Dostupni linkovi

logo-print

Mutne vode privatizacije: Jurišaju li desničari na medije u Srbiji?


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Dok polako ističe zakonski rok za privatizaciju medija u javnom vlasništvu, u delu javnosti podigla se prašina nakon što je nekoliko kontroverznih privrednika pokazalo zainteresovanost da kupi lokalne medije. Najviše pažnje izazvao je Danijel Kulačin, čije se ime povezuje sa nacionalističkom strankom Treća Srbija, koja je nastala cepanjem desničarskog pokreta Dveri Srpske. Time je otvoreno pitanje da li izlazak države iz medija otvara prostor za još jači uticaj stranaka na “sedmu silu” posredstvom lojalnih biznismena?

Danijel Kulačin vlasnik je firme Feedback Consulting & New Media Production koja od osnivanja 2009. do prošle godine beleži stalni rast prihoda. Prema podacima Agencije za privredne registre, ovo preduzeće je 2010. prihodovalo 93.000 dinara, da bi prošle godine prijavilo prihod od preko 11 miliona dinara, i to bez ijednog zaposlenog.

Kulačin je Agenciji za privatizaciju uputio pismo o zainteresovanosti za kupovinu devet medija. Među njima je i Radio Subotica, jedinstvena medijska kuća koja emituje celodnevni program na pet jezika: srpskom, mađarskom, hrvatskom, bunjevačkom i nemačkom. Direktor Radio Subotice Ljubiša Stepanović kaže za naš program da ne veruje da će ovakvi ponuđači doneti išta dobro medijima.

„To je egzibicionizam potencijalnog tajkuna koji pokušava da nagovesti da bi hteo da kupi jednu ovakvu instituciju koja, što se mene tiče, u Subotici ima status ’treće Crkve’. To se baš tako lako ne prodaje i ne prodaje se bilo kome, a naročito ne nekome ko u svojim bilansima duplira prihode, a istovremeno ima nula zaposlenih. Ne sme se dozvoliti da takvim kupcima mediji dođu u ruke, jer će to samo značiti ostvarivanje njihovog privremenog interesa, dok se država ne probudi i ne poništi takvu prodaju. Do tada, mediji će već biti na kolenima“, kaže Stepanović.

Danijel Kulačin u javnosti se povezuje sa desničarskom strankom Treća Srbija koja je u gradskoj vlasti Novog Sada. Kulačin je do nedavno bio na mestu sekretara odborničke grupe Treće Srbije u Skupštini grada, što priznaju i u ovoj stranci, nastaloj cepanjem desničarskog pokreta Dveri Srpske. Visoki funkciner ove stranke Andrej Fajgelj je, podsetimo, kao direktor Kulturnog centra Novog Sada, zabrano da se na izložbi u njegovoj instituciji pojavi likovni rad koji prikazuje raspetog Isusa sa novčanicama u šakama.

Pojedini mediji pišu da posredstvom svog preduzetnika Treća Srbija planira da zauzme medijski prostor u Vojvodini, što je ova stranka saopštenjem demantovala, uz napomenu da Danijel Kulačin „nije ni funkcioner ni član Treće Srbije“.

Novosadski novinar i predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović smatra da je veza između Treće Srbije i Kulačinove firme više nego očigledna.

“Ta je firma”, ističe naš sagovornik, “prethodno imala za vlasnika Aleksandra Đurđeva koji je jedan od osnivača Treće Srbije. Tako da je više nego nesporno da je u pitanju stranači funkcioner ili stranački tajkun, kako god to nazovemo. Tim pre jer je on izdavač lista koji se zove ‘Novine novosadske’, koji izgleda baš kao bilten ove organizacije.”

Uprkos brojnim pokušajima da dobijemo komentar od gospodina Kulačina, on se nije javljao na telefon, dok nam je predsednik Treće Srbije Miroslav Parović rekao da sve što je njegova stranka imala da kaže ovim povodom stoji u saopštenju na zvaničnom sajtu.

Stranački tajkuni umesto države

Osim Kulačina, za kupovinu medija zainteresovan je i vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić, koji se u medijima povezuje sa vladajućom Srpskom naprednom stankom. Kostić je spreman da kupi novosadski “Dnevnik holding”, objavilo je nedavno Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Nedim Sejdinović

Nedim Sejdinović

Iako naglašava da njihova pisma o zainteresovanosti ni u kom smislu ne obavezuju Agenciju za privatizaciju, Sejdinović upozorava da bi upliv sumnjivog kapitala bio poguban po medije.

“Ukoliko bi političke stranke i stranački tajkuni kupili medije, imali bismo samo promenu označitelja, odnosno pluralitet mišljenja i medija u zemlji bi ugrožavale političke stranke, a to je još opasnije ako uzmemo u obzir činjenicu da živimo u klasičnom parotkatskom sistemu”, smatra Sejdinović.

Novinari vlasnici medija

Prema zakonu, privatizacija 80 medija u javnom vlasništvu treba da bude završena do 1. jula 2015. Ljubiša Stepanović iz Radio Subotice, kaže da se zakon mora poštovati, ali i da se mora menjati u zakonskim okvirima.

“Gradovi i opštine treba i dalje da budu osnivači nečega što bi se zvalo produkcijski kapacitet, a mediji, koje zakon posmatra i tretira kao posebne entitete, mogu biti organizovani kao posebne jedinice i u vlasništvu nekih drugih subjekata. Te male celine mogu biti finansirane kroz projektno finansiranje”, objašnjava direktor subotičkog radija.

Ukoliko neki medij ne bude prodat do isteka roka, Zakon o informisanju daje priliku zaposlenima u medijskoj kući da postanu vlasnici kapitala prenosom akcija. Nedim Sejdinović smatra da je ovo najbolji mogući scenario.

“To, naravno, nije garancija da će ti mediji biti nezavisni i profesionalni, ali jeste jedan od preduslova i u svetu se pokazuje kao dobra praksa”, zaključuje novosadski novinar.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG