Dostupni linkovi

logo-print

Izbeglička priča: Kako sam morao da otkupim svoj život


Gait (sa crvenim šalom) i njegovi prijatelji na putu za EU

Gait (sa crvenim šalom) i njegovi prijatelji na putu za EU

Kada je odlučio da napusti Siriju i pođe ka Evropi, Gait je znao da ga čeka neizvesno putovanje. Ipak, nije ni slutio da će u jednom trenutku morati da plati drumskim razbojnicima nekoliko stotina evra ne bi li „otkupio“ svoj život i mogao da nastavi put. O tome i drugim detaljima sa putovanja do holandskog gradića Hardervejk kod Utrehta, Gait govori za RSE.

Studije prava koje je pohađao Damasku Gait, dvadesečetvorogodišnji mladić, morao je da prekine zbog građanskog rata koji se već nekoliko godina valja Sirijom. U Istambul, svoju prvu od brojnih destinacija na kojima će boraviti, dolazi početkom 2014. godine. Nakon šest meseci, u avgustu, kreće brodom u Grčku.

„Upoznao sam mnogo Sirijaca koji su želeli da idu u Grčku. Preko njih sam upoznao jednog čoveka koji je tražio 1.000 evra. Upoznao sam ga u Marmarisu. Odatle smo otišli na Kios“, priča nam.

Na grčkom ostrvu je u kampu proveo dva dana, nakon čega ga policija brodom prebacuje do Atine. Tamo provodi tri meseca kod prijatelja u stanu s pogledom na Trg Omonija. Plaćaju sto evra mesečno. Tamo uspeva da nabavi i lažnu grčku ličnu kartu.

„Nabavio sam je od jedne osobe u Grčkoj. Nadimak joj je ’Ajkula’."

RSE: Pretpostavljam da si morao da platiš?

Gait: Da, 200 evra.

RSE: Kako si se povezao sa tom osobom?

Gait: Preko Arapa u Atini. Preko nekih ljudi iz Maroka i Avganistana.

RSE: Zbog čega si to uradio?

Gait: Ne znam zašto sam je uzeo. Možda sam mislio da ću moći da je iskoristim bilo kada.

U januaru 2015. Gait i njegova grupa kreću vozom ka Makedoniji. Nekoliko kilometara od granice se iskrcavaju i prelaze je peške. Hladnoća im ne ide na ruku, ali to nije najveći problem s kojim se suočavaju u Makedoniji.

"Ali Babina" mreža razbijena

"Ali Babina“ banda jedna je od brojnih koje ordiniraju u Makedoniji i presreću izbeglice. Prema pisanju francuskog lista „Le Monde“, makedonska policija demontirala je ovu krimiminalnu mrežu, ali Avganistanca koji se predstavlja kao „Ali Baba“ nije uspela da uhvati.

Kod Kumanova ih presreće grupa ljudi, predvođenih čovekom koji se predstavio kao „Ali Baba“. U početku je, kaže Gait, delovalo kao da žele da im pomognu. Obećali su im da će ih prevesti do Beograda za 350 evra po osobi.

„Bili smo gladni i umorni. Otišli smo u njegovu kuću. U početku sam mislio da je dobar. Proveli smo noć u njegovoj kući. Sledećeg dana smo moji prijatelji i ja rekli: ne možemo sa vama. Ali, on je odjednom postao ljut. Imao je pištolj. ’Ali Baba’ nam je dao izbor: ili će nas ubiti ili ćemo mu dati novac.“

Grupa odlučuje da olakša svoj budžet za 350 evra po osobi. Na „Ali Babin“ poziv autom dolaze dve osobe koje preuzimaju Gaita i njegove saputnike i voze ih ka Beogradu.

„Osobe koje su bile sa nama u autu su nas ostavile na putu, nekih 20 kilometara od Beograda. bilo je šest ujutro. Do Beograda nas je taksi koštao 100 evra.“

U glavnom gradu Srbije proveli su nekoliko dana u hotelu, gde se posredstvom jednog čoveka povezuju sa taksistom koji ih za 150 evra po osobi odvozi na sever, nadomak mađarske granice. Granicu prelaze peške, orijentišući se pomoću GPS-a.

Baš kao i Rami, Sirijac sa kojim smo ranije razgovarali, Gait pronalazi benzinsku pumpu na kojoj krijumčari čekaju izbeglice i za 100 evra po osobi ih voze do Budimpešte.

„Svi znaju za to. Bio sam u Grčkoj kada sam saznao za nju. Svi koji idu iz Beograda za Budimpeštu idu na tu pumpu“, odgovara Gait na naše pitanje kako je znao gde treba da sačeka taksi.

Iz Budimpešte Gait odlazi vozom u Beč. Tamo provodi tri dana i pomoću lažne lične karte iz Grčke avionom stiže u Amsterdam.

„Sada sam u kući, a isprva sam živeo u kampu dva meseca. Ljudi koji tamo rade su jako dobri. Potom sam premešten u drugi kamp, gde sam bio oko mesec dana. Sada živim u kući.“

Bio je februar kada je Gait stigao u Holandiju. Prošlo je godinu dana otkako je napustio Damask. Želja mu je da nastavi studije koje je zbog rata u domovini prekinuo na drugoj godini. Postaće, nada se, advokat.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG