Dostupni linkovi

logo-print

Izložba "Ženska strana" u Beogradu: Udarnice i domaćice


Izložba „Ženska strana“, koja prikazuje položaj i ulogu žena u socijalističkom društvu bivše Jugoslavije otvorena je u sredu u Domu omladine Beograda, u okviru Ženskog medijskog foruma “Ženerama”, koji se održava povodom 35. godišnjice feminističkog pokreta u SFRJ.

Posetioci mogu da prelistaju žensku štampu, pogledaju arhivske fotografije i zavire u dokumente koji svedoče o ženskoj svakodnevici od 1940. do 1960. Na postavci su takođe prikazani i video snimci razgovora sa ženama koje kroz lično iskustvo govore o svom poimanju socijalističkog perioda.

Ideja je, prema rečima kustoskog tima koji čine Ana Panić, Marija Đorgović i Una Popović, da se kroz formu „jedan dan u životu žene“ prikažu promene koje je u jugoslovensko društvo donelo socijalističko uređenje.

Ana Panić iz Muzeja istorije Jugoslavije rekonstruiše jedan tipičan dnevni raspored u životu jugoslovenske žene:

“Žena ustaje u šest ujutro. Priprema doručak, sprema se za posao i sprema decu i muža. To je taj prvi jutarnji sat. Kroz tu priču smo provukli i prava dece, odnosno priču o otvaranju jaslica koje su u prvim posleratnim godinama bile u okviru fabrika, tako da su žene i decu vodile na posao. Često su to bili autobusi i organizovan prevoz do fabrike. Drugi deo je od sedam – osam ujutru do 14 sati, to je deo koji se tiče posla, novih prava žena da rade i novih zanimanja. Tu smo se osvrnule na udarnice, ženu-traktoristkinju, ženu-pilota i sva ona zanimanja koja su ženeme mogle da rade u socijalizmu s obzirom na to da su imala sva jednaka prava.

Zatim ide deo dana koji se tiče popodnevnog odmora, ali to zapravo nije bio odmor, to su bili kućni poslovi. Dolazimo do večernjeg dela, gde smo se posvetili modi i tome kako žena mora pored svega toga još i lepo da izgleda i prati modu”
, objašnjava Panićeva.

Emancipacija i povratak u tradicionalističke okvire

Narodnooslobodilačka borba donela žensku emancipaciju i brojna prava –najvažnija među njima bila su pravo glasa, pravo na školovanje i pravo na rad, koje je u međuratnoj Jugoslaviji bilo ograničeno.

Međutim, u posleratnom periodu se, uprkos snažnom ženskom pokretu, društvena uloga žena posetepeno vraća u tradicionalističke okvire.

Ilustrativan primer je odnos prema Antifašističkom frontu žena – organizaciji koja je tokom Drugog svetskog rata okupljala borkinje protiv fašizma, a nakon okupacije snažno radila na prosvećivanju žena i obnovi ratom razorene zemlje, podseća Una Popović kusteskinja Muzeja savremene umetnosti.

„Organizujuju se razni analfabetski tečajevi, zdravstveni i drugi kursevi, pokreću se akcije za skidanje zarova i feredža kod muslimanskih žena itd. Iz dokumenata AFŽ-a vidljiv je raskorak između proklamovane politike jednakosti polova i prakse. A, vidi se i u neku ruku proklamovan stav partije po ženskom pitanju. Sami kreatori tih emancipatorskih programa nekako na kraju nisu bili u stanju da napuste tradicionalni obrazac ponašanja. Tako da je1953. AFŽ samoukinut osnivanjem Saveza ženskih društava, čiji je osnovni zadatak bio prosvećivanje seoske žene i unapređenje domaćinstva“, kaže Una Popović.

Ženska štampa u organizaciji AFŽ-a počela je da izlazi još dok je besneo rat u Jugoslaviji, a taj trend se nastavio i u mirnodopskom životu. Praktična žena, Svijet, Žena danas, Ženska strana u Politici, samo su neki od naslova. Prema rečima Ane Panić, već je sam sadržaj tekstova u ovim listovima ukazivao na promene u očekivanjima koje je društvo pred žene postavljalo.

„Odmah posle rata, 1940-ih mode skoro da u novinama nema, pišu se napredni, edukativni tekstovi. Dok već 1952. kreće to vraćanje na tradicionalnu ulogu i mnogo više prostora u ženskoj štampi se posvećuje modi i tome kako žena treba lepo da izgleda“, navodi Ana Panić.

Izložba „Ženska strana“ biće otvorena do 10. novembra, a prema rečima organizatora, postoji ideja da se napravi još jedna postavka koja bi obuhvatala drugi talas emancipacije nakon 1960-ih.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG