Dostupni linkovi

logo-print

Izbori otvorili političku krizu u Makedoniji


Ilustracija

Ilustracija

Odluka opozicionog Socijaldemokratskog saveza da ne priznaje rezultate sa nedavno održanih parlamentarnih i predsedničkih izbora, te da će vratiti poslaničke mandate, je označila početak političke krize u zemlji.

Različite su reakcije političkih partija, ekspertata i javnosti u vezi toga. Politički analitičari smatraju da demokratija bez različitih pogleda vlasti i opozicije nije demokratija, a da je opasno po državu to što će parlament biti bez opozicije u periodu kada su zemlji potrebne krupne reforme i kada se trebaju donositi veoma značajne odluke.

Univerzitetski profesor Nikola Dujoski kaže da će, iako formalno ne postoji nikakva prepreka za njegov nesmetan rad, Sobranju nedostajati glas opozicije koja uvek treba biti korektiv vlasti.

“Formalno gledano, nećemo imati problema da ratifikujemo međunarodne dogovore ili da se postavljaju drugi visoki državni funkcioneri koji su u nadležnosti parlamenta, ali ćemo izgubiti kvalitet. Mi ćemo formalno donositi svakakve odluke, ali ipak kakve će one biti, možda i najbolje za Makedoniju, kada na njih ne utiče niti na jedan način i drugo mišljenje, znači da će kvalitet biti doveden u pitanje”, smatra Dujoski.

Nema nikakvog smisla postojanje parlamenta bez opozicije, ističe i profesor Arsim Sinani. Primer koji slikovito opisuje simbolično ilustrira situaciju u kojoj se u ovom trenutku nalaze glavni akteri makedonske političke scene:

“Imamo fudbalsku utakmicu u kojoj igra samo 11 fudbalera i nemamo drugu stranu, nema ni golmana, niti odbrane, niti napadača, ta jedna ekipa igra sama sa sobom, a postoje dva gola, pa zamislite kakav bi bio rezultat u tom slučaju”, ilustruje Sinani.

Sobranje je pravo mesto da se promovišu ideje, jer se tamo koreguju zakoni vlasti, a toga u narednom periodu neće biti, dodaje Dujoski. Drugi negativan efekat, prema njemu, je u vezi sa procesom evrointegracije države, a u pitanje je doveden i problem sa imenom države koji je u poslednje vreme suštinski.

“Ovo se isto tako ne može doneti bez učešća opozicije. Ipak, iza nje stoji najmanje 300.000 građana koji su glasali za opoziciju, koji bi na eventualnom referendumu o imenu imali svoj stav, a taj stav trebaju dogovoriti vlast i opozicija. Nažalost, još smo nezrela demokratija, pa nam se događaju ovakve stvari“, konstatuje Dujoski.

Profesor Sinani naglašava da će opozicija najverovatnije ići do kraja i da je teško predvideti izlaz iz novonastale političke situacije. On je decidan da rad parlamenta bez opozicionih stavova i mišljenja može samo naštetiti zemlji i njenom napretku:

“Taj parlament više ne bi bio parlament i mislim da je veoma problematična situacija, odnosno da ulazimo u fazu jednoumlja u Makedoniji”, upozorava Sinani.

U međuvremenu je i jedna od opozicionih partija Albanaca, Nacionalni demokratski preporod, vratila jedini poslanički mandat koga je osvojila na izborima zbog toga što, kako su rekli, izbori nemaju legitimitet.

Slično je bilo i obrazloženje Socijaldemokratskog saveza, u kojem tvrde da je vlast načinila tešku krađu na ovim izborima i da zbog toga oni nemaju nameru da učestvuju u parlamentu koji je dobijen na takvom glasanju.
  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj dnevno-političkih informativnih emisija. Od 2002. godine šef dopisništva RSE u Skoplju.

XS
SM
MD
LG