Dostupni linkovi

logo-print

Izručenje Gorjačeva važno za proces u Moskvi


Ilya Goryachev

Ilya Goryachev

Slučaj Ilije Gorjačeva, koji je u Moskvi optužen za teška krivična dela, u Srbiji je rešen odlukom Apelacionog suda da se osnivač desničarskog pokreta “Ruski obraz” izruči Rusiji. Ta organizacija poslednjih godina održavala je jake veze sa srpskim ultradesničarima.

U obrazloženju suda navodi se da su se uslovi za izručenje Ilije Gorjačeva stekli zbog vođenja krivičnog postupka za organizovanje ekstremističke zajednice, razbojništva, ubistva i trgovine oružjem i eksplozivom, ali datum ekstradicije neće biti saopšten iz bezbednosnih razloga.

Jovan Bajford, profesor na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji, rekao je za RSE da je ta odluka svakako dobra.

“Zapravo, Rusija ima veći problem nego Srbija sa tom vrstom rasističkih ispada i ubistava koji su suština onoga za šta se tereti Ilija Gorjačev. Lekcija koja u Srbiji iz ovoga može da se izvuče jeste zapravo saznanje o tome šta se dešava ako društvo desničarskim pokretima, koji su u suštini nasilni, dozvoli da nesmetano funkcionišu. Jer onoga trenutka kada oni shvate da im se ta vrsta delatnosti dozvoljava to može da eskalira u jednu mnogo veću vrstu nasilja”, kaže Bajford.

Ilija Gorjačev uhapšen je u maju Beogradu na osnovu poternice Interpola, koja je usledila po zahtevu Rusije jer se članovima organizacija čiji je on bio inspirator sudi za najteže zločine.

Između ostalog, ruske vlasti istražuju grupu Vojna organizacija ruskih nacionalista - BORN čiji se članovi sumnjiče da su učestvovali u ubistvu osmoro ljudi, mahom antifašista i imigranata, kao i sudije Eduarda Čuvasova.

Alexander Verkhovsky, iz moskovske nevladine organizacije SOVA koja se bori protiv ekstremizma, kaže za RSE da je izručenje Ilije Gorjačeva veoma važno zbog sudskog procesa koji je pokrenut u Moskvi.

„Ruski Obraz bio je političko krilo nasilnih neonacističkih grupa. Zato je važno da se u Rusiji nastavi istraga i sprovede suđenje osumnjičenima. Ilija Gorjačev, ja to pretpostavljam, nije lično učestvovao u nekim ozbiljnim nasilnim akcijama. Ali Ruski Obraz, u suštini, bio je neka vrsta kišobrana za nekoliko manjih inicijativa, od kojih su neke ilegalne, uključujući i veze sa nasilnim i neonacističkim grupama. Dakle, ovde se ne radi o tome da je konkretno ta organizacija počinila nešto ozbiljno protivzakonito, ali je jasno da je reč o mreži koja je povezana sa ubistvima i drugim sličnim zlodelima“, navodi Verkhovsky.

Advokati Ilije Gorjačeva u obraćanju medijima u Beogradu nedavno su ustvrdili da su optužbe u Rusiji iskontruisane iz političkih razloga, dok su od vlasti u Beogradu zatražili da spreče izručenje.

Koreni saradnje

Ilija Gorjačev je bio u centru pažnje i pre nekoliko godina, kada su u Moskvi ubijeni poznati advokat Stanislav Markelov i novinarka Anastasia Baburova. Ruske vlasti pronašle su počinioce i saopštile da se radi o ljudima iz bližeg okruženja Ilije Gorjačeva.

Osim privremenog utočišta pre hapšenja, kako su pisali mediji, Gorjačev je u Srbiji početkom dvehiljaditih inspiraciju za osnivanje Ruskog Obraza pronašao u srpskom pokretu Obraz, desničarskoj organizaciji koju je Ustavni sud Srbije zabranio.

Veze ruskih i srpskih desničarskih pokreta začete su tokom devedesetih godina prošlog veka, podseća Jovan Bajford, kada su predstavnici ruske desnice održavali bliske kontakte sa nacionalistima u Srbiji i Republici Srpskoj.

“Motiv za tu saradnju svakako je bio nekakav opšti panslavenski sentiment, ali i fascinacija ruskih nacionalista srpskim nacionalisitčkim projektom u vreme kada je kod njih vladala velika ozlojeđenost zbog relativno slabe međunarodne pozicije Rusije u vreme vladavine Borisa Jeljcina. Tako da su ruski nacionalisti u to vreme idealizovali ono što se dešavalo u Srbiji i u Bosni”, navodi Bajford.

Alexander Verkhovsky kaže da su koreni saradnje srpskih i ruskih ekstremnih desničara najjači bili upravo devedesetih.

“Mnogi ruski nacionalisti učestvovali su u ratu u Bosni kao dobrovoljci. Neki od njih bili su u ratnim akcijama, dok su se drugi samo obreli tu i vratili u Rusiju bez da su videli ratište. Za ruske nacionaliste sredinom devedesetih rat u Bosni bio je neka vrsta polja na kom su se dokazivali u borbi protiv Zapada, i jasno je da su za dolazak verovatno imali vezu sa tadašnjim srpskim vlastima. Od kada se rat završio, takva vrsta veze za njih je postala sve manje važna”, kaže Verkhovsky.

Posle 2000. godine saradnja ruskih i srpskih ultradesničara nastavljena je pre svega kroz novonastale pokrete poput Obraza i njegovih brojnih pandana u Rusiji.
Jovan Bajford kaže da nije teško zaključiti kako su takve organizacije opstale i posle demokratskih promena u Srbiji.

“Ono što njih održava na margini društva jesu veze koje uspevaju da ostvare sa predstavnicima državnih struktura i meinstrim institucija. Obraz je u Srbiji uspevao da radi to što radi proteklih deset godina zbog toga što su ga konzistentno branili predstavnici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije. Oni su sa njima učestvovali u brojnim zajedničkim manifestacijama kao što su protesti u odbranu Radovana Karadžića ili obeležavanja godišnjice početka NATO bombardovanja. Istu tu vrstu veze između desničarskih pokreta i meinstrim institucija nalazimo i u Rusiji”, konstatuje Bajford.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG