalih zemalja učesnica”, ističe Borhart.

Nakon poruke Evropske komisije da su sporazumi između Rusije i zemalja koje su sa njom sklopile sporazume o budućem gasovodu “Južnom toku”, uključujući i Srbiju, u suprotnosti sa evropskom zakonima, eksperti za evropske energetske propise upozoravaju da je u tom pogledu ključni takozvani treći energetski paket EU, koji će Srbija, ako zaista hoće u EU, od 2015. morati u potpunosti da implementira.

Beograd se, bar za sada, briselskom zahtevu suprotstavlja.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Michael Devenport takođe je poručio da, iako značajan za čitav region, budući projekat “Južni tok” mora biti u skladu sa energetskim propisima Evropske unije:

“Želim da kažem da je projekat ‘Južni tok’ od velike potencijalne koristi što se tiče energetske bezbednosti ovog regiona, ali naravno da bi trebalo da bude u skladu sa svim relevantnim zakonima Evropske unije”.

Iz Srbije se nije dugo čekalo na odgovor. Neće biti nikakvih novih pregovora između Rusije, Srbije i ostalih zemalja učesnica u projektu “Južni tok”, o izgradnji tog gasovoda, zato što su svi ti sporazumi rađeni na međudržavnom nivou, a neće biti ni odlaganja radova i pomeranja rokova za izgradnju tog gasovoda, izjavio je generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.

OPŠIRNIJE...
Svaki projekat koji se realizuje na teritoriji Energetske zajednice, čije su članice osim zemalja Evropske unije i pojedine balkanske države, mora da bude u skladu sa njenom regulativom, kaže za Radio Slobodna Evropa Dirk Bušle (Buschle), zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice.

“Srbija i ostale zemlje potpisale su bilateralne sporazume sa Rusijom nakon stupanja na snagu pravila Energetske zajednice i, stoga, moraju biti usaglašeni sa njenom regulativom. To je moguće jedino preispitivanjem ovih ugovora, odnosno ponovnim pregovorima, i to pre nego što počne realizacija gasovoda Južni toka, odnosno dok ne profunkcioniše. Nije tačno da su evropska pravila rigidna. Reč je o određenim principima koji moraju da se poštuju, ali su mogući izuzeci. To je razmatrano u slučaju transjadranskog gasovoda i Nabuko, a bilo bi moguće i za Južni tok. Međutim, problem je što je postojećim ugovorima predviđeno da se Južni tok u potpunosti izuzima od važenja evropskih pravila, ne uzimajući u obzir procedure, ne predviđajući uključivanje evropskih institucija, regulatornog tela, bez mogućnosti da se razmotri koliko Južni tok doprinosi bezbednosti snabdevanja, definišući unapred ishod”, naglašava Bušle.

On smatra da je nužno ponovo otvoriti pregovore, koji bi omogućili uključenje novih aktera, odnosno evropskih institucija i onda bi se od slučaja do slučaja odlučivalo o izuzeću od pravila koje propisuju Evropska komisija i Energetska zajednica.

Bušle podseća da Srbija nema samo obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa evropskim na putu ka EU, već mora i da ispuni svoje obaveze po osnovu članstva u Energetskoj zajednici.

“Neophodno je da ‘Srbijagas’ i ‘Yugorosgaz’ razdvoje delatnosti prenosa i prodaje, a što nije direktno povezano sa gradnjom Južnog toka. Mi smo upravo pokrenuli postupak protiv Srbije jer smatramo da je prekršila pravila odbijanjem da to uradi”, kaže Bušle.

Postavlja se pitanje da li je moguće postići rešenje s obzirom da je ruski predstavnik, zamenik ministra energetike Anatolij Jankovski, tokom rasprave u Evropskom parlamentu u sredu rekao da Rusija ne prihvata da se EU pravila odnose i na prekogranične projekte poput gasovoda, koji se ne nalaze isključivo na teritoriji EU. On je dodao da zakoni EU ne mogu da zasene odnose Brisela i Moskve, koji se grade isključivo na međunarodnom pravu.

Džulijan Li (Julian Lee), ekspert iz Centra za globalne studije energije sa sedištem u Londonu, kaže za Radio Slobodna Evropa da je dogovor neizvestan.

“Rusija smatra da se Južni tok mora posmatrati kao celina, odnosno da polazi sa njene teritorije i ispod Crnog mora stiže do Evrope. Istovremeno, Brisel insistira na tome da su delovi ovog gasovoda u članicama EU posebni projekti, što, uostalom, potvrđuju i bilateralni sporazumi koje je Rusija potpisala sa ovim zemljama, pa, stoga, moraju da budu u skladu sa evropskim zakonima. U ovom trenutku nije jasno kako će se rešiti ovaj spor, ali je očito da su nakon zaokreta Ukrajine prema Rusiji pogoršani odnosi Brisela i Moskve, a što će uticati i na njihove pregovore o Južnom toku”, ističe Li.

Teško je poverovati da balkanske države, učesnice projekta, nisu znali za evropska pravila.

Klaus Diter Borhart kaže da je tačno da su neki od bilateralnih ugovora za gradnju Južnog toka potpisani pre nego što su stupila na snagu pravila EU u energetskom sektoru.

“Međutim, članice EU, kao što su Mađarska i Bugarska, bile su obavezne da usklade svoje zakone sa evropskim, čak i one koji su usvojeni pre njihovog ulaska u Uniju. Da nisu bile u stanju da to urade, onda bi morale da ukinu te akte. Slučaj Srbije je drugačiji. Ona još nije članica EU. Međutim, ona je članica Energetske zajednice u kojoj je važe ista pravila”, naglašava Borhart.

Južni tok prepreka na putu ka EU?

Balkanske zemlje su se našle u nezgodnoj situaciji. S jedne strane, potpisale su sporazume sa Gaspromom o gradnji Južnog toka, potreban im je ruski gas, Srbija ima bliske odnose sa Moskvom, a, s druge, s obzirom da teže članstvu u Evropskoj uniji, moraju da usaglase svoje zakonodavstvo sa njom. Kako naći izlaz iz ove situacije i da li to može ugroziti evropske integracije Srbije koja uskoro očekuje početak pregovora sa EU?

“Ne, ne mislim da će se to desiti”, kaže Borhart. “Međutim, Evropska komisija je u četvrtak definisala svoju poziciju, odnosno okvir za moguće pregovore, u kome je između ostalog precizirano da Srbija treba da u trenutku kada uđe u EU usaglasi sa evropskim zakonodavstvom sve međunarodne ugovore koje je dosad potpisala. Trenutno je u obavezi da usaglasi svoje zakonodavstvo sa regulativom Energetske zajednice”, naglašava zvaničnik Evropske komisije.

Džulijan Li ukazuje na presedan sa priključima u Nemačkoj na gasovod Severni tok.

“Oni se koristi dok još traju pregovori o primeni takozvanog ‘Trećeg energetskog paketa’ EU. To se može primeniti i u slučaju Južnog toka. Očito je da je glavni motiv za gradnju ovog gasovoda da se zaobiđe Ukrajina, kada su počeli problemi sa snabdevanjem Evrope ruskim gasom preko ovog koridora. Evropska unija je zabrinuta za energetsku bezbednost u ovom delu Evrope, kao i u kojoj meri će se gradnja Južnog toka negativno odraziti na poziciju Ukrajine, kao njenog važnog partnera. O spornim pitanjima ovog tipa se dugo pregovara i na kraju se postigne neki kompromis, za šta je potrebno da obe strane učine ustupke”.

Li smatra da će na rešenje uticati i procena EU u kojoj meri joj je potreban gas koji bude dolazio preko Južnog toka.

“Ukoliko to ne bude za nju prioritetno, onda će ona insistirati na primeni evropskog zakonodavstva. To se sve može odraziti i na pregovore Srbije sa EU o članstvu. Ipak, s obzirom na spremnost i Beograda i Brisela da se nastave evropske integracije Srbije, smatram da neće biti zastoja u pregovorima o njenom članstvu, s tim što će se paralelno tražiti rešenje za sporna pitanja kao što je Južni tok”, kaže ekspert iz Londona.

Sudeći po izjavama srpskih zvaničnika mala je verovatnoća da će pristati da preispitaju ugovor sa Rusijom.

Klaus Diter Borhart ističe da bi Srbija time najpre prekršila pravila Energetske zajednice čija je članica.

“Naravno, ako i kada uđe u Evropsku uniju, time bi prekršila i njenu regulativu. Dakle, Srbija ne može ni sada niti kasnije da nastavi radove na Južnom toku a da u međuvremenu ne prilagodi potpisani sporazum sa Rusijom evropskim pravilima. Međutim, nije u tome suština problema već u regulatonom okviru za Južni tok koji Gasprom mora da utvrdi sa Evropskom komisijom a koji bi bio u skladu sa pravilima za funkcionisanje evropskog energetskog sektora. Ukoliko se to desi, onda će biti veoma lako da se prilagode bilateralni ugovori balkanskih zemalja koje su potpisale sa Rusijom. Mi smo više puta predočili ovim zemljama da Južni tok ne može profunkcionisati samo na osnovu ugovora koje su sklopile sa Rusijom”, naglašava Borhart.

Naravno, sve će zavisiti i od sudbine gasovoda Južni tok, imajući u vidu pad tražnje u Evropskoj uniji za ovim energentom. Međutim, Džulijan Li da nisu presudeni ekonomski razlozi za budućnost ovog projekta.

“Južni tok je od samog početka politički projekat i smišljen je u Kremlju a ne u Gaspromu. To nikada nije bila ekonomski privlačna investicija za Gasprom. S obzirom da je politički motivisan projekat, imun je na ekonomske turbulencije kao što je pad tražnje ili cena u EU. Mislim da ovaj projekat neće biti realizovan u dogledno vreme. Može mu se desiti sudbina gasovoda ‘Plavi tok’ od Rusije do Turske, koji je najavljen kao grandiozni projekat, ali je realizovan skromnije, tako da se umesto četiri velika gasovoda ispod Crnog mora, sva ova priča može završi samo sa jednim”, zaključuje analitičar iz Londona.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG