Dostupni linkovi

logo-print

Izveštaj Evropske komisije o napretku država Balkana

  • RSE

U redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji (EU), kada je reč o državama Balkana, najoštrije ocene odnose se na Makedoniju. U odnosu na BiH ukazuje se na strukturalne probleme koji koče razvoj države, dijalog Kosova i Srbije ostaje prioritet za obe zemlje, dok se od Crne Gore traži puna informacija o izbornim dešavanjima.

Bosna i Hercegovina:

“Značajni napori u sprovođenju reformi orijentisanih ka priključenju EU moraju biti nastavljeni, kako bi bili razrešeni duboko ukorenjeni struktruralni problemi koji su kočili razvoj ove zemlje, uključujući socio-ekonomske uslove”, stoji u oceni EK. Jačanje vladavine prava i državne administracije na svim nivoima, a u skladu sa evropskim standardima, kao i dalji napredak u saradnji između svih nivoa vlasti, i dalje predstavljaju prioritet. Ukazano je da je Ustav BiH i dalje u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, shodno presudi u slučaju Sejdić-Finci. Takođe, stoji i da protokol o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pokrenut jula 2016. treba da bude potpisan. Na polju borbe protiv korupcije ukazuje se na izvesni napredak postignut na polju poboljšanja međusektorske saradnje istražnih agencija, a uz to nadležni se pozivaju na postizanje pravnog rešenja za slučajeve praćenja i zastrašivanja novinara.

Crna Gora:

Uz ocenu da su pregovori o priključenju EU napredovali, u mišljenju je navedeno da su oktobarski parlamentarni izbori “obavljeni na transparentan način uz više učesnika”. Kaže se da je atmosfera bila takmičarska, uz generalno poštovanje osnovnih sloboda. Dodata je konstatacija: “Od relevantnih državnih institucija očekuje se da brzo i transparentno istraže navodne nepravilnosti u proceduri, obavljena hapšenja i privremeno zatvaranje dve mobilne komunikacijske platforme” - sve se dogodilo u toku izbornog dana. Sugeriše se nužnost za postizanjem više rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. “U decembru 2015. godine Crna Gora je dobila poziv za priključivanje NATO-u, što je značajno dostignuće”, podvučeno je u oceni EK.

Srbija:

“Nakon vanrednih izbora u aprilu, program nove srpske Vlade uključio je priključivanje EU kao svoj prioritetni cilj”, ocena je EK. Konstatuje se da je potrebno da Srbija produbi svoj angažman u dijalogu sa Kosovom, uključujući i primenu svih postignutih dogovora. Uz konstataciju da je liderska uloga Srbije u regionu od značaja za očuvanje regionalne stabilnosti, kaže se i da je Srbija učinila značajne korake ka tom cilju koji vode ka otvaranju prva četiri poglavlja u pristupnim pregovorima, uključujući vladavinu prava i normalizaciju njenih odnosa sa Kosovom. “Ukupna brzina pristupnih pregovora zavisiće posebno od održivog napretka u ove dve oblasti”, navodi se u mišljenju u kom se pozdravljaju ekonomske reforme uz ocenu da daju dobre rezultate, a sugeriše se i nužnost odstranjivanja političkog uticaja na pravosuđe. Uz to jasno se navodi da korupcija ostaje ozbiljan problem i da napori u borbi protiv nje tek treba da daju značajnije rezultate. U delu o osnovim pravima podvlači se ocena o medijskim slobodama: “Nije bilo napretka u poboljšanju uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja.”

Kosovo:

Komisija pozdravlja stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od 1. aprila 2016. godine, jer isti predstavlja sveobuhvatan okvir za bliže političke i ekonomske odnose između EU i Kosova. Kosovo je preduzelo značajne korake ka ispunjavanju zahteva vezanih za liberalizaciju viznog režima, ali se sugeriše i da politički akteri moraju da pronađu način da prevaziđu produžavanje političke pat pozicije. Dijalog sa Srbijom ostaje na listi prioriteta, pa je navedno da je “Neophodno da Kosovo produbi svoj angažman u dijalogu sa Srbijom, uključujući implementaciju svih sporazuma.” Pohvaljuju se napori učinjeni na Kosovu sa ciljem gonjenja odgovornih za korupciju na najvišem nivou, te se ukazuje na zabrinjavajuće primere pretnji novinarima.

Makedonija:

“Ostaje zabrinutost zbog državnog zastoja koji ima negativan uticaj na funkcionisanje demokratskih institucija i ključnih društvenih oblasti”, navedeno je u mišljenju EK. Podvlači se nužnost da država u potpunosti primeni dogovor u Pržinu, te da obezbedi kredibilan izborni proces u odnosu na decembarske vanredne parlamentarne izbore. Posebno se ističe: “Napori specijalnog tužioca da uspostavi zakonski okvir, moraju biti podržani, a Parlament mora da utvrdi političku odgovornost za aferu prisluškivanja i njegovu sadržinu.” Kaže se i da je potrebno nadograditi poverenje sa Grčkom, na osnovu nedavno ostvarenog napretka, te preduzeti odlučne korake potrebne za rešavanje “pitanja imena”.

Albanija:

"Albanija je nastavila stabilan napredak u smeru ispunjavanja pet ključnih prioriteta za otvaranje pregovora o prijemu", ocenjuje EK. Ključni ustavni amandmani jednoglasno su usvojeni u julu 2016., što označava početak detaljnih i sveobuhvatnih reformi pravosudnog sistema. Ovaj proces će obuhvatiti opširnu reevaluaciju sudija i tužilaca. Reforma državne administracije se sprovodi dosledno. Nastavljen je rad na uspostavljanu baze podataka o istragama koje su u toku, procesima i presudama u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Osnovna ljudska prava i dalje se poštuju, kako ocenjuje EK, u čitavoj zemlji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG