Dostupni linkovi

logo-print

Preliminarni rezultati izbora u Turskoj: Erdogan sve bliži manjinskoj vladi

  • RSE

Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana (Recep Tayyip Erdoğan) osvojila je 42,4 odsto glasova na parlamentarnim izborima, sudeći po preliminarnim rezultatima, koji pokazuju da će ta stranka najverovatnije biti primorana da formira manjinsku vladu.

AKP je osvojila oko 49 odsto glasova na izborima 2011. godine. Ako se nastavi ovakav trend prilikom brojanja glasova, AKP će se prvi put suočiti sa situacijom da nema većinu da sama formira vladu od dolaska na vlast 2002. godine, navela je agencija AP.

Neimenovani istaknuti zvaničnik AKP izjavio je agenciji Rojters, posle prebrojanih 80 odsto glasova, da "očekuju manjinsku vladi i prevremene izbore".

Istovremeno, agencija AP navodi da preliminarni rezultati ukazuju da su glasači odbacili ideju vladajuće stranke za promenu ustava kojim bi ovlašćenja aktuelnog predsednika mogla biti proširena. Vladajućoj stranci je potrebna dvotrećinska većina za promenu ustava.

Svetski mediji su ove izbore najavljivali kao svojevrsni referendum o tome hoće li Erdoganu biti dodeljena dodatna ovlašćenja, koja bi promenila značajno tursku demokratiju i produžila njegovo vladanje kao najuticajnijeg političara.

Izbori za novi saziv 550-članog parlamenta održavaju se u kritičnom trenutku u modernoj istoriji ove zemlje, s obzirom na neizvesnost koja lebdi iznad njenog puta ka EU, njene sposobnosti da kontroliše 1.300 kilometara dugu granicu sa Irakom i Sirijom, i budućnosti 1,8 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.

Analitičari ocenjuju da se Erdogan iz petnih žila trudi da obezbedi da njegova vladajuća AKP osvoji ubedljivu većinu, čime bi obezbedio temeljne promene turskog Ustava. Jedna od njih podrazumeva prelazak sa evropskog parlamentarnog na predsednički sistem – koji bi vodio sam Erdogan.

Sinan Ulgen, rukovodilac tink-tank Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM) iz Istambula, smatra da Erdogan – koji je avgusta prošle godine izabran za predsednika ogromnom većinom glasova – zastupa predsednički sitem, jer bi mu on obezbedio veću moć. Erdoganu bi, dodaje Ulgen, prelazak na predsednički sistem pomogao da se “otarasi postojećeg sistema kontrole i ravnoteže” nad svojom vlašću.

S druge strane, Erdogan kaže da se parlamentarni sistem u Turskoj mora promeniti, jer koči ekonomski razvoj. Dodajmo i to da je u postojećem parlamentarnom sistemu Erdoganova predsednička moć poprilično simbolična.

Erdoganova stranka AKP poslednjih 13 godina vlada Turskom sa apsolutnom većinom. I na ovogodišnjim izborima je favorit, ali poznavaoci prilika smatraju da joj je podrška znatno opala u poslednjih nekoliko sedmica. Dve brojke biće krucijalne za Erdoganova nastojanja da promeni Ustav: 330 mesta u parlamentu obezbedilo bi AKP-u da sprovede ustavne promene kroz nacionalni referendum, dok bi 367 poslaničkih mesta omogućilo direktne promene najvišeg pravnog akta Turske u parlamentu. Obe ove cifre mogu biti nedostižne za AKP.

Ova stranka trentno ima 311 mesta u parlamentu, dok glavna opoziciona stranka, sekularna Partija republikanskog naroda (CHP) drži nešto više od 125 mesta. Ostala mesta pripadaju manjim strankama i nezavisnim poslanicima. Za ulazak u parlament partijama je neophodno preko 10 posto glasova.

Analitičari ukazuju na brojne razloge za pad popularnosti predsednika Turske i njegove stranke. Među njima su optužbe za korupciju, slabljenje turske ekonomije i relativno visok stepen nezaposlenosti koji iznosi oko 11,3 posto. To je najveći procenat nezaposlenosti u poslednjih pet godina.

Erdoganov ugled dodatno je poljuljan čvrstom vladavinom i razbijanjem protesta u Istambulu koji su izbili nakon predloga da se sruši prestonički park Gezi.

Ulgen ističe da je apsolutna većina AKP-a ugrožena rapidnim rastom popularnosti manjih stranka, posebno prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP) koju vodi harizmatični vođa Selahatin Demirtas (Selahattin Demirtas).

Demirtas (42), nekadašnji advokat, je svojim vođstvom uspeo da dobije podršku izvan kurdskih regiona, te da privuče levo i liberalno orijentisane glasače. Demitras je u izjavi za Associated Press rekao da mnogi ljudi smatraju njegovu stranku jedinom koja može zaustaviti “Erdoganovo stanovište o neograničenoj moći”.

Ono što Erdogan naziva “predsednikovanjem”, rekao je Demitras, “mi nazivamo diktaturom”.

Ulgen smatra da će, ako HDP uspe da pređe prag od 10 posto i uđe u parlament, ova stranka sprečiti dominaciju AKP-a. On dodaje da postoji nekoliko scenarija za koalicije AKP-a sa manjim strankama, ali i da bi glavne opozicione stranke mogle da se ujedine protiv vladajuće.

Najizvesniji scenario je, kaže Ulgin, da se AKP ujedini sa krajnje desnom Strankom nacionalističkog pokreta (MHP). Ova stranka – koja se protivi vladinim nastojanjima da posreduje u miru sa kurdskim pobunjenicima na istoku – zabeležila je porast popularnosti prošle godine. Uprkos različitim stanovištima o kurdskom pitanju, obe stranke imaju konzervativni pogled na regulisanje izbornih jedinica.

Druga opcija je, kaže Ulgen, da AKP sklopi koaliciju sa glavnom opozicionom strankom CHP, ali, dodaje ovaj analitičar, šanse da Erdogan na to pristane su male.

Drugi scenariji uključuju ujedinjenje vodećih opozicionih stranaka – CHP, MHP i HDP – ali to se može pokazati izuzetno teškim, s obzirom na široke ideološke razlike između MHP i HDP.

XS
SM
MD
LG