Dostupni linkovi

logo-print

Iznevereni građani ne očekuju boljitak u Novoj

  • RSE

Praznična atmosfera u Beogradu

Praznična atmosfera u Beogradu

Građani Zapadnog Balkana posle dugogodišnjih kriza, neizvesnosti, materijalnog i duhovnog propadanja društava na ovim prostorima, tako što je svake godine bilo gore nego prethodne godine, umesto obrnuto - izgubili su nadu da će 2014. napokon biti godina preokreta koja će im doneti boljitak, iako to političari pompezno najavljuju, kao uostalom i mnogo puta dosada.

BiH u 2014. ulazi sa teretom propuštenih šansi iz prehodne godine, izneverenih očekivanja i neispunjenih obećanja, u Srbiji su zbog ekonomske krize nade u bolji život sve manje, a ni Podgoričani ne očekuju puno dobrog. Građani Kosova brinu zbog praznih novčanika, dok zemlja ulazi u novu godinu sa izmenjenom političkom mapom.

Održavanje opštih izbora u BiH, u oktobru 2014. godine, zavisi pre svega od izmena Izbornog zakona, što je još uvek u parlamentarnoj proceduri, a ako ne dođe do brzog dogovora između političkih stranaka koje čine većinu u Parlamentu izbori su pod znakom pitanja. S njima ili bez njih, za BiH dolazi jedna od najtežih godina, u kojoj će na naplatu doći ne samo krediti nego i posledice zastoja u reformskim procesima.

„Ne treba biti ekonomista pa vidjeti da mi ne samo da ne jačamo nego čak smo drastično oslabili bh. ekonomiju jer se na setu ekonomskih reformi gotovo ništa ne događa", kaže profesorica Ekonomskog fakulteta i zastupnica u Parlamentu BiH Azra Hadžiahmetović.

Opširnije u prilogu Gordane Sandić-Hadžihasanović BiH u izbornoj godini pod teretom propuštenih šansi.

Praznična atmosfera u Beogradu oslikana je muzikom sa otvorenih klizališta za decu, jeklama i novogodišnjim lampionima, gužvom na ulicama, u tržnim centrima i kafićima. Ali radosti zbog početka nove godine skoro da nema, jer za razliku od ranijih decenija kada su mnogi imali za praznično putovanje u daleke krajeve, nove cipele ili garderobu, jedino čime u nemaštini mogu da se ponove su sitnice sa uličnih tezgi.

"Nikada nije bilo gore i više nisam optimista. Ništa se neće promeniti i to će se videti i za godinu dana. Narod kupuje samo ono što mora", kaže Milomir Kržalić (60), bivši službenik gradske uprave, koji od kada je izgubio posao svakog dana prodaje na kartonskoj kutiji u centru grada razne sitnice. Detalji u tekstu Zorana Glavonjića Deda Mraz ovde više ne dolazi.

Sudeći po anketi koju je naša Olivera Nikolić zabeležila na ulicama crnogorske prestonice, malo toga dobrog građani očekuju od 2014. godine. Mladi bi u potrazi za boljim poslom i većim šansama otišli iz Crne Gore. Sagovornici uočavaju da je maloj grupi ljudi dobro, a velikoj većini frižideri iz godine u godinu sve prazniji.


Kosovo je u 2014. godinu ušlo sa novom političkom mapom. Neke od opština koje su se smatrale uporištem pojedinih političkih partija, više se ne mogu tako zvati.

“Pokazana je jedna velika politička zrelost građana Kosova koji su dokazali da će putem slobodnih, fer i demokratskih izbora i bez zloupotreba, glasati za promene i napredak. Ono što se desilo u drugi krug je politički preokret na celom Kosovu", kaže analitičar Ilir Deda.

I dok stručnjaci ocenjuju da su novonastale političke promene pobeda demokratije, građane Kosova i dalje najviše brine prazan novčanik, a skeptični su da će u 2014. doći do poboljšanja životnog standarda. Detalje donosi Amra Zejneli u prilogu Kosovo izmenilo politički pejzaž, građani zabrinuti za džep.

Svega 18 posto hrvatskih građana očekuje da će u ovoj godini živeti bolje nego u prethodnoj, trećina ne očekuje promene, a njih čak 47 posto očekuje da će biti lošije. Svega 19 posto građana misli da će aktualna vlada levog centra u preostale dve godine mandata uspeti da izvuče zemlju zemlju iz ekonomske krize, a čak 79 posto građana u to ne veruje, pokazuju rezultati ankete agencije Hendal.

Sredstva iz evropskih fondova potencijalno su moćno oruđe koje može da pomogne izlasku Hrvatske iz krize, ali u njihovom koršćenju nije važan samo kvantitet, već i kvalitet, kažu sagovornici RSE.

"Puno toga s europskim novcima možemo napraviti u transportu i energetici, mnogi su iz Europske unije zainteresirani za turizam, a ono gdje svakako imamo šanse – to su profesionalne usluge, tehničko osoblje, liječnici, kombinacija zdravstva i turizma i drugo“, kaže makroekonomista Ante Babić. Opširnije u tekstu Enisa Zebića Ne samo koliko nego i kamo sa europskim sredstvima?

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG