Jahjaga u Briselu: Integracija severa Kosova do sledećih lokalnih izbora

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je nakon sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompujem u sredu da je namera vlasti u Prištini da tri opštine na severu Kosova do sledećih lokalnih izbora budu “uključene u poredak vlasti".

Navodeći da procesom decentralizacije u 10 od 38 kosovskih opština živi srpska većina a u jednoj turska, Jahjaga je podvukla:

"Tri opštine na severu Kosova još nisu prihvatile ovaj proces, ali činimo nastojanja da do budućih opštinskih izbora da se ove tri opštine obuhvate u sistem upravljanja koristeći prava koja ima daje Ustav i zakoni Kosova".

U toku susreta u Briselu Jahjaga i Van Rompuj su se složili da je dijalog jedini način da se pitanja između Prištine i Beograda reše.

Nakon sastanka sa predsednicom Kosova, Rompuj je kazao da je Kosovo postiglo značajan napredak ove godine, ali je zatražio dalji rad na vladavini prava, te je naglasio da se dve strane moraju baviti pitanjem severa Kosova.

Van Rompuj je na zajedničkoj konferenciji za novinare potvrdio posvećenost EU evropskoj perspektivi Kosova i izrazio zahvalnost predsednici Jahjaga na njenim ličnim naporima na tom putu.

“Godina 2012. je bila veoma produktivna godina u odnosima EU i Kosova. Poduzeti su novi kvalitetni koraci, kao što je početak dijaloga o vladavini prava, te o viznoj liberalizici i pripremi Studije izvodljivosti za postizanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Poslednji rezultati su ohrabrujući i dokazuju da je Kosovo napredovalo na putu EU. Ali još uvek predstoji rad. EU očekuje od Kosova rad na vladavini prava, u javnoj administraciji, te na izbornim reformama i integraciji zajednica“, kazao je Rompay.

Dijalog jedini put

Rompuj i Jahjaga razgovarali su i o o poslednjim dešavanjima u regionu, uključujući potrebu normalizacije odnosa Prištine i Beograda. Rompuj je zatražio da se Priština i Beograd bave pitanjem severa.

“Dijalog je već pokazao svoje rezultate. Sertifikat su dobile 73 univerzitetske diplome, kopija matične knjige je na putu, a režim ličnih karata omogućava putovanje u i iz Srbije. Naš zajednički izazov je da osiguramo da se svi sporazumi postignuti u dijalogu Pristine i Beograda implementiraju, naročito oni koji se tiču prelaza i regionalne saradnje. Strane se takođe trebaju baviti pitanjem situacije na severu Kosova, radi koristi svih ljudi koji tamo žive. Verujem da je dijalog najbolji način da se postigne napredak i osigura stabilnost u regionu što je naš prvenstven cilj“, kazao je on.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je naglasila da Kosovo nije zadovoljno implementacijom postignutih sporazuma u dijalogu Prištine i Beograda, te je zatražila od EU da pronađe mehanizme nadgledanja i garantovanja ovih sporazuma.

„Mi očekujemo od Republike Srbije da normalizuje odnose sa Republikom Kosovo, jer ovo je u interesu obeju zemalja i naših građana. Ovo je jedan faktor mira i stabilnosti koji neposredno utiče na rasturanje paralelnih struktura i eliminaciju kriminalnih struktura u tri opštine na severu Kosova. Dijalog između Kosova i Srbije jeste jedini put za rešenje svih pitanja, kako bismo se zajedno, pomažući jedan drugog, kretali u pravcu evropsko­atlantskih integracija“, kazala je Jahjaga.

Predsednica Kosova sastala se i sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i još jednom istakla da Beograd i Priština sva pitanja treba da rešavati kroz "dobrosusedske odnose". Ona je ponovila da za sever Kosova nema autonomije, niti posebnog statusa, jer je to sastavni deo Kosova

Barozo je podvukao da je "važno da Kosovo bude konstruktivno angažovano u dijalogu sa Srbijom, uz posredovanje EU".

"Svi smo zainteresovani da se nađu trajna rešenja praktičnih pitanja što će odrediti kako napredak Prištine, tako i Beograda prema EU", rekao je Barroso.

Predsednik Evropske komisije je dodao da su on i predsednica Jahjaga razmotrili nastojanja "da se priđe lokalnim zajednicama na severu Kosova" i ukazao da je "bitno da politički lideri Kosova preduzmu korake da se izgradi poverenje kroz uključivanje svih strana".

Prećutni dogovor

Ali, vratimo se integraciji severnih opština. Na reči kosovske predsednice Atifete Jahjage da je namera Prištine da tri opštine na severu Kosova do sledećih lokalnih izbora budu uključene u poredak vlasti Kosova, ovako je u izjavi za RSE reagovao Oliver Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo odlazeće vlade:

“Godinu dana je dosta dug period i u tom periodu se može svašta događati ali o tome sigurno neće odlučivati Atifete Jahjaga ili bar neće sama. Prema tome, ako je to plod dogovora između vlasti Srbije i vlasti Kosova i Metohije onda se može očekivati neko konstruktivno rešenje. Ako je to jednostrano rešenje, onda može očekivati samo reakciju Srba.”


Inače, Međunarodna upravljačka grupa koja je nadgledala nezavisnost Kosova, prethodno je donela odluku o okončanju nadgledanja. U septembru se očekuje i zatvaranje međunarodne civilne kancelarije koja je na Kosovu od proglašenja nezavisnosti.

Okončanje nadgledanja nezavisnosti bez integracije severa Kosova u Prištini je podiglo mnoga pitanja i dileme. Shpend Kursani iz kosovskog Instituta za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) kaže da ostavljanje po strani sever zemlje s obzirom da se u tom delu nije sproveo Ahtisarijev plan predstavlja jedan prećutni dogovor domaćih i međunarodnih zvaničnika, a kako bi se to pitanje potom našlo na stolu razgovora tokom sledećeg dijaloga Kosova i Srbije.

“To podrazumeva dogovor međunarodne zajednice da se pitanje severa treba rešiti političkim razgovorima Kosova i Srbije pošto Vlada Kosova svojim dosadašnjim delovanjem nije ostavila utisak ili nadu za rešenjem, osim to da se o pitanju severa razgovara sa Srbijom. To zapravo znači da taj deo neće biti deo Kosova onako kako je predviđeno prilikom proglašenja nezavisnosti Kosova”, kazao je Kursani.

Sadri Ferati, bivši ministar lokalne samouprave koji se dugo vremena bavio pitanjem severa, pak kaže da okončanje nadgledanja nezavisnosti nije povezano sa obavezama kosovskih institucija u uspostavljanju vlasti u tom delu.

“Institucije moraju nastaviti sa radom, u prvom redu sa međunarodnim misijama ali i sa Briselom kako bi se izvršio veći pritisak nad Beogradom, a kako bi se polako uspostavila komunikacija, dijalog sa građanima i stvorili uslovi za održavanje slobodnih izbora i formiranje legitimnih lokalnih institucija u Mitrovici i u tri opštine na severu”, kazao je Ferati.