Dostupni linkovi

logo-print

Jezik mržnje i arogancije u javnom prostoru


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Govor mržnje sve je prisutniji na internetu i u medijima na Kosovu, a stručnjaci društvenih kretanja veruju da je situacija takva zato što državni organi ne obraćaju pažnju na zaštitu slobode govora.

Društvene mreže su u poslednje vreme postale snažno sredstvo za komunikaciju i razmenjivanje informacija sa poznatima, ali i nepoznatima.

Fejsbuk je, takođe, i popularno sredstvo komunikacije kosovskih političara sa javnošću. Prethodna vlada čak nije ni imala svog portparola, a Fejsbuk im je uspešno služio da javnosti plasiraju informacije koje oni žele.

U svakom slučaju, korisnici interneta i tih društvenih mreža su uglavnom mladi, a zloupotreba društvenih mreža i jezik mržnje nije retka pojava.

Sociolog Ismailj Hasani navodi da je tako nešto jako štetno po društvo uopšte, ali, to postoji zbog nemara državnih organa.

"Danas, ukoliko neko želi, lako može neku osobu proglasiti prostitutkom, narkomafijašem ili mu može nametnuti bilo koji drugi naziv. Ovakav način komuniciranja, ovakav vokabular, jako puno šteti Kosovu", kaže Hasani dodajući da "govor mržnje nije samo prisutan na društvenim mrežama, već i na raznim portalima, u medijima i slično".

"Potrebno je da se kreiraju mehanizmi koji će štititi slobodu izražavanja. Slobodna reč treba da bude slobodna reč, ali ne i ponižavajuća, reč koja može da prouzrokuje čak i krv", navodi Hasani.

Profesor Filozofskog fakulteta, Fadilj Maljoku, ističe da je loša komunikacija pre svega prisutna zato što se građani, a naročito mladi, suočavaju sa mnogim socio-ekonomskim problemima.

"Jezik mržnje je proizvod frustracije koja vlada kod građana. Ne zaboravimo da je Kosovo država u getu. Ne postoji slobodno kretanje ljudi, i kod onih koji su razočarani povećava se stepen agresivnosti u komunikaciji sa ostalima a o različitim temama koje su od suštinske važnosti. Neretko se koristi jezik mržnje i arogancije u medijima, u javnosti i šire", tvrdi Maljoku.

Maljoku dodaje da je rezultat takve situacije i neznanje oko toga kako treba komunicirati sa javnošću.

"Javna reč se može pogrešno shvatiti, ali danas nisi zaštićen. Na Kosovu, ni 15 godina od završetka rata ne postoji zakon koji bi štitio građane od laži i izmišljotina", zaključuje Fadilj Maljoku.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG