Uzimajući istorijsku pozadinu u obzir, svi moraju shvatiti da je jedini način da se ide napred - da se postigne zajednički jezik Beograda i Prištine, što će dovesti do pomirenja i sigurnosti za sve, izjavio je u intervjuu za RSE generalni sekretar Saveta Evrope Thorbjørn Jagland.
On je istakao da rezolucija o Kosovu usvojena u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope predviđa direktne kontakte ove organizacije sa kosovskim vlastima, ali je dodao da to ne menja statusno neutralni položaj, već da se tako nešto može desiti samo u kontekstu dijaloga Prištine i Beograda i na osnovu Rezolucije 1244.
Jagland: Da, ali mislim da obe strane trebaju bite zadovoljne ovim, i smatram da ovo trebamo staviti u kontekst konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine koji je u toku. Mi u Savetu Evrope možemo doprineti na konstruktivan način, održavajući kontakte sa obe strane, posebno tako što ćemo nastaviti sa nekoliko važnih projekata koje imamo sa Evropskom unijom. Takođe, sad ćemo moći upotrebiti i neka od naših nadzornih tela na Kosovu, što će biti veoma važno za građane Kosova, ali i za Beograd.
Jagland: Ovaj novi korak sa naše strane mora se posmatrati u kontekstu statusno neutralnog položaja i na osnovu Rezolucije 1244. To ne želimo promeniti. Sa druge strane, za nas je važno da imamo direktne kontakte sa pravim ljudima iz kosovskih vlasti kako bi sproveli neke projekte koji su važni za obe strane. I, ukoliko upotrebimo neka od naša nadzorna tela na Kosovu, naravno je da trebamo direktno da komuniciramo sa vlastima. Ovo ne menja statusno neutralni položaj. To se jedino može desiti u kontekstu dijaloga Prištine i Beograda i na osnovu Rezolucije 1244. Savet Evrope je uvek bio građan na osnovu odluka u UN-u, kada je u pitanju državnost novih članica.
Jagland: Da, mislim da je to dobar pristup. Prema tome, svako se treba okrenuti dijalogu Prištine i Beograda, jer što je to jedini način. Trebaju se poduzeti praktični koraci, iskoristiti potrebno vreme, i ne treba da se stvari guraju više nego što obe strane mogu prihvatiti. Trenutno postoji klima saradnje i mi ne želimo da uradimo išta što bi škodilo ovoj pozitivnoj klimi.
Jagland: Kada je u pitanju Konzulat u Strazburu, to je pitanje vlasti u Francuskoj i na Kosovu. To nema veze sa Savetom Evrope. Naravno oni će komunicirati sa nama, ali to je nešto drugo. Nisam čuo o toj aplikaciji. Njome ćemo se baviti kada bude stigla. To zavisi šta će odlučiti države članice o tome. Ali, moj utisak je da postoji jasna većina u delegacijama koje žele da vide dalji tok dijaloga i kakav će biti krajnji rezultat toga.
Jagland: Jedno pitanje koje je bilo veoma važno za njih, uključujući i Srbe, je to da mi radimo na očuvanju verskih objekata i istorijskih spomenika u tom delu Evrope. Znamo koliko je to važno za većinu građana. Radili smo na obrazovanju. A za građane na Kosovu je takođe važna naša upotreba nadzornih tela, kako bi monitorisali situaciju ljudskih prava. Ovo je veoma važno za obične građane, kao što je to slučaj u celoj Evropi.
Jagland: Biće mnogo takvih problema. Takođe se moramo pripremiti na provokacije i ostale probleme. Ali, želeo bih da apelujem na sve strane da poštuju veru jedni drugima, spomenike i bogomolje, i da se uzdrže od upotrebe akcija koje mogu biti shvaćene kao provokacije. Da ne upotrebljavaju verske objekte ili spomenike u političke ili verske svrhe. Jako je važno da se takva poruka pošalje od svih međunarodnih aktera. Jako je lako isprovocirati komšiju iz druge verske pripadnosti, ali je veoma teško da se situacija ponovo smiri. Prema tome, nemojte dozvoliti ljudima da koriste religiju ili verske objekte, istorijske spomenike, radi stvaranja napetosti. To je veoma opasno, naročito na Balkanu.
Jagland: Ovo je u rukama EULEX-a. Mi nemamo pravo istrage i to rade oni koji to imaju. Ne znam dokle se stiglo, ali je veoma važno da je istraga u toku jer su to takođe mere izgradnje poverenja – da se sazna šta se desilo u prošlosti i šta se dešava sada. Veoma je teška istraga jer mnogi ljudi u regionu, ali i vani, mogu biti uključeni u tome.
Jagland: Već postoji sankcija na snazi, a ona je da je sprovođenje presude Sejdić-Finci preduslov za Sporazum o pridruživanju sa EU. Apsolutno je neophodno da se to desi pre sledećeg zasedanja Parlamentarne Skupštine. Ne mogu da predvidim da će međunarodna zajednica priznate nove izbore za Parlament na osnovu trenutnog Ustava koji isključuje puna prva za sve ljude koji žive u Bosni i Hercegovini. Mi ćemo nastaviti sa insistiranjem na tome u dogledno vreme pre izbora.
Jagland: Da nastave dijalog sa Beogradom, i obrnuto. Imajući istorijsku pozadinu ovog sukoba, svi moraju shvatiti da je jedini način za napred je da se postigne zajednički jezik. To će dovesti do neophodnog pomirenja i bezbednosti za sve ljude koji žive tamo, uključujući i Srbe na severu ali i za sve Kosovare. Pravo pomirenje i bezbednost se ne mogu postići bez dogovora obe stranje. To je jedini način. Moramo imati na umu šta se desilo u tom delu. Potrebno je vreme da se prevaziđu negativne tenzije među ljudima. Ali, upotrebite vreme, koristite se pragmatičnim pristupima i pronađite konkretna rešenja za bezbednost svih.
On je istakao da rezolucija o Kosovu usvojena u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope predviđa direktne kontakte ove organizacije sa kosovskim vlastima, ali je dodao da to ne menja statusno neutralni položaj, već da se tako nešto može desiti samo u kontekstu dijaloga Prištine i Beograda i na osnovu Rezolucije 1244.
RSE: I Kosovo i Srbija su pozdravili usvojenu rezoluciju i preporuke sa zasedanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope u utorak. Izgleda da su obe strane bile zadovoljne time. Da li Kosovo ima razloga za to?
Jagland: Da, ali mislim da obe strane trebaju bite zadovoljne ovim, i smatram da ovo trebamo staviti u kontekst konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine koji je u toku. Mi u Savetu Evrope možemo doprineti na konstruktivan način, održavajući kontakte sa obe strane, posebno tako što ćemo nastaviti sa nekoliko važnih projekata koje imamo sa Evropskom unijom. Takođe, sad ćemo moći upotrebiti i neka od naših nadzornih tela na Kosovu, što će biti veoma važno za građane Kosova, ali i za Beograd.
RSE: Vi ste prethodno predložili, kao što je i gospodin Von Sydow istakao u usvojenom izveštaju, interakciju i direktan kontakt između zvaničnika Saveta Evrope i vlasti na Kosovu, a kada je u pitanju sprovođenje programa i aktivnosti Saveta Evrope. Zvaničnici na Kosovu smatraju da ovo predstavlja korak bliže za Kosovo ka članstvu u Savetu Evrope.
Jagland: Ovaj novi korak sa naše strane mora se posmatrati u kontekstu statusno neutralnog položaja i na osnovu Rezolucije 1244. To ne želimo promeniti. Sa druge strane, za nas je važno da imamo direktne kontakte sa pravim ljudima iz kosovskih vlasti kako bi sproveli neke projekte koji su važni za obe strane. I, ukoliko upotrebimo neka od naša nadzorna tela na Kosovu, naravno je da trebamo direktno da komuniciramo sa vlastima. Ovo ne menja statusno neutralni položaj. To se jedino može desiti u kontekstu dijaloga Prištine i Beograda i na osnovu Rezolucije 1244. Savet Evrope je uvek bio građan na osnovu odluka u UN-u, kada je u pitanju državnost novih članica.
RSE: Smatrate da bi dve strane trebale da razgovaraju o tome ili, kako je Štefan Fule rekao u Savetu Evrope u četvrtak, dve strane trebaju da normalizuju odnose a kako jedna drugu ne bi blokirale na putu integracija?
Jagland: Da, mislim da je to dobar pristup. Prema tome, svako se treba okrenuti dijalogu Prištine i Beograda, jer što je to jedini način. Trebaju se poduzeti praktični koraci, iskoristiti potrebno vreme, i ne treba da se stvari guraju više nego što obe strane mogu prihvatiti. Trenutno postoji klima saradnje i mi ne želimo da uradimo išta što bi škodilo ovoj pozitivnoj klimi.
RSE: Kosovski zvaničnici su međutim najavili da će uskoro podneti aplikaciju, najavljuje se otvaranje Generalnog konzulata u Strazburu. šta se može desiti ukoliko Kosovo sutra podnese aplikaciju za članstvo Savetu Evrope?
Jagland: Kada je u pitanju Konzulat u Strazburu, to je pitanje vlasti u Francuskoj i na Kosovu. To nema veze sa Savetom Evrope. Naravno oni će komunicirati sa nama, ali to je nešto drugo. Nisam čuo o toj aplikaciji. Njome ćemo se baviti kada bude stigla. To zavisi šta će odlučiti države članice o tome. Ali, moj utisak je da postoji jasna većina u delegacijama koje žele da vide dalji tok dijaloga i kakav će biti krajnji rezultat toga.
RSE: Da se vratimo nazad vašim aktivnostima i programima na Kosovu. šta Kosovari mogu očekivati od toga? Kakve su njihove koristi?
Jagland: Jedno pitanje koje je bilo veoma važno za njih, uključujući i Srbe, je to da mi radimo na očuvanju verskih objekata i istorijskih spomenika u tom delu Evrope. Znamo koliko je to važno za većinu građana. Radili smo na obrazovanju. A za građane na Kosovu je takođe važna naša upotreba nadzornih tela, kako bi monitorisali situaciju ljudskih prava. Ovo je veoma važno za obične građane, kao što je to slučaj u celoj Evropi.
RSE: Pomenuli ste dijalog Kosova i Srbije. Izgleda da se postiže uspeh kada je u pitanju postizanja sporazuma, što je i komesar Štefan Fule u četvrtak kazao. Međutim, ima problema na terenu. Primera radi, Srbi su u petak blokirali kolonu EULEX-a i kosovskih carinika koji su se kretali prema jednom od prelaza na severu. Gume su bile zapaljene, učenici iz škola su izvedeni na barikade. Kako se Srbija treba ponašati sa Srbima na severu Kosova?
Jagland: Biće mnogo takvih problema. Takođe se moramo pripremiti na provokacije i ostale probleme. Ali, želeo bih da apelujem na sve strane da poštuju veru jedni drugima, spomenike i bogomolje, i da se uzdrže od upotrebe akcija koje mogu biti shvaćene kao provokacije. Da ne upotrebljavaju verske objekte ili spomenike u političke ili verske svrhe. Jako je važno da se takva poruka pošalje od svih međunarodnih aktera. Jako je lako isprovocirati komšiju iz druge verske pripadnosti, ali je veoma teško da se situacija ponovo smiri. Prema tome, nemojte dozvoliti ljudima da koriste religiju ili verske objekte, istorijske spomenike, radi stvaranja napetosti. To je veoma opasno, naročito na Balkanu.
RSE: Parlamentarna Skupština Saveta Evrope je ove nedelje takođe usvojila preporuke za nacrt Konvencije u borbi protiv trgovine organima. Čuli smo da su mnogi poslanici pominjali Kosovo, izveštaj Dicka Martyja i istragu navoda. Koliko je postignuto do sada na istrazi?
Jagland: Ovo je u rukama EULEX-a. Mi nemamo pravo istrage i to rade oni koji to imaju. Ne znam dokle se stiglo, ali je veoma važno da je istraga u toku jer su to takođe mere izgradnje poverenja – da se sazna šta se desilo u prošlosti i šta se dešava sada. Veoma je teška istraga jer mnogi ljudi u regionu, ali i vani, mogu biti uključeni u tome.
RSE: Tokom zimskog zasedanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope čuli smo i potrebu za sprovođenjem presude Sejdić Finci u Bosni, čak i nakon izjava da postoji rizik da se rezultati izbora u Bosni i Hercegovini neće priznati u slučaju nesprovođenja, bh. lideri još uvek ne poduzimaju konkretne korake. Da li mislite da međunarodna zajednica treba poduzeti druge vrste sankcija kako bi se postigao napredak po tom pitanju?
Jagland: Već postoji sankcija na snazi, a ona je da je sprovođenje presude Sejdić-Finci preduslov za Sporazum o pridruživanju sa EU. Apsolutno je neophodno da se to desi pre sledećeg zasedanja Parlamentarne Skupštine. Ne mogu da predvidim da će međunarodna zajednica priznate nove izbore za Parlament na osnovu trenutnog Ustava koji isključuje puna prva za sve ljude koji žive u Bosni i Hercegovini. Mi ćemo nastaviti sa insistiranjem na tome u dogledno vreme pre izbora.
RSE: Na kraju, koja je vaša poruka političarima na Kosovu?
Jagland: Da nastave dijalog sa Beogradom, i obrnuto. Imajući istorijsku pozadinu ovog sukoba, svi moraju shvatiti da je jedini način za napred je da se postigne zajednički jezik. To će dovesti do neophodnog pomirenja i bezbednosti za sve ljude koji žive tamo, uključujući i Srbe na severu ali i za sve Kosovare. Pravo pomirenje i bezbednost se ne mogu postići bez dogovora obe stranje. To je jedini način. Moramo imati na umu šta se desilo u tom delu. Potrebno je vreme da se prevaziđu negativne tenzije među ljudima. Ali, upotrebite vreme, koristite se pragmatičnim pristupima i pronađite konkretna rešenja za bezbednost svih.
