Dostupni linkovi

logo-print

Jedan dan haškog pritvorenika


Pritvorenici Haškog tribunala mogu svakodnevno da se bave sportom, nabavljaju namirnice sa Balkana i kuvaju – ako ne žele da jedu zatvorsku hranu – zatim gledaju TV programe iz bivše Jugoslavije, komuniciraju sa porodicom i primaju posete češće nego zatvorenici u nacionalnim kaznenim institucijama, kaže za Radio Slobodna Evropa Frejzer Gilmor (Fraser Gilmore), upravnik pritvorske jedinice Međunarodnog suda.

On dodaje da je u pritvoru zabranjeno piti alkohol, ali je dozvoljeno pušenje u posebnim prostorijama. Pritvorenici nemaju pristup internetu, ali mogu da koriste kompjuter u pripremama za suđenje. Gilmor kaže i da su u toku pripreme za period kada se završe svi procesi u Haškom tribunalu.

RSE: Gospodine Gilmor, kako izgleda uobičajen dan pritvorenika? Kada se bude, šta rade tokom dana i kada ležu?

Gilmor: Ćelije se otključavaju u sedam ujutro. Pritvorenici imaju slobodan pristup krilu u kome se odmaraju tokom dana, a naveče se vraćaju u svoje ćelije koje se zaključavaju oko pola 9. Tokom dana, kada su slobodni, imaju pristup zajedničkim prostorijama, gde imaju priliku da međusobno razgovaraju, a tu je i soba za rekreaciju u kojoj mogu sami da kuvaju ako to žele. Dobijaju tri obroka dnevno, ali, takođe, mogu da pripremaju dodatna jela ako kupe namirnice. Takođe imaju određeni program dnevnih aktivnosti tokom kojih mogu da izađu na svež vazduh ili da se bave nekim sportom. Postoje i časovi na kojima mogu da učestvuju, ali većina njih najviše vremena provodi pripremajući se za suđenje. Profili naših pritvorenika se dosta razlikuje od onih u zatvorima na nacionalnom nivou. Kao prvo, u proseku su dosta stariji, većina ih je u ranim šezdesetim, dok je u nacionalnim kaznenim ustanovama, posebno u zapadnoj Evropi, prosečna starosna dob pritvorenika trideset godina, što je duplo više. S tim su skopčane i druge razlike, posebno kada je u pitanju zdravlje pritvorenika. Kada napunimo 45 godina, počinjemo da se suočavamo sa posledicama našeg načina života, tako da ako ste do tada živeli nezdravo, počećete da osećate zdravstvene tegobe, kao što su srčane, zatim na plućima, sa dijabetisom. Uz to treba dodati da naši pritvorenici nisu optuženi da su direktno počinili zločine, već po komandnoj odgovornosti tokom konflikta u bivšoj Jugoslaviji. To najčešće nisu ljudi koji su, da kažem, „prošli kroz školu kriminala“, i ovo je prvi put da im je uskraćena sloboda i nalaze se u dosta neobičnoj situaciji. Generalno su bolje obrazovani od prosečnih zatvorenika u standardnim zatvorima, što znači da se i njihovi interesi i aktivnosti dosta razlikuju.

RSE: Govorili ste o hrani. Da li mogu kupiti i tradicionalnu balkansku hranu, kakve su im opcije na raspolaganju?

Gilmor: Mogu da kupuju standardne namirnice koje su dostupne u prodavnici pritvorske jedinice, što uključuje voće i povrće, konzerviranu hranu i pića i slične stvari, zatim namirnice od balkanskog dobavljača u Holandiji i tako pripremaju regionalne specijalitete. Takođe smo im omogućili kupovinu svežeg mesa i povremeno sveže ribe, što znači da zaista imaju veliki izbor ako žele da kuvaju.

(FOTOGALERIJA: Haški tribunal, fotografije: Reuters/Damir Šagolj)

RSE: Kada je u pitanju dnevni džeparac koji dobijaju, jer pretpostavljam da moraju imati nešto novca, da li možete reći koji je to iznos?

Gilmor: Dobijaju manji iznos novca za pokrivanje troškova kao što je komunikacija sa porodicom, tačnije za kupovinu telefonskih kartica, jer je pritvorenicima to veoma važno zato što su dosta udaljeni od porodice i prijatelja. Komunikacija sa bliskim ljudima im je značajna podrška u pritvoru i tokom procesa, a u slučaju da budu oslobođeni, imaće podršku da se vrate normalnom životu.

RSE: Koliko su često dozvoljene porodične posete?

Gilmor: Veoma smo predusretljivi kada su u pitanju posete i obezbeđivanje prostorija za tu svrhu. U nacionalnim zatvorima, pritvorenici imaju jedan sat posete sedmično, dok mi dozvoljavamo do sedam uzastopnih dana posete svakog meseca, imajući u vidu udaljenost koju porodice moraju preći da bi došle u posetu.

RSE: Da li imaju pristup internetu i televiziji, uključujući i balkanske kanale?

Gilmor: Imaju televizore u ćelijama i, takođe, omogućili smo im satelitsku televiziju sa kanalima iz bivše Jugoslavije. Nemaju pristup internetu, ali mogu da koriste desktop računare jer je u pitanju međunarodni sud, tako da se većina dokumentacije potrebne za suđenje nalazi u digitalnoj formi. Dakle, računari su potrebni za pripremu za suđenje, ali se ne koriste za društvene aktivnosti.

RSE: Jasno je da nije u pitanju standardna pritvorska jedinica. Da li povremeno imaju pristup cigaretama i alkoholu?

Gilmor: Alkohol je zabranjen, kao i pušenje u zajedničkim prostorijama, ali mogu da konzumiraju cigarete tokom šetnje ili u svojim ćelijama, a imamo i posebne prostorije sa uređajima za čišćenje zraka u kojima je pušenje dozvoljeno.

RSE: Kada je reč o rekreativnim i sportskim aktivnostima, da li imaju, na primer, fudbalski teren ili teretanu. Kako mogu da vežbaju?

Gilmor: U skladu sa pravilima i minimalnim standardima, pritvorenicima mora biti omogućen najmanje jedan sat dnevno na svežem vazduhu – mislim da se u pravilima koristi izraz vežba napolju– ali mi dozvoljavamo najmanje jedan i po sat dnevno i u spoljašnjem dvorištu ima dovoljno prostora za trčanje, kao i košarkaški i teniski tereni. Pritvorenici takođe mogu da učestvuju jedan sat dnevno u sportskim aktivnostima koje nadgleda sportski instruktor – te se aktivnosti odvijaju u sportskoj sali u kojoj se nalaze i fitness uređaji za kardiovaskularne vežbe, što je veoma bitno ako uzmemo u obzir profil naših pritvorenika.

RSE: Šta je sa jezikom i komunikacijom?

Gilmor: Glavni jezik unutar jedinice je engleski, ali pošto neki pritvorenici ne govore engleski, naše osoblje komunicira sa njima na drugim standardnim jezicima kao što je nemački. Neki pritvorenici su počeli da uče holandski, što je maternji jezik većine zaposlenih u pritvorskoj jedinici. Imamo, takođe, i grupu za pomoć pri komunikaciji za one koji ne mogu da se samostalno sporazumevaju.

RSE: Šta će se desiti u budućnosti? Koliko će još dugo pritvorska jedinica Haškog tribunala biti u funkciji?

Gilmor: Trenutno se pripremamo za promene i sada smo na početku MICT procesa - Mehanizma za međunarodne krivične tribunale – tako da će on preuzeti aktivnosti Haškog tribunala. MICT će biti odgovoran za provođenje svih presuda. Trenutno imamo nekoliko osuđenika u jedinici 4, koji su ustvari MICT zatvorenici, dok smo mi zaduženi za pritvorenike koji čekaju suđenje ili je njihov proces i žalba u toku. Kada se Haški tribunal zatvori, svi osuđenici će biti prebačeni u druge zemlje na odsluženje kazne. Tribunal ima ugovore sa više zemalja u Evropi koje sprovode presude i te je ugovore ratifikovao i MICT.

(Prevela D.F.)

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG