Dostupni linkovi

logo-print

Izvor tajnih informacija: Američka vlada uništava privatnost


Edvard Snouden

Edvard Snouden

Edvard Snouden (Edward Snowden), dvadesetdevetogodišnji Amerikanac, koji je radio za Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA) i CIA-u, priznao je da je dostavio medijima informaciju o tajnom američkom programu nadgledanja Interneta.

On je kazao da se odlučio na taj korak jer vlast u njegovoj zemlji postaje sve neodgovornija i gradi mašineriju koja špijunira svakog Amerikanca.

“Smatram da javnost zaslužuje objašnjenje motiva za delovanje ovih ljudi koje je u suprotnosti sa demokratskim modelom. Podrivanje moći izabranih predstavnika naroda je opasno po demokratiju”, ističe Snouden.

U utorak su svetski mediji javili da je Snouden nestao iz hotela u Hong Kongu odakle je objavio tajne informacije i da se ne zna gdje se nalazi.

Na osnovu informacija dobijenih od Snoudena, “Vošington post” (The Washington Post) i “Gardijan” (Guardian) objavili su storije kako američke službe bezbednosti prate telefonske pozive preko provajdera “Verajzon” (Verizon), i prikupljaju podatke sa Interneta koji cirkulišu preko velikih kompanija, kao što su “Gugl” (Google) i “Fejsbuk” (Facebook).

Snouden negira tvrdnje da su ovi programi bezbedni.

“Svaki analitičar može da dođe u posed bilo koje informacije bilo gde. Kada će ova komunikacija biti presretnuta zavisi od mreže senzora i ovlašćenja koje određeni analitičar ima. Nemaju svi analitičari mogućnost da dođu u posed svake informacije. Međutim, sedeći za svojim radnim stolom, ja imam ovlašćenja da prisluškujem svakoga, od vas ili vašeg računovođe, do federalnog sudije ili čak predsednika SAD ako znam njegov lični e-mail”, naglašava Snouden.

Visoki evropski zvaničnici tražiće na predstojećem transatlantskom ministarskom samitu, odgovore svojih američkih sagovornika o spornom programu nadzora koji sprovode SAD.

Nemačka kancelarka Angela Merkel će o tome razgovarati s američkim predsednikom Barakom Obamom kada bude došao u Berlin sledeće nedelje.

Evropska komisija saopštila je u ponedeljak da je zabrinuta zbog uticaja tih američkih programa na privatnost građana EU i da je problem privatnosti podataka već iznela evropska komesaraka za pravdu Vivijen Reding u razgovorima s američkim kolegama.

"Ovaj slučaj pokazuje da jasan pravni okvir za zaštitu ključnih podataka nije luksuz ili ograničenje, već temeljno pravo", rekla je Reding povodom programa nadzora.

Nemačko ministarstvo pravde saopštilo je da je u kontaktu s američkim vlastima kako bi se razjanili detalji i utvrdilo da li je došlo do ugrožavanja prava nemačkih građana.
Prema njegovim rečima, NSA je stalno lagala Kongres u svom izveštajima.

"Skupljamo više digitalnih podataka o komunikacijama Amerikanaca, nego što to činimo kod Rusa", kazao je Snouden, dodajući da SAD špijuniraju skoro sve zemlje.

Britanski “Gardijan” je objavio 9. juna Snoudenovo ime na njegov zahtev. Objavio je takođe intervju sa njim iz Hong Konga, gde se veruje da je došao 20. maja nakon što je uzeo tronedeljno bolovanje da bi primio terapiju protiv epilepsije, koja mu je dijagnostikovana prošle godine.

Odseo je u hotelu iz koga nije izlazio jer je bio zabrinut da ga američke službe špijuniraju. Zato je, kako kaže, prekrio vrata hotelske sobe sa jastucima, kako bi sprečio prisluškivanje. Glavu i laptop prekrivao je ogromnom crvenom kapuljačom kada je unosio šifru kako bi sprečio skrivene kamere da ga otkriju.

"Svestan sam da ću propatiti zbog svog postupka. Ne očekujem da će mi se dogoditi išta dobro. Najviše se plašim da će krenuti na moju porodicu, prijatelje, devojku, svakoga sa kim sa bio u vezi”, kazao je Snouden. On ne isključuje mogućnost da završi u američkom zatvoru, jer ne može "krenuti protiv najmoćnijih obaveštajnih agencija u svetu a ne prihvatiti da to nosi rizik. Ipak, verujem da će ishod za Ameriku biti pozitivan, bez obzira šta se meni dogodi. Ne očekujem da ponovo vidim svoju kuću, iako bih voleo to", istakao je Snouden.

Važnije stvari od novca

Piter (Peter) King, član Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma Kongresa SAD, zatražio je u nedelju da Snouden bude “pod hitno izručen”. Međutim, ekstradicija bi bila složen poduhvat po Vašington, s obzirom na dužinu i nepredvidivost procedure. Istovremeno, kineske vlasti mogu ga odvedu na ispitivanje, s obzirom da je dragocen izvor informacija. Moguća je i opcija da ga američke vlasti na silu krišom prebace na svoju teritoriju.
Piter King

Piter King


Ubrzo posle Snoudenovog priznanja, američko ministarstvo pravde je saopštilo da je započelo krivičnu istragu oko neovlašćenog objavljivanja tajnih informacija u pomenutom slučaju.

CIA je odbila da komentariše Snoudenove navode. Američki zvaničnici ističu da je objavljivanje ovih informacije neodgovorno i opasno.

U petak, 7. juna, predsednik Barak (Barack) Obama branio je metode u borbi protiv terorizma, ističući da Amerikanci treba da učine “određene izbore” u traženju balansa između privatnosti i bezbednosti.

Obama i ostali zvaničnici ističu da se ovi programi striktno kontrolišu i odobrio ih je Kongres.

“Gardijan” piše da je Snouden radio četiri godine za Nacionalnu bezbednosnu agenciju, kao službenik različitih kompanija, uključujući “Buz Hamilton i Del” (Booz Hamilton and Dell), a koje je angažovalo Ministarstvo odbrane.

Snouden je radio u kancelariji NSA na Havajima gde je presnimio tajna dokumenta.

“Ne želim da živim u društvu u kome se događaju takve stvari u kome se snima sve što kažem. Moj jedini motiv je bio da informišem javnost šta se radi protv nje i to u njeno ime”.

Uprkos motivima koje navodi, postavlja se pitanje zašto se Snouden odlučio na ovaj korak, odričući se lične slobode i privilegovanog životnog stila. Naime, on kaže da je živeo veoma udobno, ukljućujući godišnju platu od 200 hiljada dolara i devojku sa kojom je živeo u kući na Havajima.

“Postoje važnije stvari od novca. Da su mi pare bile motiv, mogao sam da prodam ove dokumente bilo kojoj zemlji i postanem veoma bogat. Spreman sam da sve to žrtvujem jer ne mogu čiste savesti da dozvolim da američka vlada uništava privatnost, slobodu Interneta kao i osnovne ljudske slobode širom sveta sa ovom ogromnom mašinerijom za nadzor koju tajno konstruiše”.

Snouden ističe da se rukovodio pre svega principima. “Vlada je prigrabila moć na koju nema pravo. Nema javnog nadzora. Kao rezultat, ljudi poput mene imaju slobodu da idu dalje nego što je dozvoljeno”.

On je 2003. godine bio regrutovan u američkoj armiji i započeo je obuku za specijalne snage. “Želeo sam da se borim u Iraku jer sam osećao obavezu kao ljudsko biće da pomognem tamošnjem narodu da se oslobodi represije”.

Snouden ističe da su mu se ubrzo raspršile iluzije oko ratnih ciljeva.

“Većina oficira koja nas je trenirala više nas je podsticala na ubijanje Arapa, nego da bilo kome pomognemo”.

Otpušten je iz armije, nakon što je slomio obe noge u nesreći na treningu.

U video intervjuu, Snouden je izrazio nadu da će mu Island, za koji kaže da visoko vrednuje slobodu Interneta, dati azil.

Snoudenovo objavljivanje državnih tajni spada među najveće u američkoj istoriji poput onoga što su uradili Denijel Elsberg (Daniel Ellsberg) i Bredli Mening (Bradley Manning).
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG