Dostupni linkovi

logo-print

Kombinat podeljen kao i Mitrovica: Kako oživeti Rudnik Trepča


Trepča

Trepča

Bez zakonske osnove i rešavanja imovinskog pitanja Metalurškog kombinata ‘Trepča’, nemoguće je povratiti nekadasnju slavu ovom balkanskom lideru u proizvodnji velikog broja metala, rečeno je u petak u Prištini na okruglom stolu domaćih stručnjaka o stanju Trepče.

Kao ekonomski gigant, Trepča je tokom '80-tih zapošljavala preko 20.000 radnika, a danas broji oko 1500 radnika albanske nacionalnosti, a 1000 srpske, koji rade u različitim sektorima ovog preduzeća koji se nalaze u južnom i severnom delu Mitrovice.

Institucije Kosova, 14 godina posle rata, pokušavaju da reorganizuju Trepču kako bi ovaj gigant ponovo bio na usluzi kosovskoj ekonomiji. Na tome radi Kosovska agencija za privatizaciju i Posebna komora Vrhovnog Suda, i nad njenim upravljanjem nemaju uticaja Skupština i Vlada.

Vlada Kosova je u julu apelovala na širu javnost i kod lokalnih eksperata da predstave svoje ideje za restrukturiranje i reorganizaciju Trepče, ali naglašavajući da ona neće biti privatizovana.

Arian Zeka, direktor Američke privredne komore Kosova, je tokom okruglog stola o stanju Trepče izneo nekoliko predloga za Vladu kako bi došlo do oživljavanja Trepče, a za koja su potrebne institucionalne intervencije.

„Potrebna je izmena zakona za reorganizaciju određenih preduzeća, u tom smislu za reorganizacija preduzeća Trepče. Trebaju se razmotriti mogućnosti da se od trenutnog preduzeća Trepče formira novo preduzeće koje bi nastavilo sa radom u rudarskoj industriji, stime što bi se ukinule ranije obaveze Trepče kojima bi se bavila Kosovska agencija za privatizaciju ili neka druga agencija. Važno je da se proces reorganizacije ubrza. Ukoliko vidimo da ovo preduzeće vredi, zašto onda čekamo“, kazao je Zeka, dodajući da Vlada Kosova mora biti garant na tom putu i da ima jasniju poziciju u reorganizaciji Trepče.

I Bardhyl Meta, iz nemačko-kosovske privredne komore kazao je da je Trepči u prvom planu potrebno rešenje u pravnom i imovinskom aspektu, bez kojeg je nemoguće privući strane investitore.

„Žalosno je da u današnjim dokumentima izgleda da je svako odgovoran za Trepču, a nije niko. Još uvek je kao socijalistička imovina u smislu da je svačija, a ničija, i da prema tome niko nije odgovoran za nju“, kazao je on.

Kao i sama Mitrovica, i ovaj rudnik olova i cinka je od rata podeljen između južnog i severnog dela. U severnom delu su dva rudnika i tamošnji predstavnici Trepče podnose izveštaje Kosovskoj agenciji za privatizaciju. Zbog nefunkcionisanja topionice olova u Zvečanu, u severnom delu, kao i cinka, proizvodni kapaciteti se realiziraju samo do faze koncentrata.

Tema za briselske razgovore

Vršioc dužnosti direktora preduzeća Trepče u južnom delu, Halil Qela, govoreći o stanju Trepče, kazao je da je pod trenutnim okolnostima gotovo nemoguće doći do povećanja proizvodnje ili modernizacije flotacije i metalurgije. On je dodao da je zbog toga potrebna izrada dobrog zakona o Trepči, na kojem inače radi Ministarstvo ekonomskog razvoja.

„Trepča je nažalost i dalje podeljena iako smo do negde relaksirali odnose sa kolegama na severu, sa kojima inače razgovaramo o svakodnevnim problemama i potrebama za povećanje proizvodnje i boljih radnih uslova. Ti problemi su 99.9 posto isti. Zato što problem za proizvodnju nisu ni Albanci ni Srbi. Razvoj tog regiona nije etnički. To je profesionalno pitanje i usaglasili smo se da je potrebno da se uradi na uklanjanju nepotrebnih, birokratskih procedura kako bi išli napred“, kazao je Qela.

Na okruglom stolu bio je prisutan i vršioc dužnosti direktora Trepče na severu, Ljubomir Marić, koji je kazao da pitanje Trepče mora biti jedna od tema u Briselu.

„Očekujemo da bi se za dalji nastavak razvoja Trepče morao rešiti pitanje statusa vlasništva koje bi se rešavalo u dijalogu, kada se budu rešavala pitanja imovine. U međuvremenu, menadžment treba da radi na stvaranju klime za privlačenje investitora. To je ono što je naš zadatak“, kazao je on.

Profesor Shyqri Kelmendi, savetnik u Trepči, kazao je da je za Trepču potrebno pragmatično a ne političko rešenje, te da je sada poslednji trenutak da se izdejstvuje neko rešenje. On je naglasio da iako se od toga odustane, od tako nečeg neće odustati rudari Trepče koji i danas rade pod zemljom.

„Ima ljudi koji su svojih 40 godina posvetili radu u Trepči a danas nemaju ni penziju. Nemaju ni šansu da se prijave za penziju, za jednu normalnu penziju dostojnog čoveka koji je 40 godina proveo u rudniku. Mislite da će ti ljudi lako odustati? Ne. Bez obzira kako mi razmatramo ovu situaciju, ti ljudi se neće lako odreći od potrebe za dobrim i dostojnim životom u penziji“, poručio je on.

Safet Gerxhaliu, predsednik Privredne komore Kosova, kazao je Kosovo nema taj luksuz da zanemaruje Trepču i da perspektivu razvoja traži negde drugo. Dok je dobro graditi autoputeve, oni mogu izgubiti smisao ako se upotrebljavaju samo za uvoz a ne izvoz kosovskih dobara, dodao je on.

„Onoliko koliko je Trepči potrebno Kosovo kako bi povratila nekadašnju slavu balkanskog lidera u proizvodnji velkikog broja metala, toliko Kosovu treba Trepča ukoliko želi da postigne stabilnu, konkurentnu i efikasnu ekonomiju u stranom tržištu. To znači da je sudbina Trepče i Kosova zajednička i ona ne može da se deli“, kazao je Gerxhaliu.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG