Dostupni linkovi

logo-print

Izbori u Moldaviji – između istoka i zapada


Moldavija, glasanje

Moldavija, glasanje

U Moldaviji su jutros u 7:00 sati po lokalnom vremenu, otvorena birališta za parlamentarne izbore koje mnogi vide kao nadmetanje između partija koje se zalažu za člansto te zemlje u Evropskoj uniji i onih koje su za jače veze sa Rusijom.

Moldavija, glasanje

Moldavija, glasanje

3,2 miliona Moldavaca sa pravom glasa bira budući, četvorogodišnji sastav parlamenta koji broji ukupno 101 mesto. Oko 4.000 policajaca čuva red i mir na biračkim mestima, a glasanje prati više od 3.000 posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi, Zajednice nezavisnih država i Evropske unije.

Stranke moraju da osvoje najmanje 6 odsto glasova kako bi ušle u parlament. Kako bi se izbori smatrali važećim, neophodno je da njima glasa najmanje trećina birača.

Proevropske stranke u blagoj prednosti

Ni jedna partija se ne smatra ubedljivim kandidatom, ali nedavne ankete javnog mnjenja ipak daju prednost proevropskim stranakama, mada predviđaju i teške postizborne pregovore.

Premijer Moldavije Jurij Lenka

Premijer Moldavije Jurij Lenka

Prema tim istraživanjima, tri proevropske stranake mogle bi da dobiju do 43 odsto glasova. Vladajuću koaliciju trenutno čine Liberalno demokratska partija premijera Jurije Lenke i Demokratska stranka. Libarali su prošle godine napustili vladu i prešli u opoziciju.

Opozicioni komunisti, koji su se zalagali za bliže odnose sa Rusijom i preispitivanje nekih od ključnih sporazuma postignutih sa EU, nadaju se da bi mogli da iskoriste neslaganja i unutarkoalicione nesuglasice i uđu u vladu, uprkos tome što se ostale partije koje je čine zalažu za ostanak Moldavije na putu evropskih integracija. Komunisti to pravdaju time da njihovi zahtevi, ne znače i da su protiv evrointegracija.

Prema predviđanjima, komunisti bi mogli da osvoji oko 24 odsto glasova, a analitičari ocenjuju da bi, ako bi vladajući Savez za evropsku integraciju dobio dovoljno glasova i formirao koaliciju sa komunistima, Moldavija ostala okrenuta EU.

Inače, uoči izbora, Renato Usatji lider proruske stranke Patrija, koja se protivi ulasku Moldavije u Evropsku uniju, prebegao je u Rusiju zbog bojazni da će biti uhapšen pošto je njegova stranka isključena iz glasanja zbog optužbi za kršenje izbornih pravila.Usatji, koji vodi biznis u Rusiji, bio je malo poznat u rodnoj Moldaviji, pre nego što je u oktobru postao lider stranke Patrija, koja, prema anketama, bi mogla da osvoji između 8 i 14 odsto glasova na izborima, preneo je Rojters.

Između EU i Rusije

Moldavija je jedna od najsiromašnijih država Evrope. Oko 78 odsto stanovništva čine etnički Rumuni, dok Ukrajinci i Rusi čine oko 14 odsto. Procena je da oko 700.000 Molodavaca radi u inostranstvu, u zapadnim zemljama poput Italije i Španije, ali i u Rusiji.

Državu od 2009. godine vodi koalicija provropskih stranaka. Od tada do danas potpisan je Sporazum o pridurživanju i ukinute su vize za putovanja građana Moldavije u države EU. Ali, istovremeno, vladu prati i utisak rasprostranjene korupcije.

Rusija je svoje nezadovoljstvo na proevropskom programu vlade Moldavije, pokazala zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Moldavije, uključujući vino, meso, voće i povrće, što je privredi nanelo težak udarac.

Moskva je, takođe, pozvala Moldaviju da odloži primenu trgovinskog dela Sporazuma o asocijaciji, navodeći da su zabrinuti zbog velike količine jeftine robe koja dolazi iz EU i ugrožava proizvođače.

Nedeljni parlamentarni izbori se pažaljivo prate u susednoj Ukrajini, s obzirom da Modlavija, baš kao i Ukrajina, na istoku zemlje ima proruski separatistički region – Transdnjestar.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG