Dostupni linkovi

logo-print

Jedno mesto za sve privredne prestupnike


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Dugo najavljivani internet registar u kojem će se naći svi oni koji su počinili poslovne prevare, počeo je sa radom prvog juna. Dok nadležni tvrde da će na ovaj način savesnim privrednicima biti olakšano poslovanje i provera partnera sa kojima sarađuju, stručnjaci ukazuju na organičenja i manjkavosti kako samog registra, tako i ovdašnjeg zakonodavstva.

Privrednik koji planira da započne partnerski posao sa drugom firmom sada može na sajtu Agencije za privredne registre (APR) da proveri da li je taj privredni subjekt osuđen zbog privrednih prestupa ili utaje poreza. Ukoliko je sud utvrdio da je rukovodstvo fime počinilo nezakonitosti, naći će se u Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica, kako glasi nezgrapni birokratski naziv ovog registra.

Agencija za privredne registre

Agencija za privredne registre

Prema podacima APR, u ovom trenutku je na spisku oko 560 privrednih subjekata. No, treba napomenuti da su u Registru diskvalifikovanih lica – što je drugi naziv za ovu listu – evidentirana samo aktivna rešenja i nakon njihovog isteka roka oni se brišu.

Uloga Centralne evidencije – mediji je pojednostavljeno nazivaju i „crnom listom“ – je da pruža informaciju javnosti o tome da li firme imaju određena ograničenja, kaže Zvonko Obradović, direktor APR.

„Dakle, da li postoje određene mere državnih organa koje podrazumevaju da je izrečena zabrana obavljanja delatnosti, raspolaganja novčanim sredstvima, raspolaganja udelima, da li se vodi odgovarajući poreski ili inspekcijski postupak ili bilo koja vrsta postupka koja rezultitra konkretnim aktom tog nadležnog državnog organa“, objašnjava Obradović.

Podaci, međutim, pokazuju da se tokom godine donese izuzetno mali broj sudskih odluka o privrednim prevarama. Prvobitno je bilo najavljeno da će se na spisku loših privrednih subjekata naći i rukovodioci firmi čiji su računi blokirani duže od četiri meseca. Deo poslovne zajednice se usprotivio tome, zbog toga što, kako kažu, postoje i privredni subjekti koji nisu svojom krivicom dospeli u blokadu. Sa tim se slaže i Zvonko Obradović.

„Kada bi se tako nešto prihvatilo, u ovoj vrsti Centralne evidencije ograničenja prava našlo bi se više desetina hiljada privrednih subjekata, imajući u vidu da je preko 50.000 firmi i preduzetnika u blokadi. Međutim, informacija o postojanju blokade, odnosno zabrane raspolaganja novčanim sredstvima biće takođe javno dostupna u okviru Centralne evidencije“, kaže Obradović.

O Registru diskvalifikovanih lica se govori još od 2013. godine, kada je započet ovaj projekat koji je finansirala Kraljevina Norveška. Ne bez razloga, jer je od 2008. do kraja 2014. zabeleženo preko 19.000 slučajeva različitih prevara sa fantomskim firmama, preko kojih su naručivane robe i usluge od strane firmi koje savesno posluju na tržištu. Zbog toga su savesni privredni subjekti imali štetu od oko 300 miliona evra.

Država mora da zaštiti one koji pošteno posluju i na vreme izmiruju sve svoje obaveze, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Možda treba tražiti još neke prefinjenije načine, ali u svakom slučaju, orijentacija da se onima koji pošteno posluju stavi do znanja da su neki ljudi u nekom smislu sumnjivi i da dobro otvore oči kada sa njima posluju, jer im se može desiti da ih prevare je jako dobra. Kada bi ljudi znali da će biti uhvaćeni, da će biti efikasno sankcionisani i da će snositi posledice, mislim da bi jedan broj onih koji se bave prevarama dobro razmislio pre nego što uđe u prevaru“, kaže Savić.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

S druge strane, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da je dejstvo Centralne evidencije ograničeno, jer se mora čekati okončanje sudskog postupka u kojem postoji presuda da je određeni privredni subjekt počinio prevaru i ta krivica mora biti dokazana.

„Takvih slučajeva je u Srbiji veoma malo, zbog toga što firme koje su prevarene najčešće ne prijavljuju prevare ili zbog toga što pojedinci koji otvaraju firme sa namerom da nekog prevare – čak i kada bi se oni našli u registru diskvalifikovanih firmi, uvek mogu otvoriti novu firmu na ime člana svoje porodice, prijatelja ili na nekoga kome će to platiti koristeći njegovo ime. Drugim rečima, njih to neće sprečiti da oni i dalje gomilaju firme i prave gubitke iznad visine kapitala“, navodi naš sagovornik.

Agencija za privredne registre za sada nema mogućnost da prati porodične i druge veze osuđenih rukovodilaca. Bazu podataka povezanih lica može uspostaviti samo zvanični organ, što APR nije, objašnjava Zvonko Obradović.

„Da biste definisali kriterijum povezanih lica morate imati registar lica. Dakle, APR mora od nadležnih organa preuzeti informaciju o tome koje se lice smatra ili ne smatra povezanim i taj proces zbog opasnosti od zloupotreba mora biti zakonom preciziran“, kaže Obradović.

Zakon o privrednim društvima dozvoljava da se firma osnuje sa minimalnim osnivačkim kapitalom od 100 dinara, što je manje od jednog evra, dok sa druge strane ne postoji limit do kojeg osnivač tog privrednog društva može da gomila gubitke iznad visine kapitala. To praktično znači da sa firmom koja ima kapital manji od jednog evra, možete da naručite robu u pet ili deset hiljada puta većoj vrednosti, te da kada dođe vreme za naplatu ugasite firmu i nikada ne platite robu.

Zbog toga Dragoljub Rajić smatra da je potrebno promeniti čitav niz zakona i propisa – od Zakona o računovodstvu do Zakona o privrednim društvima – i pooštriti sankcije prema osnivačima privrednih društava koji su svesno počinili prevare.

“U nekim zemljama, ukoliko vi kao osnivač priverednog društva počinite prevaru, vi onda morate da štetu onome koga ste prevarili nadoknadite i svojom ličnom imovinom. Ne samo, dakle, onom imovinom koju ste kao osnivački kapital uneli u firmu, nego i svime što vi kao osoba posedujete”, zaključuje Rajić.

Do tada, savesni privrednici će, po svemu sudeći, i dalje morati da strepe od toga hoće li se njihovi poslovni partneri preko noći premetnuti u prevarante.

* * * *

Ovaj prilog urađen je u okviru projekta „Reforma javnih finansija u Srbiji – 10 ključnih tačaka" koji uz podršku Evropske unije, realizuju RSE i Business Info Group

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG