Dostupni linkovi

logo-print

Jonuz Musliu: Naš put je prema Tirani i Prištini


Jonaz Musliu

Jonaz Musliu

Budući predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, na osnovu prošlonedeljnih izbora, biće nekadašnji politički komandant Glavnog štaba Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe a sadašnji predsednik Opštine Bujanovac Jonuz Musliu. S obzirom na nagomilane probleme na jugu Srbije gde živi skoncetrisana albanska manjina, postavlja se pitanje kako će se izbor radikalnog Musliua reflektovati na odnose sa centralnom vlašću i položaj pripadnika te nacionalne zajednice.

Kako budući predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Jonuz Musliu definiše glavne ciljeve koje albanska manjina želi da ostvari u narednom periodu delovanjem Nacionalnog saveta?

“Osnovni stav je da udžbenike treba da donesemo iz Tirane i Prištine iz kojih tamošnja deca uče. Nema kompromisa za albansku zastavu. To je naš identitet”, objašnjava Musliu u razgovoru sa našim dopisnikom Brankom Vučkovićem.

Bez obzira što to nije u nadležnosti Nacionalnog saveta, Musliu kaže da će se tokom svog mandata zalagati i za implementaciju Končuljskog sporazuma i referenduma Albanaca sa juga Srbije održanog 1992. godine koji predviđa i prisajedinjenje Kosovu.

“To je glavni cilj, to je volja naroda”, kaže Musliu.

Na naše pitanje koliko je ta ideja realna i da li će o tome razgovarati sa Vladom Srbije, Musliu odgovora da vlasti u Beogradu znaju za težnje i zahteve Albanaca sa juga Srbije i da će njihov odnos prema centralnoj vlasti zavisiti od odnosa vlasti prema njima.

“Naš put je prema Tirani i Prištini. Zavisi sve od Vlade Republike Srbije, kako se ponaša prema Albancima tako ćemo se i mi ponašati prema Vladi Republike Srbije”, kaže Musliu.

Drugi kurs

Ovi ciljevi većinom odudaraju od onoga što je bila politika dosadašnjeg Nacionalnog saveta. Primer prvi, udžbenici. Predsednik bujanovačkog odbora Partije za demokratsko delovanje i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi kaže da je dosadašnji zahtev bio da se do udžbenika na albanskom jeziku dođe na četiri načina, ali poštujući zakonsku odredbu da oni moraju biti usklađeni sa programom koji odobrava država Srbija.

„Prvi, iz Albanije, udžbenici koji su u skladu sa planom i programom. Drugi, sa Kosova, treći, lokalni autori, četvrti, ono što može da se prevede sa srpskog jezika, da se prevede. Ako gospodin Musliu može to da odradi na taj način što će isključivo doneti udžbenike i sa Kosova i iz Albanije mi ćemo ga svakako podržati“, kaže Kamberi.

Primer drugi. Upotreba albanske državne zastave. Tu su svi Albanci jedinstveni kaže Kamberi.

Šaip Kamberi

Šaip Kamberi

„Oko toga nemamo nikakve dileme ni mi. I aktuelni saziv Nacionalnog saveta usvojio je odluku da se kao simbol Albanaca ovog regiona koristi isti simbol koji koriste Albanci svuda“, rekao je Kamberi.

Primer treći. Politički program Jonuza Muslijua - pripajanje Kosovu. Taj cilj nije realan, kaže Kamberi, a nije ni u skladu sa nadležnostima Nacionalnog saveta ali, ipak, dodaje da „nema Albanca koji to ne bi želeo, ali da ima mnogo Albanaca koji znaju šta je moguće a šta je nemoguće“.

Najsporniji politički program

Proveravamo na primeru hrvatske manjine u Vojvodini koliko su realni zahtevi koje postavlja Jonuz Musliu.

Tomislav Žigmanov, publicista koji je poznat po zalaganjima za ostvarivanja prava hrvatske manjine, objašnjava koje udžbenike koriste đaci koji se školuju na hrvatskom jeziku.

„Deca hrvatske nacionalnosti u Vojvodini uče po udžbenicima koji se štampaju u Republici Srbiji i koji prate nastavni plan i program Republike Srbije“, rekao nam je Žigmanov.

Zastava hrvatske manjine se razlikuje, dodaje dalje Žigmanov, od državne zastave Hrvatske.

„To je trobojka crveno-bele-plave boje i istorijska šahovnica koja se razlikuje od državne zastave Republike Hrvatske“, kaže on.

Najsporniji je politički program koji najavljuje Musliu, sa ciljem ujedinjenja tri opštine sa juga Srbije sa Kosovom, što izlazi iz okvira nadležnosti Nacionalnog saveta, kaže dalje Žigmanov.

„Po toj nekoj svojoj značajki albansko Nacionalno veće se jedino razlikuje od svih drugih nacionalnih veća, znači sa vrlo jasnim i izvan zakonskog okvira iskazanim nastojanjima“, kaže Žigmanov.

Kako će reagovati vlast u Beogradu? Hoće li Nacionalni savet pod rukovodstvom radikalnog Jonuza Musliua sa jedne, i vlasti u Beogradu koje do sada nisu pokazale delikatnost u komuniciranju sa ovim delom Srbije, u kome žive gradjani opterećeni višedecenijskim albansko - srpskim sukobima, uspeti da uspostave dijalog?

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, kaže da s obzirom na obnovljene priče o velikoj Albaniji i o razmeni teritorija (izjave Ivice Dačića o razmeni teritorija), treba shvatiti da je ovo jedan direktan odgovor na te moguće ideje o razmeni teritorija.

„Ne verujem da će Nacionalni savet Albanaca na kraju organizovati nekakvo odvajanje, ali sigurno je da će sudbina njegovog političkog delovanja zavisiti od procesa normalizacije odnosa Priština – Beograd i smirivanja glasova za podelu unutar Srbije. Međutim, sigurno je da će naneti štetu konceptu nacionalnih manjina i da se uklapa u jedan trend koji zapravo želi da eliminiše instituciju Nacionalnog saveta nacionalnih manjina i da ih pretvori u politički monopol stranaka, u ovom slučaju albanskih stranaka“, zaključuje Janjić.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG