Dostupni linkovi

logo-print

Izložba kolektiva “Škart”: Pravo vreme umesto poluvremena


Sa izložbe 'Poluvreme', oktobar 2012.

Sa izložbe 'Poluvreme', oktobar 2012.

Više od 20 godina od osnivanja, nakon niza uličnih performansa, akcija i umetničkih projekata, beogradska art grupa “Škart” predstavila je deo svog rada na izložbi “Poluvreme”, koja je 9. oktobra otvorena u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Umetničko delanje “Škarta” – čije kreativno jezgro čine arhitekte-dizajneri Đorđe Balzamović Žole i Dragan Protić Prota, uz povremeno učešće profesionalnih i amaterskih umetnika – karakteriše mešavina poezije, muzike, arhitekture, likovne i primenjene umetnosti, sa jasnom nijansom aktivizma.

Izložba “Poluvreme” predstavlja presek slučajno nađenog materijala koji uglavnom nije prikazivan u Beogradu ili je skoro zaboravljen.

Naziv postavke asocira na svojevrsnu retrospektivnu tendenciju i može nas, napominje Dragan Protić, navesti na krivi trag. Jer, objašnjava on, “škartovci” ne znaju gde su im svi radovi, razbacani po “podrumima raznih gradova”, s obzirom na to da ova grupa nema svoj prostor za rad. Otkud onda ovakav naziv izložbe? Dragan Protić to ovako objašnjava:

“Razmišljali smo, a i neke pesme koje smo pisali za horove ‘Horkeškart’ i ‘Proba’ govore o tome, da u ovoj našoj zemlji koja se više ne zove Jugoslavija, već nekih dvadesetak godina večito nije pravo vreme. Stalno je neko poluvreme, stalno je neko nevreme, stalno je vanredno stanje. To poluvreme znači da je opet došlo neko vreme poluživota, polušansi, polunačina, … protiv kojeg se moramo boriti.”

Tokom dve decenije rada, Beograđani su “škartovce” sretali na ulicama, pijacama trgovima ili ispred supermarketa. U akciji “Nahranite se” krajem devedesetih godina, koriste estetiku rubrike “Obuciste Cicu” iz časopisa “Politikin zabavnik”, ali umesto komada odeće koje treba izrezati, sugrađanima na papiru dele različita jela u vremenu nestašice osnovnih životnih namirnica i redova u kojima se satima čekalo za ulje, šećer, hleb...

Izložbom, koja se zatvara 26. oktobra, “Škart” je, čini se, svoje radove premestio sa ulica, gde je primarno bio fokusiran, u muzejski prostor, no interakcija sa posetiocima, kako kaže Protić, nije izostala.

“Shvatili smo da radovi mogu da funkcionišu i na ovaj način. Dakle, mi prostor jednostavno zatrpamo radovima. Još uvek nisu ispisane legende, uspeli smo da ih poređamo po nekim ciklusima, ali ono što je nama bitno je to što mi svakog dana vodimo potencijalne posetioce kroz izložbu i pričamo im o tim stvarima. Dakle, direktna komunikacija je još uvek nama primarna. Bez obzira što radovi vise sa zidova, bez te priče i direktnog ‘sukoba’ sa publikom i sa ‘slušačima’, to ne funkcioniše”, ističe Protić.

(FOTOGALERJA: Izložba 'Poluvreme')


Nakon akcije “Tvoje govno, tvoja odgovornost” i organizovanog deljenja kartica sa primenjnom poezijom kojom su građanima ukazivali na sunovrat srbijanskog društva u devedesetim godinama, Balzamović i Protić ulaze u treći milenijum sa novim formama izraza i starim entuzijazmom. Organizuju otvorene muzičke kolektive za nesluhiste i sluhiste Horkeškart (hor + orkestar + škart) i Proba, kao i trening aktivne poezije “Pesničenje”, na kojem posetiocima daju prostor da se izraze kroz stihove.

Sa Horkeškartom, koji je u međuvremenu nastavio samostalno da radi kao Horkestar, su izvodili svoje pesme, ali i obrade velikana poput Arsena Dedića ili jugoslovenskih bendova novog vala iz osamdesetih godina. Kao jednu od najotvorenijih kritika društva, Horkeškart je 2006. izveo performans “Nazad”, na kojem je istoimenu pesmu otpevao ispred svih značajnih državno-kulturnih i religijskih institucija, od kojih, kako su tada naveli članovi hora, “trenutno ima više štete nego koristi”.

“Nazad u mrak/daju nam znak/nazad u kvar/za davnu stvar”, pevao je Horkeškart ispred zgrade Vlade, SANU i Patrijaršije SPC.

“Škart” je, prema rečima kustosa Muzeja primenjene umetnosti Slobodana Jovanovića, tokom svog rada negovao subverzivne elemente.

“Ono što je subverzivno u njihovom delovanju je to preispitivanje funkcije javnih institucija što kulture, što religijskih, što institucija Vlade ove zemlje. Njihovo konstantno delovanje sa marginalizovanim grupama, sa ljudima koji nemaju nikakvu potporu države, možda nije baš u pravom smislu reči subverzivno, ali jeste jedan način funkcionisanja koji u nađšem društvu nije uobičajen i koji je jedinstven”, ocenjuje Jovanović.



Dok društvo u Srbiji, kao u rečima pesme Horkeškarta, ide “nazad u mrak”, “škart” i dalje u svom umetničkom i aktivističkom izrazu korača (Protić radije koristi reč “srlja”) ka novim izazovima.

Pre dve godine su predstavljali Srbiju na međunarodnom bijenalu arhitekture u Veneciji, a danas ulaze u prostor alternativne edukacije mladih. Protić ovu dinamiku objašnjava kao “nepotrošivu meru znatiželje”.

“Svaki novi susret, svaka nova akcija, svaki novi pokušaj je, mislim, korak do slobode, korak do promene. Potrebno je samo da budemo solidarni, da nastavimo dalje i da prepoznamo nasilje koje samo menja svoju formu koje se zapravo neprestano nastavlja i usložnjava. Zato treba biti obazriv, hrabar i tvrdoglavno nastaviti dalje”, zaključuje Dragan Protić Prota.
XS
SM
MD
LG