Dostupni linkovi

logo-print

Pšenica čeka dogovor Skoplja i Beograda


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

I ove kao i prethodnih nekoliko godina, trgovinski put između Makedonije i Srbije preprečila je rampa. Nakon što je Skoplje višestruko podiglo cenu administrativnih troškova na graničnim prelazima, Srbija je u tu zemlju prestala da izvozi pšenicu.

Zvaničnici u Srbiji smatraju da južni sused time krši pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), te kao kranji odgovor najavljuju recipročne mere. Analitičari, pak, apeluju da se problem reši dijalogom između dveju vlada.

Od pre nekoliko dana, fitosanitarni formulari za uvoz pšenice u Makedoniju skuplji su za 830 posto. Za izvoznike žita iz Srbije nova cena je toliko neisplativa da su obustavili izvoz u Makedoniju.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Ovdašnji izvoznici beleže gubitke na dnevnom nivou, kaže Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”, koje okuplja proizvođače i izvoznike žitarica i uljarica.

“Kad govorimo o kontinuitetu rada, on je prekinut i kada govorimo o kompanijama koje su u poslu, njima to predstavlja ozbiljan posao i stvara im određene gubitke. Ako bismo preračunali dnevni izvoz, negde oko 40.000 evra bi trebalo da bude dnevni priliv za izvoz pšenice”, objašnjava Saković.

Iako se Vlada Makedonije do sada se nije izjasnila o razlozima za uvođenje novih cena, u Udruženju „Žito Srbija“ imaju svoje objašnjenje za ovaj potez:

“Makedonska vlada očito želi da zaštiti svoje proizvođače pšenice i da onemogući uvoz pšenice sve dok svoju robu ne prodaju”, smatra Saković.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

U takav scenario, međutim, ne veruje Veljo Tantarov, predsednik Saveza poljoprivrednika Makedonije.

„Ako je naša vlada želela da se odluči na jedan takav korak oko zaštite domaće proizvodnje pšenice, to bi uradila pred samu žetvu. A, do žetve makedonske pšenice, naši uvoznici su napunili sve silose srpskom pšenicom. Ono što se radi danas pri kupovini makedonske pšenice u vezi sa njenim kvalitetom, tako treba da se radi i sa pšenicom koja dolazi ne samo iz Srbije već iz bilo koje druge zemlje“, kaže Tantarov, uz napomenu da se kilogram brašna iz Srbije u Makedoniji prodaje po ceni od svega 20 evrocenti, dok je to isto brašno u u Srbiji višestriko skuplje.

Srbija u Makedoniju godišnje izveze oko 100.000 tona pšenice i brašna. Ipak, trgovinski zastoj između ove dve države postao je gotovo redovna vest poslednjih nekoliko godina. U letnjim mesecima u Makedoniji znatno poskupe uverenja ili dozvole za uvoz brašna ili kao u ovom slučaju pšenice.

Iako sanitarna i fitosanitarna kontrola predstavljaju tehničke mere, njihova primena može da bude i vrsta administrativnih barijera u trgovini, objašnjava Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

“Jedno od pravila Svetske trgovinske organizacije kaže da administrativni nameti vezani za određene mere koje se primenjuju moraju da indikuju stvarne troškove koji su prouzrokovani u primeni te procedure. Ako ne mogu da argumentuju zašto su povećani troškovi kod te nove procedure, onda stvarno ne vidim razloga za porast cene.”

Rasim Ljajić

Rasim Ljajić

Prethodne sporove Beograd i Skoplje rešavali su posredstvom komiteta CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini), kojem su dve zemlje – zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana – pristupile 2007. godine.

Ministar trgovine u Vladi Srbije Rasim Ljajić pozvao je Skoplje na dijalog, a ako to ne uspe, kako kaže, otvaraju se još dva načina.

“Jedan je preko CEFTA, to je jedan spor mehanizam i prilično neefikasan i baš zbog toga mi planiramo i razmatramo mogućnost uvođenja recipročnih mera prema Makedoniji“, rekao je Ljajić.

Profesor Predrag Bjelić napominje da bi recipročne mere trebalo primeniti tek kada se iscrpe sve druge opcije. A, da je dijalog između Beograda i Skoplja najbolje rešenje smatra i Veljo Tantarov.

“Kada je reč o poljoprivredi, mi sa Srbijom imamo dobre poslove i oni treba da se unapređuju. Sve nesporazume, moraju da rešavaju naše dve vlade”, zaključuje Tantarov.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG