Dostupni linkovi

logo-print

Izmene Zakona o NBS udaljavaju Srbiju od evropskih standarda


Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije

U trenutku kada očekuje nove zajmove iz inostranstva kako bi preživela ogroman budžetski deficit nova vlada Srbije trpi kritike Brisela i svetskih finansijskih institucija zbog najavljenih izmena Zakona o Narodnoj banci koje su rezultirale ostavkom guvernera Dejana Šoškića. Medjunarodni monetarni fond, Svetska banka i Evropska komisija u predloženim izmenama vide opasnost od narušavanja nezavisnosti centralne banke, a Evropska komisija poručuje Beogradu i da će to biti korak unazad u uskladjivanju Srbije sa evropskim standardima.

Nove srpske vlasti ipak tvrde da nema razloga za strah tim pre što je najavljeno da će odustati od najspornijeg člana 18. kojim se omogućava kupovina vladinih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu što bi zapravo omogućilo da NBS finansira vladin deficit.

„I nije narušena samostalnost Narodne banke izmenama zakona koje su predložene. Mislim da je parlament na neki način u ovom trenutku preuzeo kontrolu nad Narodnom bankom u smislu da se otklone problemi koji su nastali u bankraskom sistemu, pre svega zbog poznatog slučaja Agrobanke i Vojvođanske razvojne banke, i na drugoj strani neophodno je uskladiti monetarnu i fiskalnu politiku. A prema izjavama i premijera i predsednika Republike potpuno je jasno da nije bilo objektivnih uslova za koordinisanje te dve politike“, kaže Vlаdimir Ilić, šef poslaničke grupe URS-а koja je predložila brisanje ovog člana.

Predloženi amandamni, po oceni Svetske banke, mogu da potkopaju kredibilitet NBS kao nezavisne institucije što bi poslalo loš signal tržištima i medjunarodnim partnerima Srbije. Medjunarodni monetarni fond ocenjujući da su predložena rešenja "zbrzana" smatra da novi propisi mogu imati značajan uticaj na ukupnu makroekonomsku stabilnost u Srbiji i na program tog fonda u Srbiji.

Za Miroslava Prokopijevića, profesora ekonomije na Evropskom univerzitetu u Beogradu brisanje najspornijeg člana 18. nije dovoljno da bi se otklonile sve opasnosti koje sa sobom nose izmene Zakona o NBS.

“To je pozitivan korak, ali tu mora da piše da centralna banka ne sme da kreditira državu i njena javna preduzeća ni na koji način jer bojim se da su hartije od vrednosti samo jedan od načina, primarna emisija je drugi, direktne uplate su treći, pomoć iz budžeta je četvrti i tako dalje. Prema tome, ovo je korak u pozitivnom pravcu, i tu bar deo vladajuće koalicije pokazuje da shvata koliko bi to bio veliki problem, ali na neki način problem ostaje”, objašnjava Prokopijević.

Guverner Dejan Šoškić podneo je ostavku u danu oštre skupštinske polemike u pokušaju da spreči da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona. Šoškić se opirao zahtevima da se novac iz primarne emisije ili deviznih rezervi upumpava u privredu.

Tom prvobitnom zahtevu dela privrednika, pre svega onih koji su bogatsvo stekli pod Miloševićevim okriljem, pridružili su se i neki nosioci zakonodavne i izvršne vlasti. Najpre je Dušan Bajatović iz SPS-a i direktor „Srbijagasa“ predložio da se devizne rezerve koriste za projekte u privredi i to tako što bi neka nova razvojna banka emitovala hartije od vrednosti koje bi otkupila NBS.

Danas ministar gradjevine i urbanizma Velimir Ilić na pitanje da li deo deviznih rezervi treba da se iskoristi za razvojne projekte, kao što je izgradnja stanova, kaže da bi bilo dobro da deo bude namenjen i tome.

„Ja mislim da bi jedan deo trebalo da se upotrebi, ne u nekoj većoj meri, ali dok se ne premosti ovo, dok se to sve ne pokrene“, objašnjava Ilić.

Guvernerka amater

Nijedan guverner od demokratskih promena 2000. nije izdržao čitav mandat, a i odlazeći Dejan Šoškić došao je na tu funkciju tako što je njegov prethodnik Radovan Jelašić takođe bio prinuđen da ode. Pozivajući se na nepisano, i pre svega nedemokratsko pravilo, da je svaka vlast dovodila guvernera kome može da veruje i ova vlada želi da na čelo Narodne banke postavi funkcionerku Srpske napredne stranke Jorgovanku Tabaković.

I dok ministar Velimir Ilić ima samo reči hvale za nju očekujući da će biti dobar guverner jer kaže ima puno iskustva i zna sve probleme ekonomista Miroslav Prokopijević upozorava u tom grmu leži zec.

Ilustracija

Ilustracija

“Čini mi se da je ono što će se desiti da će oni ukinuti tu odredbu po kojoj centralna banka može da finansira državu, gradove i javna preduzeća, a da će guvernerka ostati. A guvernerka je, odnosno osoba za koju se računa da će biti guvernerka, u finansijskom smislu, smislu razumevanja centralnog bankarstva i finansijskih tržišta totalni amater. Ona može da sprovodi ovakve smešne i opasne politike kakve su predviđene ovim zakonom i pretpostavljam da je to i cilj, ali ta priča nema veliku budućnost, ni za vladajuću stranku ni za nas kao građane“, kaže Prokopijević.

Izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije i smeni guvernera bave se i svetski mediji specijalizovani za biznis i ekonomiju poput lista Fajnenšl tajmsa i agencije Blumberg. Blumberg navodi i poruku koju su klijentima Barkliz kapitala u Londonu uputili njeni ekonomisti: sporenje u Srbiji oko centralne banke i sve neizvesnija situacija u vezi sa dobijanjem kredita od MMF-a dodatno otežavaju prilike pored postojećeg političkog rizika.

To što izmene zakona o NBS postaju predmet rasprava sa međunarodnim ustanovama može da bude dosta nezgodno, kaže Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije i ocenjuje da će razgovori sa MMF-om biti prvi pokazatelji kuda će voditi promene u vezi sa centralnom bankom.

“Ne bi me iznenadilo da, ako već ne odustanu potpuno od tog zakona, da ga izmene tako da otklone sve te probleme jer njima je ipak ključno da preuzmu kontrolu nad Narodnom bankom, a onda šta piše u zakonu i nije tako važno, oni će činiti ono što žele da čine. Tako da oni ulaze u jedan proces u kome će u jednom trenutku zaista morati da odluče žele li da imaju uopšte odnose sa Evropskom komisijom i sa međunarodnim finansijskim institucijama ili žele da se posvete nekom drugom putu”, ocenjuje Gligorov.

U međuvremenu reči ministra finansija Mladjana Dinkića da u budžetu ima novca za penzije i plate samo za avgust i da se radi na tome da se obezbede isplate za septembar, izazvale su strepnju pre svega među penzionerima, koji i tako jedva sastavljaju kraj sa krajem, kažu u razgovoru sa našom Novkom Ilić:




Preti li nam ponovo hiperinflacija kao 90-ih. Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da to može da se desi, ali misli da vlast nema hrabrosti da dotle ide.

“Ono što je sigurno je da će inflacija biti neuporedivo viša - od 10 posto pa naviše, sa očekivanjem da bi za godinu-godinu i po dana mogla da bude na nivou od 30 do 40 posto godišnje“, procenjuje Prokopijević.

Skupština Srbije u subotu će raspravljati o amandmanima na predložene izmene Zakona o NBS, a novi guverner bi mogao biti izabran već u ponedeljak.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG